Yerevan/Mediamax/. According to the new report by the CoE European Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ), Armenia is among the five countries with the lowest public budget allocated to judicial system per capita (8.4 EUR).

The report on judicial systems in 45 European countries indicates that it is almost 8 times lower than the average (64.5 EUR) and 25 times lower than the maximum indicator (Switzerland with 214.8 EUR per capita).

The other countries to score low on public budget allocated to their judicial system are Azerbaijan (7.8 EUR), Ukraine (8.1 EUR), Moldova (8.3 EUR) and Georgia (9.7 EUR).

The average gross salaries of judges in Armenia in comparison to average salaries in the country are high. At the beginning of the career judges earn more than four times the average salary and at the end of their career, more than eight times the average salary. Average European indicator of the end-career judge is 4.5 times the average salary in the country.

Armenia has 61.9 lawyers per 100,000 inhabitants. It is more than twice lower than the European average of 162 lawyers. This indicator is the lowest in Azerbaijan (9 lawyers per 100,000 inhabitants), and the highest in Cyprus – 425 lawyers.

Armenia has a low percentage of females among professional judges (25%), comparable to Scotland (27%) and England and Wales (34%). Only in Azerbaijan the share of female judges is lower (12%). The Europe-wide average is 51%.

84% of enforcement agents are males in Armenia, it is almost the same percentage in Cyprus, Norway, Slovenia or Morocco. At the same time, the majority of notaries in Armenia are females (70%).

https://mediamax.am/en/news/foreignpolicy/30434/

News.am

CoE report: Gross salaries of Armenia judges are high as compared to average salaries

05/10/2018

Armenia is among the five member states of the Council of Europe with the lowest budget allocated to judicial system per capita in 2016, says a new report about the judicial systems of European states.

Armenia’s public budget per capita made 8.4 euros, almost eight times lower than the average budget of 64.5.

In Armenia, court fees shaped 16% of the budget of the whole judicial system, comparable to 19% European average.

Armenia is also among the countries with the lowest number of professional judges per100,000 inhabitants (7.7 judges).At the same time the average gross salaries of judges in Armenia in comparison to average salaries in the country are high – just like in Azerbaijan and Romania, for example. At the beginning of the career judges earn more than four times the average salary and at the end of their career, more than eight times the average salary.

According to the report, Armenia has 61.9 lawyers per 100,000 inhabitants. It is more than twice lower than the European average of 162 lawyers.

- The distribution of different judicial professionals by gender in 2016 shows that 9% of public prosecutors are females (where the average is 53%) and 42% of lawyers are females in Armenia.

Efficiency and quality of justice: Council of Europe publishes its 2018 report

October 05,2018 19:03 15

The European Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ) of the Council of Europe sets out the main trends observed in this field in 45 European countries (*) today in a reportand a publicly accessible interactive database.

The trends identified by this 7th evaluation report since the CEPEJ was set up in 2002 include:

– in the sphere of judicial system budgets:

· a slight overall increase: European States spend an average of €64 per inhabitant per annum on their judicial system, with particularly sizeable budgets in Luxembourg and Norway; each country’s investment in its justice system has to be assessed in proportion to its level of wealth;

· States having had to cut budgets because of the economic and financial crisis from 2008 are gradually moving back towards pre-crisis levels;

· the budget of courts accounts for the largest share of the budget allocated to the judicial system (66% on average); remuneration of staff is the most substantial item, especially in States which only have professional judges;

· in east European countries, more of the judicial budget is allocated to the public prosecution services (around 30%) whereas northern European countries tend to invest more in legal aid (more than 30% of the judicial system budget);

· higher contributions by users to the financing of the judicial system, via taxes and court fees: only France, Luxembourg and Spain provide for access to courts without fees;

· revenue generated in this way can cover over 40% of the court budget (Germany, Iceland, Ireland, Malta, Turkey, Ukraine); in some countries, revenues from registers cover much of court operating costs and in the case of Austria exceed the operating costs of the entire judicial system;

· a tendency to outsource certain services, in order to optimise budget resources and provide a higher level of specialisation and expertise;

· the introduction in all countries of legal aid systems in criminal and other cases, frequently going beyond merely providing a lawyer free of charge and including areas such as mediation or enforcement of judicial decisions;

– in the sphere of judges and prosecutors:

· the development of further training and a move towards making it compulsory for accessing specialised posts or functions;

· the importance attached to the experience of candidates in the selection process for judges’ posts;

· stability in the number of professional judges; there is a growing professionalisation of judges, as fewer States use non-professional judges;

· Europe is split as to the use of juries, which exist in just under half of the Council of Europe’s member States;

· Gauged on the basis of a number of indicators (staffing level, number of cases, roles, alternative procedures), the busiest prosecution services are in France, Austria and Italy;

· increasingly similar salary levels of judges and prosecutors;

· an increase in the number of lawyers, triggered by the development of the rule of law in central and eastern Europe and legal aid;

– in the sphere of parity within the judicial system:

· feminisation in the ranks of judges and prosecutors is a continuing trend but the “glass ceiling” is still a reality when it comes to functions of responsibility;

· there are few specific measures for promoting parity (only Germany appears to have developed a global policy in favour of parity, for the recruitment of judges and lawyers, notaries and enforcement agents);

· while the proportion of women is increasing among judges and prosecutors, professions such as lawyers, notaries and enforcement agents are predominantly male;

– in the sphere of the organisation of courts:

· they are becoming fewer in number, larger in size and more specialised;

· reforms of the judicial map are under way in three-quarters of the countries surveyed, accompanied by new alternative methods for settling disputes;

· the grouping together of courts goes hand in hand with the developing use of internet-based information and communication methods;

· court users are better informed thanks to the information technologies but it is human contact that helps them better understand decisions and trust in justice;

– in the sphere of judicial system performance:

· overall, the productivity of Europe’s courts is improving in civil and criminal cases;

· asylum applications had a significant impact on the number of incoming cases in 2016 in 9 countries: Germany, Austria, Belgium, Finland, France, Italy, Spain, Sweden and Switzerland;

· judicial procedures take longer in administrative cases than in civil cases, and second- and third-instance administrative courts face greater difficulties in handling the influx of cases;

· in criminal justice, the average rate of cases resolved by the public prosecutor against cases received is 96%, with 42% being discontinued, 28% brought before the courts and 27% resulting in a penalty or a measure imposed or negotiated by the public prosecutor;

· on the whole, the productivity of criminal courts is improving, although the duration of procedures appears to be lengthening in supreme courts.

https://www.aravot-en.am/2018/10/05/219738/

Panorama>>am

Law 12:02 05/10/2018 Armenia

CoE report: Armenia has low number of judges, but their salaries are high

Council of Europe (CoE) has published a new report on the efficiency and quality of judicial systems in European states, including Armenia.

The report, prepared by the Council of Europe’s body, the European Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ), covers 45 of the 47 Council of Europe member states (all except Liechtenstein and San Marino) and is based on the data until 2016.

The document features judiciary statistics – the budget of the whole judicial system per capita; legal aid per capita; number of professional judges, prosecutors and lawyers per capita; salaries of judges; gender balance in the judicial system (female representation).

According to the report, Armenia is among the countries with the lowest public budget allocated to judicial system per capita in 2016 – 8.4 EUR. It is almost eight times lower than the average 64.5 EUR and 25 times lower than the maximum indicator (Switzerland with 214.8 EUR per capita).

Armenia also sits among the countries with the lowest number of professional judges per 100,000 inhabitants (7.7 judges), while the average European indicator here is 21.

The CoE report says that the average gross salaries of judges in Armenia in comparison to average salaries in the country are high. At the beginning of the career judges earn more than four times the average salary and at the end of their career, more than eight times the average salary. Average European indicator of the end-career judge is 4.5 times the average salary in the country.

In 2016, supreme court judges’ gross salaries in Armenia are 8.1 times higher in relation to the national average gross salary, while they are 7.5 times higher in England & Wales, 6.4 times higher in Italy and 6.2 times higher in Scotland.

The report says Armenia has 61.9 lawyers per 100,000 inhabitants. It is more than twice lower than the European average of 162 lawyers. The indicator is highest in Cyprus – 425 lawyers.

Number of public prosecutors in the country is 11 per 100,000 inhabitants in 2016 which is comparable to the average 12.

Armenia has a low percentage of females among professional judges (25%), comparable to Scotland (27%) and England & Wales (34%). Meantime, the country has a high percentage of females in notarial professions (71%).

According to the report, only France, Luxembourg and Spain foresee access to court free of fees. In Armenia, court fees shaped 16% of the budget of the whole judicial system, comparable to 19% European average.

Armenia’s budget of legal aid per capita (0.25 EUR) is among the lowest among the Council of Europe states. The European average here is 6.96 EUR per capita.

https://www.panorama.am/en/news/2018/10/05/CoE-report-Armenia-judiciary/2014203

Austria

APA

Moser: Funktionierender Rechtsstaat für eine Pizza im Monat

04/10/2018

Heute veröffentlichte die Europäische Kommission für Effizienz der Justiz (CEPEJ) ihren aktuellen Evaluierungsbericht zu den nationalen Justizsystemen. Der Bericht untersucht die Bereiche Budget, Zugang zum Recht, Personal, Karriere und Gleichstellung, IT und Leistungen der Justiz (insbesondere Erledigungsquote und Verfahrensdauer).

Österreich schneidet im EU-Vergleich besonders gut ab. Wie die diesjährige Evaluierung der europäischen Justizsysteme bestätigt, sind die Leistungen der österreichischen Justiz im Vergleich hervorragend. Österreich wird dabei eine besonders leistungsfähige Justiz bescheinigt. "Wir besitzen eines der effizientesten Justizsysteme unter den 47 Mitgliedsstaaten des Europarates. Unsere Staatsanwältinnen und Staatsanwälte, Richterinnen und Richter sowie das gesamte Personal im juristischen Bereich arbeiten exzellent und serviceorientiert. Für mich als Justizminister ist das Ranking heute ein Auftrag weiterhin an Verbesserungen zu arbeiten, um in Zukunft in allen Bereichen an der Spitze zu stehen", so Justizminister Josef Moser.

Besonders die sehr kurzen Erledigungszeiten im streitigen Zivilverfahren (133 Tage oder rund viereinhalb Monate) sind gegenüber Europa (durchschnittlich 233 Tagen oder rund 8 Monate) außergewöhnlich. Streitige Scheidungen dauerten zuletzt in Österreich nur mehr 161 Tage. In vielen Ländern Mittel- und Westeuropas dauert ein vergleichbares Verfahren zwei- bis dreimal so lange.

Außerdem wickelt die österreichische Justiz große Verfahrensmengen schnell ab und ist eines der wenigen Länder in Europa, das in Zivil- und Strafsachen eine Aufklärungsrate von mehr als 100 Prozent und gleichzeitig eine Verfahrensdauer von weniger als 180 Tagen aufweist.

All diese Leistungen erbringt die Justiz bei moderatem Budgetaufwand: 107 Euro werden jährlich pro Person für das Gerichtssystem ausgegeben. "Wenn man das umrechnet, kostet unser funktionierender Rechtsstaat jede Österreicherin und jeden Österreicher so viel wie eine Pizza pro Monat", hält Moser fest. Gleichzeitig sichert Österreich durch überdurchschnittlich hohe Verfahrenshilfen (963 Euro je Fall) den Zugang zum Recht auf hohem Niveau.

Im Bereich der Gleichstellung von Männern und Frauen in der Justiz wurden in den letzten Jahren bereits wichtige Maßnahmen gesetzt und der Frauenanteil in Führungspositionen dadurch deutlich erhöht. "Aber natürlich werden wir unsere Bemühungen den Anteil der weiblichen Führungskräfte weiter zu erhöhen, in den nächsten Jahren ehrgeizig vorantreiben und hier weitere Maßnahmen setzen. Besonders stolz können wir jetzt schon auf unsere Frauenquote im Bereich der Richterinnen sein. Diese liegt bereits bei 52 Prozent", betont Justizminister Moser.

Im Bereich der E-Justice liegt Österreich bereits zum wiederholten Mal im Spitzenfeld. "Dort können wir aber nur bleiben, wenn wir jetzt schon Maßnahmen setzen und die erforderlichen Investitionen tätigen. Durch unser Digitalisierungspaket Justiz 3.0 werden wir den Ausbau noch weiter vorantreiben", so Moser.

Azerbaijan

Astna.biz

Açıq mənbələrdən foto

В Азербайджане самый низкий государственный бюджет на судебную систему
Политика

2018Октябрь04 ( Четверг ) 13:02:42
Баку/04.10.18/Turan: Европейская комиссия по эффективности правосудия (CEPEJ) Совета Европы обнародовала сегодня очередной отчет о ситуации в этом направлении в странах-участницах.

Доклад под названием "Эффективность и качество правосудия" охватывает 45 из 47 государств-членов Совета Европы (кроме Лихтенштейна и Сан-Марино) и основывается на данных 2016 года.

Доклад подготовлен органом Совета Европы, Европейской комиссией по вопросам эффективности правосудия (CEPEJ) и отражает основные тенденции в этой области в европейских государствах.

Авторы исследования констатируют незначительное увеличение общих расходов на улучшение судебных систем. Так, европейские страны тратят в данной сфере в среднем 64 евро на одного жителя в год. Наиболее значительны бюджеты в Люксембурге и Норвегии.

B восточноевропейских странах больше средств выделяются на деятельность прокуратуры (около 30%), тогда как страны Северной Европы склонны больше инвестировать в сферу юридической помощи (более 30% бюджета судебной системы).

Растет число профессиональных судей, в том числе женщин. B целом производительность европейских судов улучшается по гражданским и уголовным делам. При этом заявки на предоставление убежища оказали значительное влияние на количество дел в 2016 году в 9 странах: Германии, Австрии, Бельгии, Финляндии, Франции, Италии, Испании, Швеции и Швейцарии.

У Азербайджана самый низкий государственный бюджет, выделенный на судебную систему на душу населения в 2016 году (7,8 евро) среди всех исследуемых стран. Это более чем в восемь раз ниже среднего (64,5 евро) и в 28 раз ниже максимального показателя (Швейцария с 214,8 евро на душу населения).

Bместе с Азербайджаном в группе аутсайдеров: Украина (8,1 евро), Молдова (8,3 евро), Армения (8,4 евро) и Грузия (9,7 евро).

Bо время предыдущей оценки в 2014 году размер судебного бюджета на душу населения в Азербайджане составлял 16,4 евро. Однако в Азербайджане после этого произошли две большие девальвации, в результате которых манат обесценился в два раза.

Судебные сборы и налоги в Азербайджане формируют 6% бюджета всей судебной системы. При этом в среднем по Европе этот показатель составляет 19 %.

У Азербайджана самый низкий бюджет юридической помощи на душу населения (0,06 евро) среди государств Совета Европы. Азербайджанский показатель более чем в 100 раз ниже, чем в среднем по Европе - 6,96 евро.

Азербайджан входит в число стран с самым низким числом профессиональных судей - на 100 000 жителей (5,2 судей), а за последние годы этот показатель снизился. Средний европейский показатель по данному параметру - 21 судья на 100 000 населения.

Средняя зарплата судей в Азербайджане высока. B начале карьеры судьи зарабатывают более чем в 4 раза выше средней зарплаты по стране. B конце карьеры их зарплата в 6 раз превышает среднюю зарплату. Средний европейский показатель зарплаты судьи в конце карьеры в 4,5 раза превышает среднюю зарплату по стране.

Азербайджан на сегодняшний день имеет самое низкое число адвокатов на 100 000 жителей - 9,5. Это в 17 раз ниже, чем в среднем по Европе - 162 юриста.

Число государственных обвинителей по данным на 2016 год составляет 11 на 100 000 жителей, что сопоставимо со средним показателем по Европе (12).

B Азербайджане, безусловно, самый низкий процент женщин среди профессиональных судей (12%), за ним следуют Армения (25%), Шотландия (27%), Англия и Уэльс (34%), в среднем по Европе - 51%.
Среди прокуроров только 5% женщины (тогда как средний показатель по Европе составляет 53%), а адвокатов - 15%. Нет данных о гендерном составе нотариусов и исполнителей. -06D-

http://contact.az/ext/news/2018/10/free/politics%20news/ru/75548.htm

BNE IntelliNews / International

05/10/2018

Azerbaijan, Armenia and Georgia are among the five European countries with the lowest public budget allocated to the judicial system per capita, according to a report issued by human rights organisation Council of Europe (CoE) on October 4.

The report, “European judicial systems: Efficiency and quality of justice”, looked at judicial systems in 45 European countries. The average per capita expenditure was €64.50 while the maximum was that of Switzerland at €214.80. But in Azerbaijan the expenditure was a mere €7.80, while in Armenia it was €8.40 and in Georgia it was €9.70.

The average gross salaries of judges in Armenia in comparison to average salaries in the country was high, the report also concluded. At the start of their career, Armenian judges earned more than four times the average salary and at the end of their career, more than eight times the average salary. The average European indicator for the end-career judge was found to be 4.5 times the average salary in the given country.

Armenia had 61.9 lawyers per 100,000 inhabitants compared to the European average of 162. Azerbaijan had just nine per 100,000, the lowest of any surveyed country.

Armenia had a low percentage of females among professional judges (25%). That compared to Scotland (27%) and England and Wales (34%). Only in Azerbaijan was the share of female judges lower (12%). The Europe-wide average was 51%.

http://dcr.coe.int/Wires/WiresLectureF.asp?WiresID=378949

Turan

Azerbaijan Has Lowest Public Budget Allocated to Judicial System

04/10/2018 -

The trends identified by this 7th evaluation report since the CEPEJ was set up in 2002 include:

- in the sphere of judicial system budgets:

Budgets of judicial systems consist of (1) Courts budgets, (2) Legal aid and (3) Public prosecution services.

Azerbaijan had the lowest public budget allocated to judicial system per capita in 2016 (7.8 EUR) among all the countries surveyed. It is more than eight times lower than the average (64.5 EUR) and 28 times lower than the maximum indicator (Switzerland with 214.8 EUR per capita). Azerbaijan is closely followed by Ukraine (8.1 EUR per capita), Moldova (8.3 EUR), Armenia (8.4 EUR) and Georgia (9.7 EUR) - see Overview, pp. 6-8.

During the last evaluation in 2014, the judicial budget per capita was 16.4 EUR. However, Azerbaijan saw two big devaluations of the Manat of 95% in February and December 2015 that show big decreases in all budgets when analyzed in Euros - see Full report p.5.

Court fees and taxes in the budget: in Azerbaijan, court fees shaped 6% of the budget of the whole judicial system, as compared to 19% European average - see Overview p.9.

Implemented budget of legal aid per capita: Azerbaijan has the lowest budget of legal aid per capita (0.06 EUR) among the Council of Europe states, closely followed by Albania (0.07 EUR). The Azerbaijani indicator is more than 100 times lower than the European average of 6.96 EUR of legal aid budget per capita. Morocco, a non-member of the CoE, has demonstrated an even lower indicator of 0.004 EUR per capita - see Overview, pp. 11-12.

Azerbaijan is among the countries with the lowest number of professional judges per 100,000 inhabitants (5.2 judges), and this indicator has decreased over the past years. Only in Ireland and the UK (Scotland, England and Wales) the indicators were much lower, due to the fact that a very high proportion of cases in these countries is tried by non-professional judges. The average European indicator here is 21 judges per 100,000 population. There is no information on the number of non-professional judges in Azerbaijan - see Full report, pp. 103-106.

The average gross salaries of judges in Azerbaijan are high - just like in Armenia and Romania, for example. At the beginning of the career judges earn more than 4 times the average salary and at the end of their career, more than 6 times the average salary). Average European indicator of the end-career judge is 4,5 times the average salary in the country - see Overview p.19.

Azerbaijan had by far the lowest number of lawyers per 100,000 inhabitants: 9.5 per 100,000 inhabitants. It is 17 times lower than the European average of 162 lawyers - see Overview p.35-36.

Number of public prosecutors is 11 per 100,000 inhabitants in 2016 which is comparable to the average 12. - see Overview, p. 23.

Azerbaijan has by far the lowest percentage of females among professional judges (12%), followed by Armenia (25%), Scotland (27%) and England & Wales (34%) the Europe-wide average was 51% - see Full report, p.114;

Among public prosecutors, there are 5% of females (whereas the European average is 53%) and 15% of lawyers are females. No data has been provided for notaries and enforcement agents.

“Azərbaycan adambaşına düşən hüquqi yardıma görə ən aşağı yerdə dayanır”

5 Oktyabr 2018

Azərbaycan Avropa Şurası ölkələri arasında adambaşına düşən hüquqi yardıma görə ən aşağıyerdədayanır. Bu barədəAvropa Şurasının Ədliyyə Səmərəliliyi üzrə Avropa Komissiyasının hesabatında deyilir.

Bu rəqəm Avropanın adambaşına hüquqi yardım büdcəsinin orta göstəricisindən (6.96 avro) 100 dəfə aşağıdır.

Ədliyyə Nazirliyindən BBC News Azərbaycancaya bildiriblər ki, hesabatla tanış olandan sonra öz münasibətlərini açıqlayacaqlar.

Hesabatda göstəririlir ki, Azərbaycan hər 100 min nəfərə 5.2 peşəkar hakimin düşdüyü ən aşağı göstəricisi olan ölkələr siyahısındadır.

2016-cı ilə qədər dövrü əhatə edən hesabatda Azərbaycandakı ədliyyə mühiti təhlil olunub.

Tədqiqatçılar hesab edirlər ki, Azərbaycanın göstəriciləri son illər ərzində aşağı düşüb.

Azərbaycan məhkəmə xərclərinə görə də Avropa ölkələrindən xeyli geri qalır, amma hakimlərin orta aylıq Ermənistan və Rumıniyada olduğu kimi yüksəkdir. Karyeralarının başlanğıcında hakimlər orta əməkhaqqından 4 dəfədən çox, karyeralarının sonunda isə orta əməkhaqqından 6 dəfədən çox qazanırlar.

Avropada karyerasının sonlarında olan hakimin gəliri ölkədə orta əməkhaqqından 4.5 dəfə çoxdur.

Azərbaycan adambaşına düşən vəkil sayına görə ən aşağı göstəricilərə sahibdir – hər 100 min nəfərə 9.5 vəkil düşür. Bu, orta Avropa göstəricisindən (162 vəkil) 17 dəfə azdır.

Sorğuda iştirak edən ölkələr arasında Azərbaycan 2016-cı ildəadambaşına məhkəmə sisteminə ən aşağı dövlət büdcəsi (7.8 avro) ayıran ölkəolub. Qonşu Gürcüstanda bu rəqəm 9.7 avro olub.

Hesabat 2016-cı ilin göstəricilərinə istinadən yazır ki, Azərbaycanda hər 100 min nəfərə 11 prokuror düşür ki, bu da Avropa üzrə orta göstəricidən azdır.

http://hefteaz.info/2018/10/az%C9%99rbaycan-adambasina-dus%C9%99n-huquqi-yardima-gor%C9%99-%C9%99n-asagi-yerd%C9%99-dayanir/

XİN rəhbəri: Şərq Tərəfdaşlığı coğrafiyasında sabitliyi təhdid edən hərbi münaqişələrin həlli olmadan əsl sabitlik düşünülə bilməz

16 Oktyabr, 2018 03:51

Bakı. 16 oktyabr. REPORT.AZ/ "Şərq Tərəfdaşlığının coğrafiyasında sabitlik və əməkdaşlığı təhdid edən həlli uzadılmış hərbi münaqişələrin həlli olmadan əsl sabitlik düşünülə bilməz".

“Report” xəbər verir ki, bunu Azərbaycanın xarici işlər naziri Elmar Məmmədyarov

oktyabrın 15-də Lüksemburqda Şərq Tərəfdaşlığı ölkələrinin xarici işlər nazirlərinin görüşündə çıxışı zamanı deyib.

"Xatırlatmaq istərdim ki, yenidən nəzərdən keçirilmiş AQS, Avropa Qonşuluğunun bir çox hissəsində sabitliyi ən təcili vəzifə kimi təqdim etdi. Şərq Tərəfdaşlığının coğrafiyasında sabitlik və əməkdaşlığı təhdid edən həlli uzadılmış hərbi münaqişələrin həlli olmadan əsl sabitlik düşünülə bilməz. Şübhə yoxdur ki, Aİ-nin regionda münasibətlərinin və Şərq Tərəfdaşlığının gələcəyinin uğurlu olması beynəlxalq hüququn təməl prinsiplərinə riayət edilməsi və təhlükəsizliyin təmin olunması ilə sıx bağlıdır. Biz davamlılıqdan danışırıq. Bu prinsiplərin davamlı pozulmasının nəticələrinin aradan qaldırılmasındakı uğursuzluq, habelə təhrif və prinsiplərə seçici yanaşma, qaydalara əsaslanan Avropa düzümünə zərbə vurur. Bu da ŞT daxilində davamlılıq məqsədinə xələl gətirir", - deyə nazir bildirib.

E.Məmmədyarov çıxışında həmçinin yaxşı idarəçilik və bir sıra digər məsələlərə toxunub.

O bildirib ki, qurumların gücləndirilməsi və yaxşı idarəçilik məqsədləri Azərbaycan hökumətinin gündəliyində yüksək yer tutur və onların həyata keçirilməsi üçün davamlı səylər göstərilib:

"Bu xüsusda mən gələcək dövlət qulluqçularının ədalətli, şəffaf və layiqli seçilməsi, Azərbaycanın Məhkəmə-Hüquq Şurasının səlahiyyətlərinin və gücünün daha da genişləndirilməsi, Məhkəmə binalarında “Elektron Məhkəmə” məlumat sisteminin qurulmasını və s. kimi son islahatları qeyd etmək istərdim.

Onu da qeyd etmək istərdik ki, Avropa Şurasının Ədalət mühakiməsi üzrə Komissiyası (CEPEJ) bu yaxınlarda hesabatında Azərbaycanın hakim seçilməsi prosesini şəffaflığı və obyektivliyi baxımından vurğulayıb. Həmçinin sizə bildirmək istərdim ki, Avropa Şurasının 2018-2021-ci illər üçün Azərbaycan üzrə Fəaliyyət sənədi tezliklə qəbul ediləcək və onun uğurla həyata keçirilməsi şübhəsiz ki, yuxarıda göstərilən məqsədlərə daha tez nail olunmasına öz töhfəsini verəcək".

Nazir eyni zamanda ticarət məsələlərindən söz açaraq bu cəbhədə bağlılığın ŞT-nin həm ikitərəfli, həm də çoxtərəfli strateji əməkdaşlığının əsasını təşkil etdiyini vurğulayıb:

"Cənub Qaz Dəhlizinin həyata keçirilməsi vasitəsilə energetika sahəsində strateji tərəfdaşlığımızı möhkəmləndirməyə davam edirik. Cənub Qaz Dəhlizinin açılışına həsr olunmuş rəsmi mərasim 29 may 2018-ci il tarixində Bakı Səngəçal Terminalında keçirildi. Cənub Qaz Dəhlizinin digər vacib seqmenti olan TANAP-ın təməlqoyma mərasimi 12 iyun tarixində Türkiyədə keçirilmişdir. Hər iki mühüm tədbirdə ŞT-dan olan dostlarımız da daxil olmaqla, geniş Avropadan bir sıra siyasi liderlər və Aİ-nin yüksək səviyyəli rəsmiləri iştirak ediblər. Trans-Adriatik boru kəmərinin tikintisi son mərhələsindədir. Biz regionda etibarlı uzlaşma şəbəkəsinin inkişafını dəstəkləyirik. Buna görə də biz Cənub Qaz Dəhlizinin tədricən coğrafi genişləndirilməsi üzərində ciddi düşünür və əslində bunun üzərində çalışırıq. Bu yalnız TAP layihəsi ilə bağlı deyil. Əminik ki, bu uzunmüddətli enerji təminatını həyata keçirəcək və təbii qazın Avropada bərpa olunan enerji mənbələri ilə təmiz və davamlı birləşmə rolunu gücləndirəcək".

Onun sözlərinə görə, nəqliyyat sahəsində Trans-Avropa Nəqliyyat Şəbəkəsinin (TEN-T) göstərici xəritələrinin son genişlənməsi bugün nəqliyyat və ticarət dialoqumuzun inkişaf etdirilməsi məqsədilə möhkəm bir platforma yarada bilər.

"Burada uzun müddətli investisiya fəaliyyət planının mümkün qədər tez başa çatdırılmasına ehtiyac olduğunu vurğulamaq istərdim. Nəyə görə sualına aydınlıq gətirmək istərdim. Bugün Azərbaycan regionda, o cümlədən Aİ-nin qonşuluğunda yerləşən bir sıra əsas nəqliyyat layihələrinin memarıdır. Biz tərəfdaşlarımızla birlikdə Şərq-Qərb, Şimal-Cənub və Cənub-Qərb dəhlizlərini təşviq edirik", - deyə E.Məmmədyarov qeyd edib.

Nazir bildirib ki, Şərq-Qərb Dəhlizi Aİ-Çin Uzlaşma Platforması, Aİ-nin Orta Asiya üzrə Strategiyası və Aİ-nin Avropa və Asiyanın birləşdirilməsi üzrə sonuncu Birgə Uzlaşma Kommunikasiya sənədi ilə sıx əlaqəlidir:

"Cənub-Qərb Dəhlizinin inşası başa çatdıqdan sonra Aİ ilə Hindistan və İran kimi bazarlar arasında ticarət əlaqələri artacaq. Biz etibarlı genişzolaqlı rəqəmsal əlaqələrin regional şəbəkəsinin yaradılması ilə bağlı eyni işi görürük. Biz TASİM adlı Trans-Avrasiya Super İnformasiya Magistralı (TASİM) layihəsini təşviq edən və onun təşəbbüskarıyıq. Azərbaycanın bütün səyləri Azərbaycanla dostluq və strateji əlaqələr qurmağa hazır olan qonşularımız və tərəfdaşlarımızla qarşılıqlı fayda üzərində qurulmuşdur. Bu, Şərq Tərəfdaşlığı ölkələrinə artan təsir göstərərək daha geniş regionda ticarətin inkişafına gətirib çıxaracaq".

Çıxışına davam edən XİN rəhbəri fürsətdən istifadə edərək Azərbaycanın hazırda Qara Dəniz İqtisadi Əməkdaşlıq Təşkilatında (QDİƏT) sədrlik etdiyini xatırladıb:

"Bu sədrlik dövründə nəqliyyat və bağlılıq sahəsində əməkdaşlıq prioritet təşkil edir və oktyabr ayının sonu və dekabr ayının əvvəlində Nəqliyyat və İKT nazirlərinin görüşləri keçiriləcəkdir. Qara Dəniz İqtisadi Əməkdaşlıq Təşkilatının tərkibinə Aİ-nin 3 üzv ölkəsi, bir sıra namizəd və assosiativ tərəfdaş ölkələri, eyni zamanda həm Azərbaycan, həm də Aİ-nin digər mühüm qonşuları daxildir. Beləliklə, əslində bu ŞT coğrafiyasını və hətta daha geniş qonşuluğu əhatə edir. QDİƏT və Aİ arasında regional sinerji var. Bağlılıq bu əməkdaşlığın elementlərindən biri olmalıdır. Azərbaycan da həmçinin bu sahədə bir çox töhfə verə bilər. QDİƏT-də bizim Aİ ilə qarşılıqlı əlaqələrimiz var – ad hoc işçi qrupu və hətta COEST - QDİƏT görüşləri mövcuddur. Əslində, dekabrın ortalarında Bakıda keçiriləcək Xarici İşlər Nazirləri yığıncağında, Qara Dəniz İqtisadi Əməkdaşlıq Təşkilatının sədrliyi Bolqarıstana təhvil veririk və biz artıq Brüsseldə QDİƏT-Aİ yüksək səviyyəli konfransının təşkil dilməsi perspektivlərini müzakirə edirik. BU Bolqarıstanın QDİƏT-ə sədrlik dövründə və Rumıniyanın Aİ Şurasında sədrliyi dövründə baş tutacaq. Hər iki ölkə ilə - istər ŞT daxilində, istərsə də Azərbaycan daxilində, Aİ və ya başqa bir regional formatda bizim müzakirə etmək üçün mövzularımız var. Bu mövzular bizim bir çoxumuza aiddir, onlar ŞT-ya da aiddir".

Nazir bildirib ki, "bu imkanlardan tam istifadə etmək üçün biz insanlar arasında hərəkətlilik və qarşılıqlı təmasların təşviqini daha da inkişaf etdirməliyik. Bu istər tələbə, iş adamları, musiqiçilər, və ya adi turist olsun. Buna görə də, biz Aİ və Azərbaycan arasında readmissiya və viza sadələşdirilməsi razılaşmalarının uğurla həyata keçirilməsinə xüsui əhəmiyyət veririk və bu Aİ ilə Azərbaycan arsında viza rejiminin liberallaşdırılması üzrə dialoqun başlaması üçün əsas yaradacaq".

Gələn il ŞT-nin 10 illiyinin qeyd olunacağını xatırladan nazir, bu dövrdə bir çox şeylərə şahid olunduğunu qeyd edib:

"Ancaq bəzi şeylər dəyişmir. Müasir beynəlxalq durum ticarət sahəsində çaxnaşmalar, kiber hücumlar və qeyri-sabit siyasət kimi çağırışlarla üzləşir. Aİ siyasi aktorları böyük ehtimal ilə, Aİ-ni dəyişən mühitə uzun müddət ərzində uyğunlaşdırmalıdırlar. Ümid edirik ki, bu Aİ-nin Şərq qonşuluğu ilə münasibətlərindəki həvəsinə təsir etməyəcək".

Sonda nazir bildirib ki, Şərq Tərəfdaşlığı çərçivəsində əməkdaşlığımızı daha da inkişaf etdirmək üçün daha çox əlaqəli səylərə ehtiyac duyulduğunu qəbul etmək lazımdır.

Xatırladaq ki, Elmar Məmmədyarov oktyabrın 15-də "Şərq Tərəfdaşlığı" ölkələrinin Lüksemburqda keçirilən nazirlər görüşü çərçivəsində ATƏT-in Minsk qrupunun fransalı həmsədri ilə Dağlıq Qarabağ münaqişəsini müzakirə edib.

Mətndə orfoqrafik səhv aşkar etdinizsə, səhv olan hissəni qeyd edib Ctrl + Enter düymələrini sıxın.

https://report.az/dagliq-qarabag/xi-n-rehberi-serq-terefdasligi-cografiyasinda-sabitliyi-tehdid-eden-herbi-munaqiselerin-helli-olmadan-esl-sabitlik-dusunule-bilmez/

and

M Mammadyarov delivers speech at the Eastern Partnership Foreign Ministers’ Meeting

Mon 15 October 201817:33 GMT | 19:33 Local Time

Text size:

Elmar Mammadyarov, Minister of Foreign Affairs of the Republic of Azerbaijan has delivered a speech at the Eastern Partnership Foreign Ministers’ Meeting held on Oct.15 in Luxembourg.

The speech reads as follows:

"Madame Mogherini,
Commissioner Hahn,
Dear colleagues,

It serves me a great pleasure to be today here with you at this ministerial meeting. I hope it will give us an opportunity to exchange views on the state of play in our cooperation and highlight both achievements, as well as some areas where additional efforts could be made to boost our cooperation further. I would also like to express my gratitude to the host of today’s meeting – to Mr. Jean Asselborn, as well as to our colleagues from the European External Action Service and the European Commission for the organisation of today’s meeting and hospitality.

Almost a year passed since the last EaP Summit in Brussels. That Summit proved that a cooperation within EaP should be based on realistic considerations of challenging situation in the region and focus on the benefits and potential value-added which EaP framework could bring. It led us to reshape the EaP architecture in the light of the past experiences and endorse “20 deliverables for 2020” document with concrete objectives to achieve. We believe that once implemented, those deliverables will have a potential to bring a greater degree of resilience, prosperity, development and connectivity to our region. And the success of this process will depend on tangible results, which could be reached in both bilateral and multilateral tracks of our engagement with partners form the EU.

2018 has proved to be a productive year for advancement of our cooperation agenda with the EU. Adoption of the Azerbaijan - EU Partnership Priorities document is the very recent and important milestone in our bilateral relations. I believe this document will provide a necessary framework for our sectorial cooperation for 2018-2020. But we, when I say we it really means the EU, its member states and Azerbaijan, don’t want to stop there; our target is further, beyond 2020. We would like to operate in mid and long-term predictable environment with the EU.

This year we also have moved further with our new Azerbaijan - EU bilateral agreement, which is set to be based on the principles of equal partnership and common interests. We continue our negotiations with a belief that this agreement will reflect the strategic spirit of our partnership.

Dear colleagues,

I would like to briefly touch upon our progress in achieving the goals of the 20 deliverables for 2020. Some of those goals are also in line with Azerbaijan’s strategic roadmaps on key sectors. Institutional and structural reforms are being continued in order to ensure a sustainable economic development and socio-economic growth in Azerbaijan. According to the first results of these reforms, the sustainability capacity of the economy has further increased.

EU is still the main trade partner of Azerbaijan, taking a lion’s share of our foreign trade turnover (around 50%). EU has invested more than $15 billion to Azerbaijan economy in the last several years. There are more than 1,500 companies of EU origin which operate in Azerbaijan. A recent survey, done by the German-Azerbaijan Trade Chamber among those companies, shows an increased confidence in Azerbaijan’s economy and reforms implemented.

Dear colleagues,

The objectives of strengthening institutions and good governance have been standing high on the agenda of the Government of Azerbaijan and continuous efforts have been taken for their implementation. Here, I would like to mention the recent reforms on fair, transparent and merit-based selection of future civil servants, further enhancement of the authority and power of the Judicial-Legal Council of Azerbaijan, the installation of “Electronic Court” information system in court buildings and etc.

It would be relevant to mention that in a recent report, the Council of Europe’s Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ) has highlighted Azerbaijan’s judge selection process for its transparency and objectivity. I also wish to inform you that the Council of Europe Action for Azerbaijan for 2018-2021 is to be adopted soon and its successful implementation will undoubtedly contribute to a further realization of above-mentioned objectives.

On a trade front, connectivity features as a strategic dimension of cooperation in both bilateral and multilateral tracks of EaP. We continue to solidify our strategic partnership on energy through the implementation of the Southern Gas Corridor. An official ceremony marking the inauguration of the Southern Gas Corridor was held on May 29, 2018 at the Baku Sangachal Terminal. The ground-breaking ceremony for TANAP – a backbone midstream segment of the Southern Gas Corridor was held in June 12 in Turkey. Both landmark events were attended by some political leaders and senior-ranking officials from the EU and a wider Europe, including our friends from EaP. Trans-Adriatic Pipeline is in the final stage of construction. We support the development of a reliable network of interconnectors in the region. Therefore, we seriously think about and actually work on a gradual geographic extension of Southern Gas Corridor. It is not only about TAP project. We are confident that it will ensure a long-term energy supply and reinforce the role of natural gas as a clean and sustainable match with renewables for the energy mix in Europe.
In the field of transport, the extension of the indicative maps of the Trans-European Networks (TEN-T) can provide a solid platform to enhance our transport and trade dialogue. Here, let me emphasise that we need to finalise a long-term investment action plan as soon as possible. I would like to explain why. Today, Azerbaijan is an architect of some major transport projects across the wider region, including EU’s neighbourhood. Together with our partners, we promote East-West, North-South and South-West corridors. East-West Corridor is closely interlinked with EU-China Connectivity Platform, EU’s Strategy on Central Asia and EU’s very recent Joint Communication on Connecting Europe and Asia. The South-West Corridor after its completion will boost trade relations between the EU and markets like India and Iran. We are doing the same about constructing a regional web of reliable broadband digital connections. We are the initiator and promoter of Trans-Asian Super Information Highway project called TASIM. All of the efforts of Azerbaijan lead to a win-win situation for our neighbours and partners who are willing to develop friendly and strategic relations with Azerbaijan. It will boost trade across the wider region, which also will have a multiplying effect across Eastern Partnership countries.

Using this opportunity, I would like to say that Azerbaijan is holding Chairmanship in the Black Sea Economic Cooperation Organisation (BSEC). Transport and connectivity is the priority area of cooperation during this Chairmanship, and we will hold transport and ICT ministerial meetings in the end of October and in early December. BSEC constituency includes 3 EU member states, some candidate countries, associate partners, and other important neighbours of both Azerbaijan and the EU. So, it actually covers EaP geography and even a wider neighbourhood. There are regional synergies between BSEC and the EU. Connectivity should be one of those elements of cooperation. Azerbaijan has much to offer in that regard, too. In BSEC, we have interaction with the EU – an ad hoc working group and even COEST – BSEC meetings. In fact, when we end our BSEC Chairmanship in mid-December in Baku at Foreign Affairs Ministerial meeting, passing over a title to our friends from Bulgaria, we are already discussing the perspectives of organizing BSEC-EU high-level conference in Brussels. It will be during Bulgaria’s Chairmanship in BSEC and during Romania’s Presidency in the EU Council. With both countries – be in within EaP, or within Azerbaijan – EU track, or in a different regional format – we have things to discuss. But they concern many of us. They concern EaP as well.

In order to take full advantage of these opportunities, we also have to further promote the mobility and people-to-people contacts among us. Be it students, businessmen, musicians or mere tourists. This is why we attach particular importance to the successful implementation of readmission and visa facilitation agreements, which should pave the way for launching the dialogue on visa liberalization between the EU and Azerbaijan.

Dear colleagues,

Armenia-Azerbaijan Nagorno-Karabakh conflict resolution is one of the biggest issues for sustainable development of the region. Latest two of my meetings with Armenian counterpart and conversation of the President of the Republic of Azerbaijan with the Prime Minister of Armenia and what it was heard behind closed doors give us positive impulse on opportunity for moving forward. After the upcoming elections in Armenia it will be more clear whether Armenia is ready for peace and stability, which firstly means withdrawal of their troops from the Azerbaijan’s lands.

Azerbaijan on its side, as it was declared on numerous times, is ready to launch substantive and result-oriented talks.

Distinguished colleagues,

Soon next year we are going to mark the 10th anniversary of the EaP. We witnessed many things. But some things just don’t change. The international order is challenged by turbulences in trade, cyber-attacks and unpredictable policies. EU political actors will probably need to adapt the EU to the changing environment in a lengthy period. We hope that the enthusiasm of the EU’s engagement with Eastern neighborhood will not be affected.

I would like to recall that revised ENP has put forward the stabilization as the most urgent challenge in many parts of the European Neighbourhood. True stabilization is unimaginable without settlement of protracted military conflicts which threaten the stability and cooperation in the EaP geography. There’s no doubt that the success of EU’s engagement in the region and the future of EaP is closely interrelated with achieving security and upholding the fundamental principles of international law. We talk about resiliency. Failure to eliminate consequences of ongoing violation of these principles, as well as misinterpretation and selective application undermines rules-based European order. It undermines the very objective of resilience inside EaP and in general of EaP as such.

Ladies and gentlemen,

There are some achievements in EaP since its inception. However, we have to admit that we need better coordinated efforts to be able to further develop our cooperation within EaP.

https://news.az/articles/politics/134428

Belgium

La Libre Belgique

La Belgique consacre de moins en moins de moyens à sa justice Cour du travail de Bruxelles

05/10/2018

La Belgique occupe une place peu enviable par rapport à la plupart de ses voisins en matière de moyens consacrés à la justice. Le constat n’est pas véritablement neuf mais une étude publiée par la Commission européenne pour l’efficacité de la justice (Cepej), qui dépend du Conseil de l’Europe, montre que la situation, loin de s’améliorer, a évolué négativement au cours des dernières années.

Pour le fonctionnement de ses cours et tribunaux, du ministère public et de l’aide judiciaire – donc sans compter les prisons – la Belgique a consacré 82,30 euros par habitant en 2016, dernière année où les chiffres sont disponibles.

Cela représente un budget total de 931,835 millions d’euros. C’est 66 millions d’euros de moins qu’en 2012. Si l’on tient compte de l’évolution démographique, la baisse est de près de 8 % en quatre ans.

La Belgique à la traîne

Les comparaisons entre 2010 et 2016 ne sont possibles que dans 33 des 47 pays du Conseil de l’Europe. Si l’on excepte le Royaume-Uni, la Belgique est parmi ces 33 pays, le pays où la baisse est la plus importante.

Pourtant, comme le note Stéphane Leyenberger, le secrétaire exécutif de la Cepej, “on constate une hausse continue des budgets de systèmes judiciaires en Europe”.

Le montant du budget alloué par habitant affecté à l’aide judiciaire pour les plus démunis est très variable entre les États. Avec 7,30 euros par habitant, la Belgique n’est pas mal classée, même si l’on est loin des Pays-Bas, qui y consacrent quasiment quatre fois plus.

Là encore, la baisse est notable en 2016 en Belgique. Le budget exécuté pour l’aide judiciaire a ainsi diminué de plus de 8 millions d’euros pour atteindre près de 83 millions d’euros.

La justice de moins en moins gratuite

Dans tous les États, à l’exception de la France, du Luxembourg et de l’Espagne, les justiciables sont tenus de payer des frais ou une taxe pour entamer une procédure en justice.

Avec 4,11 euros par habitant, la Belgique est parmi les pays où ce montant est le moins élevé. Mais il y a un bémol : ces rentrées, sur le compte du justiciable, ont fortement augmenté en 2016. Elles atteignaient alors 46,5 millions d’euros contre 35,8 millions en 2014.J. La.

Des audiences supprimées, faute de magistrats

Les justiciables précaires préservés. La Première présidente de la Cour du travail de Bruxelles, Anne Sevrain, a fait savoir jeudi qu’elle allait devoir procéder à la suppression d’audiences relevant des 8e et 10e chambres de la Cour. Ces chambres traitent de dossiers francophones de sécurité sociale de travailleurs salariés et indépendants. Selon Mme Sevrain, la Cour a épuisé tous les moyens possibles et imaginables pour assurer un délai de traitement raisonnable aux dossiers qu’elle suit. A plusieurs reprises, Mme Sevrain a alerté le ministre de la Justice Koen Geens (CD&V) des difficultés rencontrées mais, dit-elle, ses courriers sont restés sans réponse, “même après le constat par le Conseil supérieur de la Justice que la responsabilité du retard n’incombait pas à la Cour mais était la suite de moyens insuffisants”. La suppression d’audiences et la prolongation des délais de traitement des dossiers qui en résultera, “sont les conséquences inévitables de la politique imposée au pouvoir judiciaire et menant, malgré l’existence d’un cadre légal, à la non publication ou à la publication tardive des emplois laissés vacants à la suite du départ de magistrats”. Le cadre francophone de la Cour est actuellement réduit de six à quatre juges, ce qui “mène à une charge de travail insurmontable”. D’où la décision de supprimer 17 audiences d’ici le 31 mars 2019. D’autres suppressions suivront entre avril et juin, annonce Mme Sevrain.La cour traitera en priorité les dossiers des catégories les plus précaires de justiciables mais retirera e la chaîne les litiges moins sensibles, qui, prévient la présidente, subiront un report de plusieurs mois.

Bosnia and Herzegovina

Prvi donosimo istinu o hrvatskom pravosuđu! Alarmantni izvještaj Vijeća Europe

Riječ je o iscrpnom izvješću o učinkovitosti i kvaliteti pravosuđa u 45 zemalja koje se objavljuje svake dvije godine i u kojem Hrvatska dosad nije dobro prolazila

12. LISTOPADA 2018. U 10:1566 KOMENTARA22613 PRIKAZA

Upravo se čita...

AUTORMarinko Jurasić

PODIJELITE ČLANAK105

Europska komisija za učinkovitost pravosuđa (CEPEJ) objavila je izvješće o učinkovitosti i kvaliteti pravosuđa za 45 zemalja, uključujući Hrvatsku. Riječ je o iscrpnom izvješću koje se objavljuje svake dvije godine. Ovogodišnje je na 338 stranica, s usporednim podacima po brojnim kriterijima za 45 zemalja koje su poslale podatke, a na području kojih obitava oko 820 milijuna stanovnika. Lihtenštajn, San Marino i Sjeverna Irska (kao entitet u okviru Ujedinjenog Kraljevstva) jedine su članice 47 zemalja Vijeća Europe koje nisu poslale podatke, s tim da uz Izrael od nečlanova prvi put sudjeluje i Maroko. Zbog velikog broja zemalja i složene procedure te s obzirom na to da većina zemalja tražene statističke podatke ima dostupne tek u ljeto ili jesen 2017. obrađeni podaci odnose se na 2016. godinu.

MISLAV  ŠIMATOVIĆOd ove mrlje lakše će se sprati Brkić nego pravosuđe

Loše za pravosuđe

Najvažnije naglaske iz izvješća objavit ćemo u tri nastavaka po tematskim područjima. Hrvatsko se pravosuđe u ranijim izvješćima nije dobro provelo, a osobito u interpretacijama hrvatskih medija koji su se gotovo pa naslađivali negativnim pokazateljima, bez ulaženja u dublje analize i objašnjenja značaja i konteksta pojedinih pokazatelja. Uzalud su suci skretali pozornost kako od zemlje do zemlje postoje različiti pristupi tomu tko je sudac s obzirom na to da nadležnosti, te što je sudski predmet, a kamoli kako treba uzeti u obzir i razlike u zakonodavstvu, organizaciji pravosuđa, opremljenosti, digitalizaciji... što sve bitno utječe na indikatore učinkovitosti. S obzirom na to da rezultati mogu ovisiti o interpretaciji upitnika te različitim definicijama pojedinih pravosudnih pojmova, a uzimajući u obzir i geografske, ekonomske i zakonske različitosti, usporedba kvantitativnih podataka je vrlo delikatan posao, ističe uvodno i CEPEJ.

Napominju kako rezultatima istraživanja treba pristupiti s velikim oprezom, uz pomno čitanje pripadajućih objašnjenja. Odnosno, kako treba imati na umu različitu zakonodavnu strukturu, sudsku organizaciju, razlike u korištenju statističkih alata za procjenu sustava. Posebice je veliki trud uložen za definiranje pojmova kako bi bili sigurni da oko toga postoji opće razumijevanje, a osobito recimo po pitanju broja sudova, sudaca, sudskih i pravosudnih proračuna. Unatoč tomu neke podatke ne može se uzeti same za sebe, već ih treba predstaviti u kontekstu obrazloženja koja se daju uz pojedine kriterije. Hrvatski su mediji u prezentaciji ranijih izvješća bili skloni takvom neobjektivnom pristupu prikazujući podatke katastrofalnima po suce i državne odvjetnike. Izvještaj daje pregled stanja europskih pravosudnih sustava, a ne njihovo rangiranje, jer bi to bilo znanstveno neprikladno i ne bi bio koristan alat za javnu pravosudnu politiku, napominje CEPEJ i zaključuje: “Doista, usporedba ne predstavlja rangiranje.”

MARINKO JURASIĆLoši zakoni krivi su što suci o istim činjenicama donose različite presude

Bolji i upravni sudovi

Recimo, aritmetička sredina, odnosno prosječna vrijednost nekog pokazatelja za zemlje koje su dostavile podatke zbog nekog ekstremno malog ili velikog rezultata može stanje prikazati iskrivljenim. Stoga se uvijek koristi i medijan kao srednja vrijednost, tako da je jednaki broj vrijednosti iznad i ispod, recimo kad je riječ o 45 zemalja, to je 23. rezultat po vrijednosti. Na medijan ekstremne vrijednosti ne utječu toliko kao na prosjek.

Valja imati na umu i razlike u veličini zemalja, teritorijalno i po broju stanovnika jer izvješće obuhvaća Monako s 37.000 stanovnika i Rusiju sa 146 milijuna stanovnika. Velike su razlike i u BDP-u, recimo Moldavije s 1700 eura po stanovniku, i Luksemburga s 90.000 eura, dakle 1 : 50. u Hrvatskoj je 10.965 eura, a godišnja bruto plaća je 12.253 eura. Usporedbe uvijek moraju biti ograničene na ono što je usporedivo, te moraju biti uravnotežene, uzimajući u obzir specifičan kontekst, ovisno recimo o broju stanovnika, životnom standardu, različitim računovodstvenim tehnikama kad su u pitanju podaci o javnim izdacima, ističe CEPEJ.

U ovom izvješću CEPEJ ističe napredak ili iznimni rezultat koji je Hrvatska učinila po brojnim pokazateljima. Unatoč ponegdje i velikim koracima koji su ostvareni, pokazatelji učinkovitosti i dalje nisu zadovoljavajući. Osobito je zabrinjavajuće, što u Hrvatskoj svi znamo i bez statistike, udio starijih predmeta u ukupnom broju predmeta (32,8 %), što je problem koji su nastojali riješiti svi ministri do sada pa je i Dražen Bošnjaković to stavio na listu svojih prioriteta uz digitalizaciju pravosuđa. Taj podatak treba imati na umu, ističe CEPEJ, pri vrednovanju pozitivnih pokazatelja za Hrvatsku. Što se negativnih pokazatelja tiče, CEPEJ ističe da je “alarmantna” prosječna duljina trajanja radnih sporova od 808 dana, unatoč tomu što je omjer riješenih i primljenih predmeta od 2014. povećan s 92% na 133%.

PRAVOSUĐE BEZ EU NADZORAProblemi pravosuđa: Monitoring nam ne bi pomogao

U pogledu broja zaprimljenih prvostupanjskih građanskih i trgovačkih predmeta, CEPEJ napominje da 33 zemlje zaprimaju više parničnih nego izvanparničnih predmeta, dok je Hrvatska u skupini deset zemalja koje imaju više od 70% izvanparničnih predmeta. Što je bitno u tumačenju podataka o učinkovitosti s obzirom na to da je očekivati kako su izvanparnični predmeti lakši za rješavanje.

U Hrvatskoj je 2016. zaprimljeno 3,3 građanskih i trgovačkih predmeta na 100.000 stanovnika, a riješeno 3,9. U 12 zemalja zaprimili su više, a u 10 riješili više, a najviše u Rumunjskoj 6,8/6,9, Belgiji 6,4/6,6 i Rusiji 5,8/5,9. Dok recimo u Norveškoj je taj omjer 0,4 i za primljene i riješene predmete, Švedskoj 0,6, Danskoj 0,7, Nizozemskoj 0,9, Austriji 1, Njemačkoj 1,6...

Samo Slovačka i Finska imaju bolji indikator CR (clearance rate, odnosno omjer riješenih i zaprimljenih predmeta) od naših 148% te je samo još pet zemalja kojima je CR iznad 100%, a istodobno im je indikator “raspoloživog vremena” DT (omjer riješenih i primljenih predmeta puta 365) ispod godine dana (Finska, Latvija, Portugal, Slovenija i Španjolska). Naš je DT bitno smanjen na 364 dana, od 462 dana koliki je bio 2010. Unatoč tom “značajnom napretku”, samo šest zemalja ima lošiji DT (Monako, Turska, Malta, Italija, BiH i Grčka). Najmanji je u Rusiji 42 dana, prosjek je 233 (2010. je bio 267), a medijan 192. Što se tiče izrazitog povećanja CR pokazatelja koji je ionako bio visok (123 % 2014.), CEPEJ obrazlaže kako je to moguće zbog promjene metodologije kategorizacije različitih vrsta predmeta, a i većeg angažmana sudaca, a i izmjena obiteljskog zakonodavstva koje su dovele do smanjenja priljeva predmeta na sud.

PROSVJEDNa Markovu trgu organizirali sprovod pravde

CR je popravljen i za drugostupanjske građanske i trgovačke predmete s negativnih rezultata (ispod 100%) na 116 %, što je slučaj u još 11 zemalja, a CEPEJ ističe nas, Italiju, Rumunjsku i Ukrajinu zbog značajnog poboljšanja. I upravni sudovi bilježe značajna poboljšanja, što je očekivano nakon što smo 2012. uveli četiri upravna suda. Stopa rješavanja drugostupanjskih kaznenih predmeta od 144 % uvjerljivo je najveća, ali samo četiri zemlje imaju veći DT od naših 230 dana.

https://www.vecernji.hr/vijesti/prvi-donosimo-istinu-o-hrvatskom-pravosu-u-alarmantni-izvjestaj-vijeca-europe-1275689

Bulgaria

BTA / Bulgaria

Bulgarian Judges, Prosecutors Among Lowest Paid in EU

04/10/2018

Bulgarian judges and prosecutors are among the lowest paid in the EU, shows a report on the European judicial system by the Council of Europe.

The annual salary for judges and prosecutors at the beginning of their career is 18,867 euro compared with an average annual gross salary of 5,900 euro. Magistrates in Hungary have the lowest starting salaries at 16,916 euro compared with an average annual gross salary of 10,537 euro.

In 2016, the per capita expenditures for the judicial system in Bulgaria were 37 euro or 0.56 per cent of GDP. Between 2014 and 2016 the budget for the judiciary grew by 12 per cent to 377,099,680 euro, outspacing the average increase of public expenditures. The report says that the increase in expenditures was due to migration and the need to employ interpreters and experts for assessment of asylum applications.

The figures show that in 2014 the number of judges in Bulgaria increased by 4 per cent, and between 2010 and 2016 the number of prosecutors increased by 8 per cent. Between 2012 and 2016 the number of lawyers grew by 15 per cent.

The report acknowledges that between 2012 and 2016 the duration in which court proceedings were concluded at first instance was shortened and the number of cases conclusively resolved at first and second instance grew steadily. Meanwhile the duration of appellate proceedings was extended. Since 2012 the number of concluded cases by first instance administrative courts has steadily declined. Proceedings before the Supreme Administrative Court have sped up, show the report.

Croatia

Croatian Radio Television in Zagreb

(story begins at 18:22 T.C. and we used 20 seconds from COE with the mandatory on screen credit at 19.02 T.C.): https://www.hrt.hr/enz/dnevnik/466787/

Info

Izvješće Vijeća Europe o stanju u hrvatskom pravosuđu

Izvješće Vijeća Europe o stanju u hrvatskom pravosuđu Izvor: Shutterstock

Autor teksta:

N1 Info

Europska komisija za učinkovitost pravosuđa (CEPEJ) objavila je izvješće o učinkovitosti i kvaliteti pravosuđa za 45 zemalja, uključujući Hrvatsku. Riječ je o iscrpnom izvješću koje se objavljuje svake dvije godine.

Ovogodišnje je na 338 stranica, s usporednim podacima po brojnim kriterijima za 45 zemalja koje su poslale podatke, a na području kojih obitava oko 820 milijuna stanovnika. Lihtenštajn, San Marino i Sjeverna Irska (kao entitet u okviru Ujedinjenog Kraljevstva) jedine su članice 47 zemalja Vijeća Europe koje nisu poslale podatke, s tim da uz Izrael od nečlanova prvi put sudjeluje i Maroko. Zbog velikog broja zemalja i složene procedure te s obzirom na to da većina zemalja tražene statističke podatke ima dostupne tek u ljeto ili jesen 2017. obrađeni podaci odnose se na 2016. godinu, piše Večernji list.

U ovom izvješću CEPEJ ističe napredak ili iznimni rezultat koji je Hrvatska učinila po brojnim pokazateljima. Unatoč ponegdje i velikim koracima koji su ostvareni, pokazatelji učinkovitosti i dalje nisu zadovoljavajući. Osobito je zabrinjavajuće, što u Hrvatskoj svi znamo i bez statistike, udio starijih predmeta u ukupnom broju predmeta (32,8 %), što je problem koji su nastojali riješiti svi ministri do sada pa je i Dražen Bošnjaković to stavio na listu svojih prioriteta uz digitalizaciju pravosuđa. Taj podatak treba imati na umu, ističe CEPEJ, pri vrednovanju pozitivnih pokazatelja za Hrvatsku. Što se negativnih pokazatelja tiče, CEPEJ ističe da je “alarmantna” prosječna duljina trajanja radnih sporova od 808 dana, unatoč tomu što je omjer riješenih i primljenih predmeta od 2014. povećan s 92% na 133%.

U pogledu broja zaprimljenih prvostupanjskih građanskih i trgovačkih predmeta, CEPEJ napominje da 33 zemlje zaprimaju više parničnih nego izvanparničnih predmeta, dok je Hrvatska u skupini deset zemalja koje imaju više od 70% izvanparničnih predmeta. Što je bitno u tumačenju podataka o učinkovitosti s obzirom da je za očekivati kako su izvanparnični predmeti lakši za rješavanje.

Samo Slovačka i Finska imaju bolji indikator CR (clerance rate, odnosno omjer riješenih i zaprimljenih predmeta) od naših 148%, te je samo još pet zemalja kojima je CR iznad 100%, a istodobno im je indikator “raspoloživog vremena” DT (omjer riješenih i primljenih predmeta puta 365) ispod godine dana (Finska, Latvija, Portugal, Slovenija i Španjolska). Naš je DT bitno smanjen na 364 dana od 462 dana koliki je bio 2010. Unatoč tom “značajnom napretku”, samo šest zemalja ima lošiji DT (Monako, Turska, Malta, Italija, BiH i Grčka). Najmanji je u Rusiji 42 dana, prosjek je 233 (2010. je bio 267), a medijan 192. Što se tiče izrazitog povećanja CR pokazatelja koji je ionako bio visok (123 % 2014.) CEPEJ obrazlaže kako je to moguće zbog promjene metodologije kategorizacije različitih vrsta predmeta, a i većeg angažmana sudaca, a i izmjena obiteljskog zakonodavstva koje su dovele do smanjenja priljeva predmeta na sud.

CR je popravljen i za drugostupanjske građanske i trgovačke predmete s negativnih rezultata (ispod 100%) na 116 %, što je slučaj u još 11 zemalja, a CEPEJ ističe nas, Italiju, Rumunjsku i Ukrajinu zbog značajnog poboljšanja. I upravni sudovi bilježe značajna poboljšanja, što je očekivano nakon što smo 2012. uveli četiri upravna suda. Stopa rješavanja drugostupanjskih kaznenih predmeta od 144 % uvjerljivo je najveća, ali samo četiri zemlje imaju veći DT od naših 230 dana, piše Večernji list.

http://hr.n1info.com/a339102/Vijesti/Izvjesce-Vijeca-Europe-o-stanju-u-hrvatskom-pravosudju.html

Czech Republic

Justice.CZ

Aktuality

Agregátor obsahu Agregátor obsahu

16.10.2018 Vyšla nová publikace mapující fungování justičních systémů v Evropě

Dne 3. října 2018 byla v Paříži představena další edice dokumentu Komise pro efektivitu justice (CEPEJ) Rady Evropy "Evropské justiční systémy – efektivita a kvalita justice – vydání 2018 (data 2016)". Dokument obsahuje údaje za rok 2016 ze 45 členských zemí Rady Evropy a dvou dalších států, kteří se tohoto cyklu zúčastnili jako pozorovatelé: Izraele a Maroka.

Publikace mapuje fungování justičních systémů v Evropě, vydává ho Evropská komise pro efektivitu justice každé dva roky již od roku 2004.

Dokument ale nespočívá jen v prostém porovnávání justičních systémů, CEPEJ věnuje důraznou pozornost především kvalitě dat, aniž by ovšem státy jakýmkoli způsobem „známkoval" či upřednostňoval jeden justiční systém před jinými.

Při předchozím vydání z roku 2016 byla vytvořena unikátní databáze CEPEJ-STAT, která je volně přístupná na internetu. V rámci této databáze je možno vyhledávat buď detailní údaje o jednotlivých státech, nebo prostřednictvím map, tabulek a grafů porovnávat až tři státy najednou. CEPEJ však upozorňuje na nutnost porovnávání těch států, které jsou z určitých hledisek kompatibilní, například charakteristikou justičního systému (například státy kontinentálního práva nebo common law), geografickými (počtem obyvatel, velikostí) či ekonomickými kritérii (velikost HDP, země uvnitř a vně Euro zóny) apod.

Dokument v papírové podobě obsahuje klíčové údaje týkající se rozpočtu, soudních profesí (soudci, státní zástupci, administrativní personál a advokáti) včetně genderových otázek, soudů a uživatelů justice (organizace soudů, IT technologie) a efektivity a kvality činnosti soudů a státních zastupitelství.

Pokud jde o efektivitu, používá CEPEJ jako hlavní indikátory „cleareance rate (CR)" k měření schopnosti soudů vyřizovat své agendy, a „disposition time (DT)" jako teoretický průměr délky řízení. Česká republika vykázala za rok 2016 u civilních a obchodních sporů DT 110 % (ukazatel nad 100 % indikuje schopnost soudů vyřídit více věcí, než kolik napadlo, a větší schopnost vyřizovat tak nedodělky) a ČR 153 dnů, přičemž evropský průměr je ČR 101 % a DT 233 dnů. V obou těchto ukazatelích si tak Česká republika vede velmi dobře.

Na základě srovnání údajů od roku 2002 do roku 2016 je možno vysledovat následující trendy:

Ve sféře rozpočtů justičních systémů:

· evropské státy utratí v průměru 64 eur na obyvatele ročně na justiční systém;

· státy, které musely snížit své výdaje z důvodu ekonomické a finanční krize, se od roku 2008 vracejí na úroveň před krizí;

· ve východoevropských státech je větší část rozpočtu věnována státním zastupitelstvím (okolo 30 %), zatímco v zemích severní Evropy investují více do právní pomoci (více než 30 % rozpočtu pro justiční systémy);

· vyšší příspěvek účastníků řízení na financování justičního systému prostřednictvím daní a poplatků (pouze Francie, Lucembursko a Španělsko uvedly, že poskytují přístup k soudům bez soudních poplatků);

· výnos ze soudních poplatků může pokrýt přes 40 % rozpočtu soudů (Německo, Island, Irsko, Malta, Turecko a Ukrajina);

· tendence externího zajišťování určitých služeb.

Ve sféře soudců a státních zástupců:

· rozvoj dalšího vzdělávání a tendence zavedení povinného vzdělávání pro určité posty nebo funkce;

· zdůraznění předchozích zkušeností kandidátů na pozici soudce;

· stabilita počtu profesionálních soudců, stále méně států využívá neprofesionální soudce;

· Evropa je rozdělena ve využívání porot, tento institut je využíván v polovině členských států Rady Evropy;

· na základě množství indikátorů (počet věcí, personální obsazení, funkce) patří k nejvytíženějším státní zastupitelství ve Francii, Rakousku a Itálii;

· vzrůstající tendence přibližujících se platů soudců a státních zástupců;

· vzrůstající počet advokátů.

Ve sféře rovnosti v soudním systému:

· pokračujícím trendem je feminizace soudců a státních zástupců;

· zatímco více žen je v pozicích soudců a státních zástupců, v profesích jako advokáti, notáři a exekutoři nadále dominují vice muži.

Ve sféře organizace soudů:

· tendence ke snižování soudů pokud jde o jejich počet, velikost a specializaci;

· reformy soudních map jsou aktuální ve třech čtvrtinách zemí spolu s novými alternativami metodami řešení sporů;

· slučování soudů jde ruku v ruce s rozvojem využívání informačních a komunikačních prostředků založených na internetu;

· uživatelé justice jsou lépe informováni díky informačním technologiím, ale lidský faktor jim pomáhá lépe porozumět soudním rozhodnutím a prohloubit jejich důvěru v justici.

Ve sféře výkonnosti justičních systémů:

· celkově se zvýšila produktivita evropských soudů v civilních a obchodních věcech;

· žádosti o azyl měly podstatný dopad na počet nově napadlých věcí v roce 2016 v 9 zemích: Německu, Rakousku, Belgii, Finsku, Francii, Itálii, Španělsku, Švédsku a Švýcarsku;

· soudní řízení ve správních věcech trvají déle než v občanskoprávních a správní soudy druhé a třetí instance čelí těžkostem při vyrovnávání se s přílivem nových věcí;

· v trestním řízení činí průměrná míra vyřízených věcí státním zástupcem v porovnání s novým nápadem 96 %, 42 % věcí bylo zastaveno, 28 % předloženo soudu a 27 % skončilo trestem nebo opatřením uloženým státním zástupcem;

· jako celek se produktivita trestních soudů zvyšuje, ačkoli délka řízení u nejvyšších soudů se prodlužuje.

https://www.justice.cz/?clanek=vysla-nova-publikace-mapujici-fungovani-justicnich-systemu-v-evro-1

France

Le Monde

04 octobre 2018

Manque de moyens, surcharge... les déficits criants de la justice française

Selon le Conseil de l’Europe, la France consacre 65,90 euros par an et par habitant à la justice contre 122 euros en Allemagne.

LE MONDE | 04.10.2018 à 11h01 • Mis à jour le 04.10.2018 à 11h07 | Par Jean-Baptiste Jacquin

Au tribunal correctionnel de Bobigny, le 22 janvier 2007.

La France est à la traîne par rapport à ses homologues européens en matière de moyens consacrés à la justice. Le constat n’est pas nouveau, mais l’étude publiée jeudi 4 octobre par la Commission européenne pour l’efficacité de la justice (Cepej) révèle que les choses ne s’améliorent guère.

Pour le fonctionnement de ses tribunaux, de ses cours, du ministère public et de l’aide judiciaire, donc sans compter les prisons, la France a consacré 65,90 euros par habitant en 2016. C’est 9 % de mieux qu’en 2010. Mais c’est très loin derrière des pays équivalents comme l’Allemagne (122 euros par habitant), la Belgique (82,30 euros) ou même l’Espagne (79,10 euros). Surtout la progression de ce budget est moins rapide que ce que la Cepej a constaté dans l’ensemble des 45 Etats membres du Conseil de l’Europe ayant livré leurs chiffres.

Le réel effort que le gouvernement compte faire avec son projet de loi de programmation pour la justice qui prévoit une hausse de 24 % du budget (dont une partie significative pour les prisons) sur le quinquennat d’Emmanuel Macron devrait certes permettre d’améliorer la situation. Mais le constat établi par la Cepej ne devrait pas s’en trouver bouleversé.

Efficacité des systèmes judiciaires

La France a fait le choix d’une justice entièrement gratuite, ce qui complique son équation. Le timbre fiscal de 35 euros dont les justiciables devaient s’acquitter avant de pouvoir saisir un tribunal a été supprimé en 2013 au nom de la justice sociale. Nos voisins ne s’encombrent pas de ce principe et font supporter une taxe ou une participation aux frais de justice qui peut représenter plus de 4 euros par an et par habitant en Belgique, ou 52 euros en Allemagne.

La radiographie comparative des systèmes judiciaires en Europe, livrée tous les deux ans par la Cepej, pointe l’une des caractéristiques du système français : des procureurs de la République à la fois omnipotents et totalement débordés, faute de moyens. « Les parquets...

https://www.lemonde.fr/police-justice/article/2018/10/04/manque-de-moyens-surcharge-les-deficits-criants-de-la-justice-francaise_5364483_1653578.html

Le Monde - Société

Budget de la justice : « Le retard historique est structurel »

A l’occasion de la publication de l’étude de la Commission européenne pour l’efficacité de la justice, son président, le magistrat Jean-Paul Jean, a répondu, jeudi, aux questions d’internautes du « Monde.fr ».

LE MONDE | 04.10.2018 à 16h55 • Mis à jour le 04.10.2018 à 17h14

Le tribunal de Coulommiers, en Seine-et-Marne.

La justice française a-t-elle réellement assez de moyens ? Selon le Conseil de l’Europe, la France est à la traîne, qui consacre 65,90 euros par an et par habitant à la justice, contre 122 euros, par exemple, en Allemagne. A l’occasion de la publication de l’étude de la Commission européenne pour l’efficacité de la justice (Cepej), vous avez posé vos questions à Jean-Paul Jean, magistrat, président de chambre à la Cour de cassation et président de la Cepej.

tutur33 : On dit souvent que la justice manque de moyens. Pourtant, depuis plusieurs années, les budgets sont en hausse. Est-ce parce que l’argent est mal réparti, ou est-ce parce que les hausses de budget ne suffisent pas ?

Jean-Paul Jean : Le budget de la justice, tel que défini par le Conseil de l’Europe, inclut trois composantes : le budget des tribunaux, des parquets et l’aide judiciaire. C’est la même chose pour les quarante-cinq pays comparés. On n’inclut pas, par exemple, le budget des prisons, qui absorbe une part croissante du budget du ministère. Les budgets de la justice progressent régulièrement, mais le retard historique est structurel.

Mahel : La LPJ va-t-elle dans le bon sens pour pallier ce manque de moyens, dénoncé depuis des années, de la justice française ?

La loi de programmation de la justice (LPJ) dont vous parlez va dans le bon sens : + 24 % en cinq ans programmés. Il y a maintenant un consensus politique pour augmenter les moyens, et le rapport de la Commission européenne pour l’efficacité de la justice, depuis plusieurs années, a joué un rôle d’aiguillon. Mais en même temps, la justice se trouve confrontée à une multiplication de ses missions. Par exemple, en 2011, on a donné compétence au juge de contrôler toutes les hospitalisations sans consentement, en ne donnant aucun moyen nouveau. La réforme est entrée en vigueur en plein mois d’août, les juges ont fait face, il n’y a eu aucun incident, et personne n’en a parlé…

zelda : La solution consiste-t-elle uniquement en une augmentation des effectifs de magistrats et fonctionnaires, ou faudrait-il modifier les procédures, déjudiciariser ?

C’est une politique d’ensemble qu’il faut conduire. Les parquets sont clairement en sous-effectif. Pour le reste, c’est surtout une question d’équipe autour du juge (greffiers, assistants, etc.), des moyens informatiques et des conditions de travail adaptés, mais aussi de méthodes et d’organisation.

Les pays d’Europe du Nord ont beaucoup plus recours à la médiation. Les avocats, dans certains pays, sont plus enclins à trouver des solutions négociées qu’à engager des contentieux, une caractéristique des pays d’Europe du Sud. Les modes alternatifs de résolution des litiges (MARL) se développent partout en Europe.

Des procédures doivent être adaptées à certains contentieux, par exemple, la résolution en ligne de contentieux liés au commerce par Internet.

Lire : Face à une justice civile débordée, la médiation devient un marché convoité

Décideurs magazine : Ne pensez-vous pas que le recours à certaines Legaltech, comme celles sur la justice prédictive, est un investissement qui permettrait d’alléger dans l’avenir le budget de la justice ?

Ce terme de « justice prédictive », largement utilisé, ne me convient pas. Je préfère parler de « justice actuarielle », fondée, comme les prévisions en matière d’assurance, sur des probabilités statistiques. Je suis favorable à l’utilisation des algorithmes comme simple aide à la décision du juge dans les affaires simples et répétitives.

Mais le marché prometteur de cette justice dite « prédictive » fait que des Legaltech vont offrir, dans des contentieux plus complexes, de plus en plus de services spécialisés en version premium au service des intérêts des justiciables qui pourront les financer. Cela accroîtra l’inégalité devant la justice.

Lire notre décryptage : La libération des données judiciaires ouvre un marché où s’agitent de nouveaux acteurs

Loridan : Que pensez-vous de l’apport des juristes assistants, notamment dans la perspective d’une intégration de ces derniers au corps ?

L’apport de ces jeunes juristes postmaster qui travaillent aux côtés des magistrats est incontestable. Ils font des recherches, des travaux préparatoires pour les magistrats du siège ou du parquet. Ces échanges et cette formation sont particulièrement positifs. Cela permet aussi de préparer certains à l’intégration future dans la magistrature, avec une connaissance utile des réalités des tribunaux.

Question : Quelles sont les conséquences d’un manque de moyens ? Tant pour le justiciable que pour les professionnels du droit ?

Essentiellement, des délais de jugement trop longs, mais pas seulement. Des audiences surchargées qui peuvent se terminer tard dans la nuit, avec des comparutions immédiates qui se multiplient, des juges et greffiers fatigués.

Quand on voit une audience correctionnelle de même nature en Allemagne ou aux Pays-Bas, pour rester sur ces pays, c’est une tout autre réalité : les effectifs sont plus nombreux, l’organisation et les conditions de travail meilleures, des audiences beaucoup moins bousculées, mieux organisées avec les avocats, où le fait d’avoir le temps nécessaire permet de rendre une justice sereine où l’on prend le temps d’expliquer.

Lire notre analyse : Justice : le pari d’une réforme tout-en-un

Flo : Pourquoi le budget 2019 ne prévoit-il qu’une faible augmentation du budget par rapport à 2018, alors qu’il y a tant à financer (rénovation de prisons, etc.) ?

Jade : L’augmentation du budget alloué à la justice pour l’année 2019 est-elle suffisante pour moderniser et améliorer le système judiciaire français ? On a longtemps eu l’impression que ce secteur n’était pas la priorité des gouvernements successifs. Est-ce toujours le cas ?

Je réponds à ces deux questions en même temps. Il faut d’abord savoir à quoi l’on veut que serve l’argent, pour quels objectifs. Dans l’immédiat, ce dont ont besoin les tribunaux, ce sont des crédits souples pour gérer le quotidien, ne pas mendier une photocopieuse, remplacer un matériel informatique. D’autres pays, sur ce plan-là, ont une gestion beaucoup plus déconcentrée où les présidents et procureurs ont des marges sur leur budget de fonctionnement.

A moyen terme, ce qu’il faut développer, c’est l’équipe autour du juge et du procureur, pour les assister dans leur travail. L’équipement informatique, quant à lui, se situe à un niveau correct, quand on compare au niveau européen, mais c’est la transformation radicale induite par le numérique qu’il faut maintenant penser et conduire. Les excellentes formations qu’ils ont reçues à l’Ecole nationale de la magistrature (ENM) et à l’Ecole nationale des greffes (ENG) les y ont préparés.

https://www.lemonde.fr/societe/article/2018/10/04/budget-de-la-justice-le-retard-historique-est-structurel_5364685_3224.html

France inter

Live au journal de 13 h :

https://www.franceinter.fr/emissions/le-journal-de-13h/le-journal-de-13h-04-octobre-2018

20 Minutes

Les parquets français manquent d’indépendance et sont «incontestablement les plus chargés» d’Europe

JUSTICE La Commission européenne pour l’efficacité de la justice (Cepej) estime que les parquets français sont « les plus chargés » d’Europe, dans un rapport publié ce jeudi…

Vincent Vantighem

Publié le 04/10/18 à 11h05 — Mis à jour le 04/10/18 à 11h05

Paris, le 14 mai 2018. François Molins, le procureur de Paris, lors de l'audience d'installation du nouveau tribunal de Paris.

Paris, le 14 mai 2018. François Molins, le procureur de Paris, lors de l'audience d'installation du nouveau tribunal de Paris. — Jacques Witt/SIPA

La Cepej publie, ce jeudi, son enquête sur l’efficacité de la justice.
Les parquets français manquent d’indépendance et sont débordés, selon elle.
Ce rapport sort en pleine polémique sur la succession de François Molins, au poste de procureur de la République de Paris.

Le rapport fait 341 pages. Autant de carburant qui pourrait attiser la polémique sur la succession chaotique de François Molins, au poste de procureur de Paris. Les parquets français manquent d’indépendance et sont « incontestablement les plus chargés » d’Europe, assure la Commission européenne pour l’efficacité de la justice (Cepej) dans une enquête publiée, ce jeudi, et dont 20 Minutes a pris connaissance.

Connu du monde judiciaire comme le guide Michelin l’est des restaurateurs, le rapport de la Cepej compare, tous les deux ans, les systèmes judiciaires des 47 pays du Conseil de l’Europe, afin qu’ils puissent se situer les uns par rapport aux autres et, le cas échéant, aligner leurs politiques pénales.

Macron soupçonné d’intervenir dans la succession de Molins

Sur l’indépendance du parquet, « il n’y a pas grand-chose de neuf », indique Stéphane Leyenberger, secrétaire exécutif de la Cepej. La France ne fait pas partie des 30 pays qui déclarent que les procureurs sont indépendants. Et elle l’assume, comme Emmanuel Macron l’avait fait, en janvier, lors de l’audience de rentrée solennelle à la Cour de cassation. « Le ministre de la Justice conduit la politique pénale déterminée par le gouvernement », précise ainsi le rapport.

https://www.20minutes.fr/justice/2347551-20181004-parquets-francais-manquent-independance-incontestablement-plus-charges-europe

AFP

La justice en France ''mérite'' des investissements supplémentaires (Conseil de l'Europe)

04/10/2018 - 12:06 AFP

Budget en légère hausse mais procureurs débordés: la France "mérite un effort supplémentaire" d'investissement dans son système judiciaire, relève l'un des auteurs d'un rapport d'évaluation publié jeudi par le Conseil de l'Europe.

Mais parmi les pays aux ressources comparables, certains allouent des montants sensiblement supérieurs, comme l'Allemagne (121,9 euros), la Suède (118,6), l'Angleterre et le Pays de Galles (78,7) ou encore l'Espagne (79,1 euros).

"Comparée à des Etats comparables, la France mérite un effort supplémentaire dans son système de justice", estime le secrétaire exécutif de la Cepej, Stéphane Leyenberger qui note "un retard structurel dans l'investissement".

Le pays compte 6.995 juges professionnels, soit 10,4 juges pour 100.000 habitants, un chiffre relativement stable depuis 2010, mais inférieur de moitié à la moyenne des Etats membres du Conseil de l'Europe (21,5).

Et avec 2,9 procureurs pour 100.000 habitants, il appartient aussi au groupe des pays qui comptent le moins de procureurs, comme l'Autriche (4,1), l'Italie (3,5) et l'Irlande (2,2).

Pourtant, avec 7,5 affaires reçues pour 100 habitants, les procureurs français sont les plus sollicités après le Luxembourg (9,7). "Le ministère public français est celui qui est le moins bien doté en personnel et qui est sans doute le plus chargé", commente M. Leyenberger.

La France fait en revanche partie des Etats qui connaissent le pourcentage le plus élevé de femmes dans la magistratures (64% pour les juges professionnels et 53% pour les procureurs), note le rapport.

Ce rapport s'inverse pour les postes de chefs du ministère public (72% d'hommes contre 28% de femmes).

Avec le Luxembourg et l'Espagne, la France est toutefois le seul pays prévoyant encore la gratuité de l'action en justice.

Le rapport du Cepej sur l'efficacité et la qualité de la justice, actualisé tous les deux ans, compile les données de 45 des 47 membres du Conseil de l'Europe (le Liechtenstein et Saint-Marin n'ont rien transmis) pour l'année 2016.

Les données sont disponibles sur le site internet de la CEPEJ.

Libération

Féminisation et concentration des tribunaux: les tendances judiciaires en Europe

Par AFP— 4 octobre 2018 à 12:09 (mis à jour à 12:20)

La Commission Européenne Pour l'Efficacité de la Justice du Conseil de l'Europe (Cepej) a passé au crible les grandes tendances judiciaires, dans un rapport publié jeudi

L’express

Féminisation et concentration des tribunaux: les tendances judiciaires en Europe

Par AFP ,publié le 04/10/2018 à 12:20 , mis à jour à 12:20

La Commission Européenne Pour l'Efficacité de la Justice du Conseil de l'Europe (Cepej) a passé au crible les grandes tendances judiciaires, dans un rapport publié jeudi

afp.com/JACQUES DEMARTHON

Strasbourg - Comment se portent les systèmes judiciaires européens? Budgets en hausse, contribution accrue des usagers et concentration des tribunaux : la Commission Européenne Pour l'Efficacité de la Justice du Conseil de l'Europe (Cepej) a passé au crible les grandes tendances judiciaires, dans un rapport publié jeudi.

Le rapport, basé sur des données -toutes disponibles sur le site du Conseil de l'Europe met également en lumière une féminisation de la magistrature.

L'édition 2018 de cette mine d'indicateurs chiffrés, actualisés tous les deux ans par la Cepej, compile les données fournies par 45 des 47 membres du Conseil de l'Europe (le Liechtenstein et Saint-Marin n'ont rien transmis).

https://www.lexpress.fr/actualites/1/monde/feminisation-et-concentration-des-tribunaux-les-tendances-judiciaires-en-europe_2038283.html

Le Point

International

Féminisation et concentration des tribunaux: les tendances judiciaires en Europe

AFP

Publié le 04/10/2018 à 12:21 | AFP

Féminisation et concentration des tribunaux: les tendances judiciaires en Europe © AFP/Archives / JACQUES DEMARTHON

Comment se portent les systèmes judiciaires européens ? Budgets en hausse, contribution accrue des usagers et concentration des tribunaux : la Commission Européenne Pour l'Efficacité de la Justice du Conseil de l'Europe (Cepej) a passé au crible les grandes tendances judiciaires, dans un rapport publié jeudi.

Le rapport, basé sur des données -toutes disponibles sur le site du Conseil de l'Europe met également en lumière une féminisation de la magistrature.

Les Etats européens ont dépensé en moyenne 64 euros par habitant et par an pour leur système judiciaire en 2016, contre 58 en 2014 (tribunaux, aide judiciaire, budget de la justice hors pénitentiaire).

La Suisse (215 euros), le Luxembourg (157) ou l'Allemagne (122) comptent parmi les plus généreux. L'Ukraine et l'Azerbaïdjan (8) font partie de ceux qui dépensent le moins. L'Espagne y consacre 79 euros et la France 66.

De manière générale, "on constate une hausse continue des budgets de systèmes judiciaires en Europe", note le secrétaire exécutif de la Cepej, Stéphane Leyenberger.

Point positif pour la Cepej : "la plupart des pays qui avait connu une baisse des budgets de la justice de par la crise économique 2008 sont en train d'opérer un rattrapage". C'est notamment le cas du Portugal et des pays baltes, selon M. Leyenberger.

Concentration des tribunaux

Parmi les Etats membres, seuls la France, le Luxembourg et l'Espagne offrent l'accès au tribunal sans frais.

Le Cepej relève une "contribution accrue" des usagers au financement des sytèmes judiciaires européens, "à travers les taxes et frais de justice".

Entre 2010 et 2016, les revenus générés par les taxes et redevances judiciaires ont augmenté dans 25 Etats membres, dont la Belgique (+35 %), l'Autriche (+42 %) et l'Italie (+58 %).

En Allemagne, Irlande et en Turquie, les revenus générés par les frais de justice peuvent désormais atteindre jusqu'à 40 % du budget des tribunaux.

Des réformes de la carte judiciaire sont en cours dans trois-quarts des Etats membres du Conseil de l'Europe. Dans le cadre de ces réformes, le Cepej observe "une réduction du nombre de tribunaux et une augmentation de leur taille".

Depuis 2010, le nombre de tribunaux a chuté dans 18 pays, comme en Pologne (-43 %) ou au Pays-Bas (-37 %). "Ce processus suit deux logiques : il s'agit de faire des économies d'échelle et d'aller vers une spécialisation accrue de certaines juridictions", commente Stéphane Leyenberger.

Cette concentration suit "le développement des outils informatiques qui permette parfois d'éviter de se rendre au tribunal pour régler les litiges", relève le rapport.

La commission constate en outre que les juges et les procureurs "sont de plus en plus des femmes", avec une moyenne européenne de 53 % de femmes et 47 % d'hommes en 2016.

Elle note toutefois l'existence d'un "plafond de verre" : "plus on s'élève dans la hiérarchie et moins on trouve de femmes", indique M. Leyenberger. Ainsi, 66 % des postes de chefs de cour ou de juridiction parmi les Etats membres sont des hommes.

"Peu d'Etats ont mis en oeuvre des dispositions spécifiques en faveur de la parité, à l'exception de l'Allemagne", soulève le rapport.

· Rapport du cepej

https://www.lepoint.fr/monde/feminisation-et-concentration-des-tribunaux-les-tendances-judiciaires-en-europe-04-10-2018-2260303_24.php

France Inter

4 octobre 2018

La justice française manque toujours de moyens, selon un rapport européen

Publié le jeudi 4 octobre 2018 à 13h04

par Jean-Philippe Deniau @jpdeniau, avec agences

La Commission européenne pour l'efficacité de la justice (CEPEJ) du Conseil de l'Europe a rendu ce jeudi un rapport sur les moyens consacrés par chaque pays à son système judiciaire. Une fois encore, la France est pointée du doigt.

Illustration : le nombre de tribunaux en France est l'un des plus faibles d'Europe. Illustration : le nombre de tribunaux en France est l'un des plus faibles d'Europe. © AFP / GUILLAUME SOUVANT

Il y a deux ans, le garde des SceauxJean-Jacques Urvoasparlait de "clochardisation" de la justice française. Le rapport de la CEPEJ, comparant 45 de 47 pays du Conseil de l’Europe, ne fait que confirmer ce diagnostic. Tous les voyants sont au rouge dans l'évaluation européenne publiée ce jeudi.

Jean-Jacques Urvoas : "La justice française est sinistrée"

Un budget encore trop faible et de nombreuses conséquences

La CEPEJ a comparé les moyens financiers consacrés par chaque pays à son système judiciaire (les tribunaux, le ministère public et l‘aide juridictionnelle). En France, la moyenne est de 65,9 euros par habitant. C’est beaucoup moins que dans des pays équivalents comme l’Allemagne (121,9 euros) ou la Suisse (215 euros).

Cette fragilité entraîne toutes les autres. Par exemple, c’est en France qu’il y a le moins de procureurs (2,9 pour 100 000 habitants) et qu’ils ont le plus grand nombre de fonctions à remplir et de dossiers à traiter (7,5 affaires reçues pour 100 habitants).

Greffiers et magistrats au bord de la crise de nerf informatique

La justice française se retrouve aussi en bas de classement dans de nombreuses autres catégories. L’aide juridictionnelle est l’une des plus faibles d’Europe, tout comme le nombre de tribunaux (1 pour 100 000 habitants) ou le salaire de magistrats. En revanche, avec le Luxembourg et l'Espagne, la France reste le seul pays prévoyant encore la gratuité de l'action en justice.

https://www.franceinter.fr/justice/la-justice-francaise-manque-toujours-de-moyens-selon-un-rapport-europeen

Mediapart

Quand l'Europe désavoue Emmanuel Macron

· 4 OCT. 2018

PAR THIERRY PAUL VALETTE

La Commission européenne pour l’efficacité de la justice (Cepej) juge que les parquets français sont les plus chargés d’Europe. Un rapport accablant en pleine polémique sur la succession désastreuse de François Molins. Pour Emmanuel Macron, le parquet doit continuer à appartenir à une chaîne hiérarchique. Thierry Paul Valette

Un rapport accablant. Selon le Cepej, les parquets français manquent d’indépendance et sont «incontestablement les plus chargés» d’Europe. Dans un contexte polémique sur la succession de François Molins, c'est le président de la République qui devrait en faire les frais. En effet, Emmanuel Macron est soupçonné d’intervenir dans la succession de François Molins.

Emmanuel Macron lors de sa visite au salon de l'automobile, à Paris, le 3 octobre 2018. PHOTO Regis Duvignau/REUTERS Emmanuel Macron lors de sa visite au salon de l'automobile, à Paris, le 3 octobre 2018. PHOTO Regis Duvignau/REUTERS

L’indépendance du parquet est remise en cause dans ce rapport de plus de 300 pages. La France fait partie des mauvais élèves.

Elle est absente des 30 pays qui déclarent que les procureurs sont indépendants.

Le rapport de la Cepej pointe aussi et surtout l’activité débordante des parquets français.

The CEPEJ covers a wide range of tasks: It collects and analyses data; defines measures and means of evaluation; draws up reports, statistics, best practice .. The CEPEJ covers a wide range of tasks: It collects and analyses data; defines measures and means of evaluation; draws up reports, statistics, best practice ..

Mettant en perspective le faible nombre de procureurs (2,8 pour 100.000 habitants), le grand nombre de procédures qu’ils reçoivent (7,45 pour 100 habitants) et le nombre record de fonctions qu’ils ont à remplir, la Cepej conclut que « les parquets les plus chargés [d’Europe] se trouvent toujours incontestablement en France ».

Bien évidemment, le gouvernement se défend d'être une main invisible qui donnerait des instructions dans des affaires individuelles.

Rémy Heitz, candidat désigné à la succession de François Molins au parquet de Paris Rémy Heitz, candidat désigné à la succession de François Molins au parquet de Paris

Un calendrier de révélations médiatiques qui tombent mal pour Emmanuel Macron puisque le Conseil des ministres a adopté un texte qui permet de placer une ancienne camarade de promotion du président de la république à la tête de l'académie de Versailles.

L'Obs avait dressé un parallèle avec la nomination de Philippe Besson en tant que consul à Los Angeles.

La tempête est loin d'être terminée pour Emmanuel Macron. De la nomination du nouveau procureur de Paris à une gestion calamiteuse de l'affaire Benalla, sa popularité ne fait que s'éffondrer malgré une légère remontée ces dernières heures. Thierry Paul Valette

TV5Monde

Féminisation et concentration des tribunaux: les tendances judiciaires en Europe

La Commission Européenne Pour l'Efficacité de la Justice du Conseil de l'Europe (Cepej) a passé au crible les grandes tendances judiciaires, dans un rapport publié jeudi

afp.com - JACQUES DEMARTHON

04 OCT 2018

Mise à jour 04.10.2018 à 16:49

Par François D'ASTIER

Comment se portent les systèmes judiciaires européens? Budgets en hausse, contribution accrue des usagers et concentration des tribunaux : la Commission Européenne Pour l'Efficacité de la Justice du Conseil de l'Europe (Cepej) a passé au crible les grandes tendances judiciaires, dans un rapport publié jeudi.

Le rapport, basé sur des données -toutes disponibles sur le site du Conseil de l'Europe met également en lumière une féminisation de la magistrature.

De manière générale, "on constate une hausse continue des budgets de systèmes judiciaires en Europe", note le secrétaire exécutif de la Cepej, Stéphane Leyenberger.

Concentration des tribunaux

Parmi les Etats membres, seuls la France, le Luxembourg et l'Espagne offrent l'accès au tribunal sans frais.

Le Cepej relève une "contribution accrue" des usagers au financement des sytèmes judiciaires européens, "à travers les taxes et frais de justice".

Entre 2010 et 2016, les revenus générés par les taxes et redevances judiciaires ont augmenté dans 25 Etats membres, dont la Belgique (+35%), l'Autriche (+42%) et l'Italie (+58%).

En Allemagne, Irlande et en Turquie, les revenus générés par les frais de justice peuvent désormais atteindre jusqu'à 40% du budget des tribunaux.

https://information.tv5monde.com/terriennes/feminisation-et-concentration-des-tribunaux-les-tendances-judiciaires-en-europe-263703

France culture

La justice française mal classée dans un rapport d'évaluation du Conseil de l'Europe. La France manque de moyens et de magistrats selon cette étude de la CEPEJ, la Commission européenne pour l'efficacité de la justice. Nous verrons cela avec Anja Vogel.

https://www.franceculture.fr/emissions/journal-de-22h/journal-de-22h-du-jeudi-04-octobre-2018

Dalloz

Efficacité de la justice en Europe : comparer ce qui est comparable

Jeudi 4 octobre était présenté le rapport 2018 (données 2016) de la Commission européenne pour l’efficacité de la justice (CEJEP). Reconnu comme un outil statistique de référence, il s’accompagne désormais d’une base de données interactive accessible au public. Budget des juridictions, professionnels de la justice, usagers et efficacité des tribunaux des 45 États membres du Conseil de l’Europe ayant participé à l’exercice sont comparativement analysés.

par Maud Lénale 9 octobre 2018

Jean-Paul Jean, président du groupe de travail de la CEPEJ, et Stéphane Leyenberger, chef de la Division pour l’indépendance et l’efficacité de la justice, ont commencé la présentation de ce septième cycle biennal d’évaluation par un avertissement : « comparer n’est pas classer » ! En effet, cela n’a aucun sens de comparer le nombre de magistrats pour 100 000 habitants en France, pays où les juges sont majoritairement professionnels (mais pas toujours : conseils des prud’hommes, tribunaux de commerce), et en Angleterre et au Pays de Galles où une part très importante des affaires est jugée par des magistrats non professionnels, ou bien de comparer les systèmes informatiques de pays de tradition juridique ancienne (où il faut accompagner des évolutions partant de systèmes existants et lourds) et de la Slovénie (qui s’est construit un système presque clé en main, moderne et perfectionné, mais à partir de rien). Il s’agit donc, pour que les comparaisons aient un sens, de les réaliser en sélectionnant des groupes d’États pertinents, en fonction par exemple de leur taille, de leur système judiciaire (États de droit romain/de common law), de leur situation économique et historique (États de la zone euro ; États de transition), etc.

Le budget des systèmes judiciaires européens

Le premier poste d’études, toujours très commenté, est celui du budget des systèmes judiciaires. Rappelons tout d’abord que la notion doit être entendue au sens de de la CEPEJ, c’est-à-dire se concentrant sur les budgets alloués aux tribunaux, au ministère public et à l’aide judiciaire, à l’exclusion donc du budget de l’administration pénitentiaire – ce que l’on peut au passage regretter et en profiter pour suggérer modestement à la commission une évolution sur ce point. Dans la plupart des pays, l’évolution du budget alloué au système judiciaire suit celle des dépenses publiques ; c’est donc la stabilité qui est la caractéristique essentielle ici. La moyenne est de 64,5 € par habitant, la médiane de 52,7 €. Dans un groupe comparable en termes de PIB, l’Allemagne (121,9 € par habitant), les Pays-Bas (119,2) ou la Suède (118,6) sont des pays qui investissent beaucoup pour la justice. La France (65,9) mais aussi la Finlande (76,5) ou la Belgique (82,3) font « moins d’efforts ». En revanche, selon le rapport, seuls trois États prévoient l’accès au tribunal sans frais : le Luxembourg, l’Espagne et la France. Et si l’on m’a fait observer (merci chers amis twittos) que ce n’est pas tout à fait exact pour notre pays en raison des timbres, dépens et droits fixes de procédure au pénal, nous sommes très très loin de l’Autriche où les droits de procédure payés par les parties dépassent largement les coûts de fonctionnement de l’ensemble du système judiciaire.

Les professionnels de la justice

S’agissant des magistrats du siège, le tableau met en évidence des disparités considérables, y compris entre pays de taille et de niveau de revenus comparables, en raison comme il a été dit de la part très variable des procédures pouvant être prises en charge par des juges non professionnels. La féminisation des juges professionnels est une tendance européenne globale mais la parité diminue au fur et à mesure que l’on grimpe les échelons : en première instance, 57 % des magistrats sont des femmes (67 % en France), mais elles sont seulement 39 % à être présidentes de leur juridiction (39 % également), et au niveau des cours suprêmes 37 % des postes sont occupés par des femmes (49 %), mais seuls 25 % dirigent une haute juridiction (aucune femme en France en 2016). Les pays du Nord, contrairement à ce que l’on peut parfois imaginer, ne sont pas des modèles en la matière (par exemple, en Suède, 67 % des juges de la Cour suprême sont des hommes).

Au niveau européen, la charge de travail des procureurs reste très importante, mais peut-être un tout petit peu moins qu’en 2014. Le constat n’est pas vrai en France, dans laquelle la CEPEJ reconnaît « incontestablement » que se trouvent les parquets les plus chargés, à l’aune des trois critères qu’elle étudie principalement, soit le nombre de procureurs pour 100 000 habitants (3 en France pour une moyenne européenne de 12 et une médiane de 11), le nombre de procédures reçues pour 100 000 habitants (7,5 en France pour une moyenne de 3,1 et une médiane de 2,1), le nombre de fonctions différentes exercées. L’Autriche et l’Italie ont également des parquets sous dotés.

Le nombre d’avocats continue d’augmenter, bien que moins rapidement que sur les exercices précédents (+ 3 %), ce qui peut certainement être perçu dans les pays d’Europe centrale comme un développement de l’État de droit. La moyenne est de 162 avocats pour 100 000 habitants, la médiane se situe à 119. Le plus petit nombre est de 9 avocats pour 100 000 habitants en Azerbaïdjan, les plus importants se trouvant au Luxembourg où l’on sait pourquoi, en Grèce ou en Italie (plus de 400). En France : 97,7 avocats pour 100 000 habitants.

L’efficacité des tribunaux

La CEPEJ mesure grâce à différents indicateurs la capacité des juridictions à faire face à leur charge de travail, et, corrélativement, la possibilité pour les justiciables d’obtenir une décision sur le fond dans un délai raisonnable. Le Clearance rate (taux de variation du stock d’affaires pendantes : au-dessus de 100 % le tribunal est capable de traiter plus d’affaires qu’il n’en reçoit et son arriéré diminue, en dessous l’arriéré augmente) global s’améliore, avec des performances notables pour huit pays (Bosnie-Herzégovine, Finlande, Malte, Slovénie, Slovaquie, Espagne, Grève et Monaco). Le Disposition Time moyen (durée estimée du stock d’affaires pendantes, qui mesure la durée théorique nécessaire pour qu’une affaire soit résolue) des affaires civiles et commerciales contentieuses s’est lentement mais constamment amélioré. En France et en Pologne, le Disposition Time a augmenté au fil du temps mais reste inférieur à un an. En ce qui concerne les affaires pénales, le Clearance Rate s’est nettement amélioré pour huit États dont la France (106 % contre 95 en 2014 ; moyenne et médiane à 101 %). Pour les affaires administratives, le Clearance rate français s’établit à 99 % et le Determination time à 314 jours (moyenne de 357, médiane de 192).

Enfin, pour la première année, la CEPEJ a mesuré l’impact des affaires relatives aux demandeurs d’asile, à l’entrée et au séjour des étrangers (on rappelle que les données datent de 2016). Elles ont eu un impact significatif sur les juridictions de neuf États. Le nombre de personnes déboutées de leurs demandes et qui sont allées devant les tribunaux est particulièrement important en Suède (13 448), en Italie (53 462), en France (39 986) et en Allemagne (181 996).

Toutes les données sont accessibles sur le site CEPEJ-STAT.

https://www.dalloz-actualite.fr/flash/efficacite-de-justice-en-europe-comparer-ce-qui-est-comparable#.W7xZ6lL_rIV

Les transformations de la justice pénale en Europe au regard du rapport 2018 de la CEPEJ

Janvier 2019

Le 7^e rapport de la Commission européenne pour l’efficacité de la justice (rapport 2018, s’appuyant sur les données 2016 consolidées) a été rendu public. Cette étude comparative d’une ampleur inégalée regroupe plus de 3 millions de données relatives à l’efficacité et à la qualité de la justice dans 45 des 47 États membres du Conseil de l’Europe. Si l’on veut bien prendre le temps de comparer ce qui est comparable, elle offre un formidable outil d’étude et d’analyse, idéal pour cette première édition de notre nouvelle rubrique « Des chiffres pour comprendre ».

par Jean-Paul Jean

Président de chambre honoraire à la Cour de cassation

Le 4 octobre 2018, le Conseil de l’Europe a rendu public le 7e rapport de la CEPEJ (Commission européenne pour l’efficacité de la justice) 1, intitulé « Systèmes judiciaires européens : efficacité et qualité de la justice ». Ce document intégrant plus de 3 millions de données présente les systèmes judiciaires européens « de l’Atlantique à l’Oural » et en dessine les principales tendances pour 45 des 47 États membres 2, regroupant plus de 800 millions d’habitants. L’étude comparative, qui s’appuie sur les données 2016 consolidées, est l’aboutissement d’un processus fondé sur un questionnaire très détaillé rempli par chaque ministère de la Justice, puis sur des échanges avec les correspondants nationaux pour validation des données, avant présentation en assemblée plénière. Complétée par un système d’évaluation par les pairs, l’étude biannuelle intègre tous les préalables méthodologiques, les commentaires des États sur leurs propres données et les analyses des experts.

Comparer n’est pas classer. La CEPEJ ne procède pas à un « ranking », avec des classements entre pays trop facilement médiatisés, afin d’éviter les interprétations hâtives, telle l’antienne : « La France derrière l’Azerbaïdjan et la Moldavie… » (sur un seul indicateur), lorsque des comparaisons sur une question précise portent sur des pays parfois difficilement comparables compte tenu de leur niveau de richesse, de leur taille, de modèles culturels et de systèmes judiciaires différents, notamment entre les pays de droit civil ou de Common Law. De longs développements sont ainsi consacrés aux précautions méthodologiques mises en oeuvre. Ce rapport 2018 s’appuie sur une base de données stabilisée, permettant de mettre en évidence des évolutions comparées significatives, touchant par exemple à l’aide légale et l’accès à la justice, aux délais de jugement, aux évolutions procédurales, à la démographie des professions judiciaires, à la parité hommes-femmes, au développement de l’informatisation, ou encore aux budgets de la justice depuis la crise financière de 2008.

L’accès libre à l’ensemble des données ainsi analysées et à leurs sources permet aux décideurs publics de disposer d’un observatoire international unique des systèmes judiciaires, pour suivre leur évolution, évaluer les points forts et les points faibles de chacun, améliorer les instruments de mesure et d’évaluation, comprendre les principales tendances et pouvoir ainsi disposer d’éléments comparatifs avant d’engager des réformes 3. Une analyse synthétique des seules données pénales du rapport CEPEJ doit intégrer tous ces préalables. Si des tendances communes seront relevées dans la plupart des États, comme le développement de l’informatisation, des comparaisons précises ne seront effectuées ici qu’au sein d’un groupe de pays européens estimés comparables, à propos de quelques thématiques centrales : les moyens consacrés à la justice, les droits des justiciables dans le procès pénal, le ministère public, les alternatives aux poursuites, la transformation numérique dans la gestion des contentieux pénaux.

Lire l’article complet

Boursorama

La France doit plus investir dans le système judiciaire, selon le Conseil de l'Europe

BOURSORAMA AVEC AFP•04/10/2018 à 13:51

Si les montants alloués au système judiciaire français sont supérieurs à la moyenne européenne, ils restent en retrait par rapport aux pays les plus avancés.

Une statue représentant la justice à Rennes, le 19 mai 2015. ( AFP / DAMIEN MEYER )

La France "mérite un effort supplémentaire" d'investissement dans son système judiciaire, relève l'un des auteurs d'un rapport d'évaluation publié jeudi 4 octobre par le Conseil de l'Europe.

La France a investi 65,9 euros par habitant dans son système judiciaire (pour les tribunaux, le ministère public et l'aide judiciaire) en 2016, soit un peu plus que la moyenne des pays européens (64,5), selon ce rapport de la Commission européenne pour l'efficacité de la justice (Cepej). Mais parmi les pays aux ressources comparables, certains allouent des montants sensiblement supérieurs, comme l'Allemagne (121,9 euros), la Suède (118,6), l'Angleterre et le Pays de Galles (78,7) ou encore l'Espagne (79,1 euros).

"Comparée à des États comparables, la France mérite un effort supplémentaire dans son système de justice", estime le secrétaire exécutif de la Cepej, Stéphane Leyenberger qui note "un retard structurel dans l'investissement".

MOITIÉ MOINS DE JUGES, EN MOYENNE

Le pays compte 6.995 juges professionnels, soit 10,4 juges pour 100.000 habitants, un chiffre relativement stable depuis 2010, mais inférieur de moitié à la moyenne des États membres du Conseil de l'Europe (21,5). Et avec 2,9 procureurs pour 100.000 habitants, il appartient aussi au groupe des pays qui comptent le moins de procureurs, comme l'Autriche (4,1), l'Italie (3,5) et l'Irlande (2,2).

LES FEMMES BIEN REPRÉSENTÉES

La France fait en revanche partie des États qui connaissent le pourcentage le plus élevé de femmes dans la magistratures (64% pour les juges professionnels et 53% pour les procureurs), note le rapport. Ce rapport s'inverse pour les postes de chefs du ministère public (72% d'hommes contre 28% de femmes).

Avec le Luxembourg et l'Espagne, la France est toutefois le seul pays prévoyant encore la gratuité de l'action en justice.

https://www.boursorama.com/actualite-economique/actualites/la-france-doit-plus-investir-dans-le-systeme-judiciaire-selon-le-conseil-de-l-europe-ec918326fad655adb2f041f1ba8ac19c

Ouest France

La France doit donner plus de moyens à sa justice selon le Conseil de l’Europe

En comparaison avec certains grands pays européens, la France est très en retard en terme d'investissements dans son système judiciaire (photo d'illustration)

En comparaison avec certains grands pays européens, la France est très en retard en terme d'investissements dans son système judiciaire (photo d'illustration) | JÉRÔME FOUQUET - OUEST FRANCE

Ouest France avec AFP

Publié le 04/10/2018 à 15h56

La France a investi 65,90 € par habitant pour la justice en 2016, dans la moyenne européenne selon un rapport de la commission européenne pour l’efficacité de la justice (Cepej) publié jeudi. Mais ce n’est rien en comparaison des pays qui investissent le plus en la matière en Europe.

Budget en légère hausse mais procureurs débordés : la France « mérite un effort supplémentaire » d’investissement dans son système judiciaire, relève l’un des auteurs d’un rapport d’évaluation publié jeudi par le Conseil de l’Europe.

La France a investi 65,90 € par habitant dans son système judiciaire (pour les tribunaux, le ministère public et l’aide judiciaire) en 2016, soit un peu plus que la moyenne des pays européens (64,5), selon ce rapport de la commission européenne pour l’efficacité de la justice (Cepej).

Un effort supplémentaire serait le bienvenue

Mais parmi les pays aux ressources comparables, certains allouent des montants sensiblement supérieurs, comme l’Allemagne (121,90 €), la Suède (118,6), l’Angleterre et le Pays de Galles (78,7) ou encore l’Espagne (79,10 €).

« Comparée à des États comparables, la France mérite un effort supplémentaire dans son système de justice », estime le secrétaire exécutif de la Cepej, Stéphane Leyenberger qui note « un retard structurel dans l’investissement ».

Le pays compte 6 995 juges professionnels, soit 10,4 juges pour 100 000 habitants, un chiffre relativement stable depuis 2010, mais inférieur de moitié à la moyenne des États membres du Conseil de l’Europe (21,5).

Et avec 2,9 procureurs pour 100 000 habitants, il appartient aussi au groupe des pays qui comptent le moins de procureurs, comme l’Autriche (4,1), l’Italie (3,5) et l’Irlande (2,2).

Un parquet français qui est l’un des plus sollicités

Pourtant, avec 7,5 affaires reçues pour 100 habitants, les procureurs français sont les plus sollicités après le Luxembourg (9,7). « Le ministère public français est celui qui est le moins bien doté en personnel et qui est sans doute le plus chargé », commente Stéphane Leyenberger.

La France fait en revanche partie des États qui connaissent le pourcentage le plus élevé de femmes dans la magistrature (64 % pour les juges professionnels et 53 % pour les procureurs), note le rapport.

Ce rapport s’inverse pour les postes de chefs du ministère public (72 % d’hommes contre 28 % de femmes).

Avec le Luxembourg et l’Espagne, la France est toutefois le seul pays prévoyant encore la gratuité de l’action en justice.

Le rapport du Cepej sur l’efficacité et la qualité de la justice, actualisé tous les deux ans, compile les données de 45 des 47 membres du Conseil de l’Europe (le Liechtenstein et Saint-Marin n’ont rien transmis) pour l’année 2016.Les données sont disponibles sur le site internet du.

https://www.ouest-france.fr/societe/justice/la-france-doit-donner-plus-de-moyens-sa-justice-selon-le-conseil-de-l-europe-6001414

Politiveille.fr

Les parquets français manquent d’indépendance et sont «incontestablement les plus chargés» d’Europe

4 octobre 2018politiveille0

La Commission européenne pour l’efficacité de la justice (Cepej) estime que les parquets français sont « les plus chargés » d’Europe, dans un rapport publié ce jeudi…

Lire l’article

Le Figaro

Les pays du nord et de l'est de l'Europe champions de la justice numérisée

05/10/2018

Ces États ont massivement investi pour proposer aux justiciables des procédures plus pratiques et davantage d'informations.

Ils sont les champions toute catégorie de la numérisation et de l'informatisation de la justice en Europe. La Commission européenne pour l'efficacité de la justice (Cepej) - cet outil de veille statistique et stratégique européen qui propose un état des lieux bisannuel de la justice et auquel collaborent les 47 États membres du Conseil de l'Europe - révèle qu'au cours de ces quatre dernières années ce sont les jeunes démocraties de l'Est et les pays du nord de l'Europe qui ont le plus joué la carte de la dématérialisation.

Ils ont massivement investi le champ du numérique pour sortir leur système judiciaire de l'opacité et pour proposer aux justiciables une information continue sur l'évolution de leur dossier. L'Estonie a ainsi été le premier pays, en Europe, à mettre en place «E-File, support non seulement des actes de gestion des tribunaux, mais aussi de leur dématérialisation complète». En Norvège, «Lovisa, pour sa part, a contribué à alimenter des bases statistiques et des modèles mathématiques pour évaluer la charge de travail des juridictions et la distribution des moyens, tant financiers qu'humains». Pour les rédacteurs de la Cepej, cette transparence et cette information sont l'un des facteurs clés de «la perception de l'efficacité des systèmes judiciaires». De quoi mener ensuite les justiciables «à une meilleure coopération avec les autorités judiciaires, à une meilleure acceptation des décisions judiciaires en général».

La Lettonie mais aussi Israël sont des pays qui «utilisent un dispositif avancé de gestion des affaires permettant d'obtenir des informations détaillées sur l'état d'avancement des procédures, qui peuvent être communiquées aux usagers des tribunaux de manière automatique par le système ou sur demande», rappelle la Cepej. En France se met progressivement en place, tribunal par tribunal, le service d'accueil unique du justiciable permettant d'obtenir des informations sur les procédures en général et bientôt d'accéder aux informations d'une affaire le concernant en particulier.

Beaucoup d'États ont des sites Internet permettant de télécharger des formulaires types et des documents que les usagers peuvent télécharger. «Les types de demandes, note la Cepej, peuvent varier, allant de l'aide judiciaire, comme en Finlande et en Suède, aux formulaires de demande, de plainte ou d'appel, comme en Serbie, en Espagne ou en Suisse.» La France est encore loin de ce type de service, même si le projet de loi de Nicole Belloubet prévoit la mise en place de préplaintes en ligne. Mieux encore, une quinzaine de pays s'obligent à fournir des informations sur les délais de procédure. Certains ont même «introduit des échéances dans la loi pour certaines procédures ou étapes dans la procédure», comme la Norvège ou la Roumanie. La Lettonie a également mis en place des outils pour pouvoir suivre la procédure en ligne. Un «must» dont la France rêve.

By Paule Gonzalès

Le Matin

Les réformes majeures du système judiciaire unanimement saluées

Abdelwahed Rmiche, LE MATIN 15 octobre 2018 à 20:40

Ph. AICPress

Les réformes majeures du système judiciaire unanimement saluées

Placé sous le Haut Patronage de S.M. le Roi Mohammed VI et organisé par l’Amicale Hassania des magistrats et l’UIM, le 61e Congrès de l’Union internationale des magistrats connaît la participation de magistrats et de hauts responsables judiciaires de 87 pays.

Le président délégué du Conseil supérieur du pouvoir judiciaire et premier président de la Cour de cassation, Mustapha Farès, a affirmé hier à Marrakech que le pouvoir judiciaire au Maroc a connu, durant ces dix dernières années, de profondes mutations et des réformes majeures qui en font un modèle unique et une expérience exceptionnelle en matière d'indépendance.
Intervenant à l’ouverture du 61e Congrès de l’Union internationale des magistrats (UIM), placé sous le Haut Patronage de S.M. le Roi Mohammed VI et organisé par l’Amicale Hassania des magistrats, M. Farès a cité à cet égard la mise en place d’un nouveau Conseil supérieur du pouvoir judiciaire, le transfert de la présidence du ministère public au procureur général du Roi près la Cour de cassation et la mise en place d’une instance conjointe entre le Conseil supérieur du pouvoir judiciaire et le ministère de la Justice, chargée de coordonner les efforts et de faciliter le travail de tous au service de la justice et des justiciables.
Le président de l’Union internationale des magistrats (UIM), Christophe Régnard partage visiblement cette idée, puisqu’il a affirmé que le Maroc a connu ces dernières années des «évolutions très positives» dans le domaine judiciaire. «Le Royaume a connu ces dernières années des “évolutions très positives” dans le domaine judiciaire et qui sont de nature à améliorer la situation des magistrats et à renforcer l’indépendance du pouvoir judiciaire», a-t-il dit à l’ouverture des travaux de ce Congrès. M. Régnard a ainsi souligné les dernières réformes initiées par le Maroc, notamment la décision du transfert des compétences du ministre de la Justice au procureur général du Roi près la Cour de cassation et qui permet d'instaurer l’indépendance du Parquet général de l’autorité judiciaire. «Dans le domaine judiciaire, le Maroc est un bel exemple à suivre ailleurs», a-t-il affirmé.
Le secrétaire général de l’UIM, Giacomo Oberto, a abondé dans le même sens. Il a ainsi déclaré que «la justice au Maroc a connu au cours des dernières années des réformes radicales, qui ont mis ce pays à l’avant-garde au niveau africain et mondial dans la défense de la magistrature et dans la création d’un système efficient et moderne». M. Oberto a par ailleurs relevé que le Maroc a développé une activité de coopération très intense avec le Conseil de l’Europe et notamment la Commission européenne pour l'efficacité de la justice (CEPEJ), en participant à différentes initiatives, ainsi qu’aux processus d’évaluation qui a abouti la semaine dernière à la présentation à Strasbourg du rapport d’évaluation CEPEJ 2018 (données 2016). «Le Maroc (…) a été le seul pays non membre du Conseil de l’Europe à participer à cette importante initiative», a-t-il précisé.
Pour sa part, le ministre de la Justice, Mohamed Aujjar, a appelé à l'intensification et à l'unification des efforts pour relever les défis auxquels fait face la justice sur les plans local, régional et international. Il a par ailleurs passé en revue les multiples chantiers de développement lancés par le Royaume sous la conduite éclairée de S.M. le Roi Mohammed VI, qui ont pour ultime finalité de mieux servir l'Homme, de protéger sa dignité et de lui garantir les conditions et les moyens d'une vie décente.
M. Aujjar a mis en avant les différents aspects inhérents à ces chantiers de réforme, notamment politiques, avec la promulgation d'une nouvelle Constitution ayant représenté un saut qualitatif inédit dans la vie politique et permis au Royaume de consolider sa sécurité et sa stabilité dans un environnement régional et international perturbé, et ceux sociaux en vue de réaliser un développement intégré, et des droits de l'Homme avec la consécration du choix national en matière de protection et de promotion des droits humains.
Enfin, le président de l’Amicale Hassania des magistrats, Abdelhak El Aïassi, a mis l’accent sur le parcours historique de cette Amicale et certaines de ses initiatives visant à défendre l’indépendance du pouvoir judiciaire, qui constitue le pilier de la crédibilité de l’action judiciaire. Pour lui, la tenue de ce congrès au Maroc traduit l’engagement du Maroc dans les efforts visant à accroître la crédibilité et l’indépendance du pouvoir judiciaire et son rayonnement à l’échelle internationale.

https://lematin.ma/journal/2018/reformes-majeures-systeme-judiciaire-unanimement-saluees/302826.html

Lextenso – Gazette du Palais

https://www.kiosque-lextenso.fr/reader/preview/cfd4308f-7c58-4611-bc31-c002d2397174

Georgia

Agenda.GE

Council of Europe 2018 report evaluates efficiency, quality of justice system

5 Oct 2018 - 12:40

Georgia is among 27 states which increased their judicial system budget between 2014 and 2016, with a growth rate of 1.4%.

Agenda.ge, 5 Oct 2018 - 12:40, Tbilisi,Georgia

The Council of Europe has published a new report on the judicial systems of European states, including Georgia.

The report shows that Georgia allocates 9,70 EUR per inhabitant to its judicial system while the European average of the budget allocated to the judicial system per inhabitant in 2016 is 64 EUR and the median is 53 EUR.

While comparing the budget of different countries the study takes into consideration two factors: the exchange rates and the inflation / deflation rates.

For the period of study (2014-2016), significant depreciations of the local currency was observed in Azerbaijan, Georgia, the Russian Federation, Turkey and Ukraine. The local currency depreciated in Georgia by 22% while inflation increased by 10.1%.

In 2016 Georgia's approved budget for the whole justice system was 307,352,699 EUR while approved budget of the judicial system was 101,225,656 EUR.

It should be noted that the budget of judicial systems is the sum of the budget allocated to courts, legal aid and public prosecution services.

Georgia is among 27 states which increased their judicial system budget between 2014 and 2016, with a growth rate of 1.4%.

"However, the growing burden of the judicial system is even more considering the negative differences in exchange rates between 2014 and 2016 in Georgia, Republic of Moldova, Poland, Sweden and UK-Scotland," the study says.

It also emphasises that in Georgia, Moldova and Poland, the growing budgetary efforts in favour of the courts are even more significant than they appear, considering the negative variation in exchange rates between 2014 and 2016.

In Georgia, Italy, Malta and Poland, a significant increase in the judicial budget was due to the expansion of legal service aid. The study says that Georgia emphasises its commitment, since 2015, to promoting legal assistance in family and social assistance issues.

The report was prepared by the Council of Europe's body, the European Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ). It covers 45 of the 47 Council of Europe member states (all except Liechtenstein and San Marino) and is based on data up through 2016.

http://agenda.ge/en/news/2018/2070

Greece

λλάδα και Κύπρος στις 3 χώρες με την υψηλότερη αναλογία δικηγόρων στην Ευρώπη - Πόσους δικαστές ανά κάτοικο έχει η Ελλάδα

Σταθερά υψηλή η αναλογία δικηγόρων ανά κατοίκους στην Ελλάδα - Τι δείχνουν τα στοιχεία για το δικαστικό σύστημα(CEPEJ)

Ενδιαφέροντα στοιχεία αναφορικά με τη λειτουργία των συστημάτων απονομής δικαιοσύνης στα κράτη μέλη του Συμβουλίου της Ευρώπης περιλαμβάνει για ακόμα μία χρονιά η έκδοση της Ευρωπαϊκής Επιτροπής για την Αποδοτικότητα της Δικαιοσύνης (CEPEJ).

Η μελέτη περιέχει συγκριτικά στοιχεία με περίοδο αναφοράς το έτος 2016 για τα δικαστικά συστήματα των μελών του Συμβουλίου της Ευρώπης, τα οποία επεκτείνονται σε διάφορους επιμέρους τομείς, όπως οικονομικά στοιχεία, δείκτες ποιότητας των συστημάτων, στοιχεία που αφορούν στα δικαστήρια, αλλά και τους δικηγόρους.

Μεταξύ των διαφόρων ευρημάτων που παρουσιάζουν ενδιαφέρον για την Ελλάδα, ξεχωρίζουν τα στατιστικά στοιχεία που αφορούν στους αριθμούς των δικηγόρων και των δικαστών.

Η Ελλάδα πέφτει από την κορυφή όπου βρισκόταν με βάση τα στοιχεία του 2014, ωστόσο παραμένει πολύ ψηλά στην αναλογία δικηγόρων ανά κατοίκους, ανάμεσα στα κράτη μέλη του Συμβουλίου της Ευρώπης.

Συγκεκριμένα, η Ελλάδα βρίσκεται στην τρίτη θέση με 390 δικηγόρους ανά 100.000 κατοίκους (από 388 το 2014), αναλογία η οποία τη φέρνει στην τρίτη θέση του σχετικού πίνακα. Σε απόλυτους αριθμούς η Ελλάδα φαίνεται να διαθέτει 42.091 δικηγόρους.

Στην πρώτη θέση, με άνοδο 15% σε σχέση με το 2014, βρίσκεται η Κύπρος, με 425 δικηγόρους ανά 100.000 κατοίκους, ενώ στη δεύτερη θέση βρίσκεται το Λουξεμβούργο, με 403 δικηγόρους ανά 100.000 κατοίκους.

Όπως σημειώνεται στην έρευνα, η άνοδος στον αριθμό των δικηγόρων στην Κύπρο οφείλεται τόσο στη δημιουργία τριών νομικών σχολών που προσφέρουν πτυχία Νομικής, όσο και στο γεγονός ότι υπολογίζονται όχι μόνο οι δικηγόροι που παρίστανται στα δικαστήρια, αλλά και όσοι ασκούν συμβουλευτική δικηγορία.

Σε σχέση με την απόδοση του δικαστικού συστήματος αναφορικά με το χρόνο διεκπεραίωσης υποθέσεων, τα διαχρονικά προβλήματα της Ελλάδας συνεχίζονται και φέτος, με ενδεικτικό το χρόνο που απαιτείται για τη διεκπεραίωση αστικών και εμπορικών υποθέσεων σε δεύτερο βαθμό, ο οποίος διπλασιάστηκε το 2016 (1149 ημέρες) σε σχέση με το 2014 (509).

Σε άλλα ενδιαφέροντα στοιχεία, η Ελλάδα παρουσίασε αύξηση 25% ανάμεσα στα έτη 2014 και 2016 στον αριθμό των δικαστών, ενώ αυτή τη στιγμή διαθέτει 25,8 δικαστές ανά 100.000 κατοίκους, αριθμός που είναι πάνω από τον μέρο όρο της Ευρώπης (21,5), ωστόσο μακριά από τις πρώτες χώρες του πίνακα, όπως ενδεικτικά το Μονακό (98.5) και το Μαυρουβούνιο (51.3).

Ως προς την κατανομή των δικαστών με βάση το φύλο, αν και το 71% του συνόλου δικαστών είναι γυναίκες (πολύ πάνω από τον μέσο όρο της Ευρώπης, δηλαδή 53%), το ποσοστό αυτό μειώνεται σε 45% στα ανώτατα δικαστήρια της χώρας.

Τέλος, η Ελλάδα βρίσκεται κάτω από τον μέσο όρο αναφορικά με τις δημόσιες δαπάνες για το δικαστικό σύστημα με 41,30 ευρώ ανά κάτοικο (ευρωπαϊκός μέσος όρος 64,5).

Η έρευνα είναι διαθέσιμη εδώ και συνολικά τα στοιχεία για την Ελλάδα εδώ.

https://www.lawspot.gr/nomika-nea/ellada-kai-kypros-stis-3-hores-me-tin-ypsiloteri-analogia-dikigoron-stin-eyropi-posoys

Ireland

Irish Independent / Ireland

05/10/2018

Irish criminal courts are struggling to deal with the number of cases coming before them.

A major European report has found Ireland has a "particularly low" clearance rate for criminal cases in comparison with other jurisdictions.

The report by the European Commission for the Efficiency of Justice analysed data to calculate how effectively courts in various jurisdictions are at keeping up with incoming case loads.

The commission is composed of experts from all 47 member states of the Council of Europe. Out of 41 countries where criminal case data was available for 2016, Ireland had the lowest clearance rate.

The data suggests significantly more criminal cases entered the system that year than the courts were able to dispose of.

The report also found the State was well below the European average when it came to the budget allocated to the judicial system per head of population.

The budget in 2016 was €234.4m, working out at €50.20 per person living in Ireland that year. The European average was €64.

Investment in the judicial system in England and Wales worked out at €78.70 per person and in Scotland at €79 per person.

However, the level of pay for the judiciary in Ireland was amongst the highest across the continent, as was spending on legal aid.

The report listed the average gross salary of a Supreme Court judge as €182,895. Only judges on similar courts in Switzerland, England, Wales, Scotland, Denmark, Norway and Italy were paid more.

Ireland was the third highest spending jurisdiction for legal aid in 2016, with an outlay of €1,107 per case.

Only England and Wales (€1,325) and the Netherlands (€1,270) were higher.

The average across the continent was €429.

The report said only 35pc of Ireland's judiciary was female and concluded Ireland was among a small number of countries where "feminisation has not yet been felt".

As a general trend, the report said there was still a glass ceiling for women judges in Europe with their numbers decreasing the higher the level of the court.

Meanwhile, the Parole Board has said it recommended the phased released of 21 life sentence prisoners last year. Fourteen have been granted parole.

In its annual report, chairman John Costello also said the board seriously considers letters from victims of crime and/or their families when deciding on whether to recommend the release of a particular prisoner.

http://dcr.coe.int/Wires/WiresLectureF.asp?WiresID=378928

Irish Examiner

Ireland's legal aid spend one of highest in Europe

05/10/2018

Ireland’s spend on the judicial system is among the lowest across a 45-member group of European countries but our spend on legal aid is one of the highest.

The Council of Europe’s detailed analysis also said that Ireland had a “particularly low” clearance rate in the disposal of criminal cases across the countries.

The council’s European Commission for the Efficiency of Justice report said the lowest budget allocations to the judicial system as a percentage of GDP in 2016 were Ireland (0.09%), followed by Norway (0.12%), and Malta (0.16%).

A large swathe of countries spent in the region of 0.20%-0.30%, with the highest amount being allocated by Bosnia (0.77%), Morocco (0.58%) and Bulgaria (0.56%).

It said Ireland has increased its judicial budget by 5.4% between 2014 and 2016.

The Council of Europe is a human rights organisation and includes the EU’s 28 members states among its 47-strong membership. This report was based on 45 of the states.

The report said England & Wales, the Netherlands and Ireland are “the most generous states” in terms of the amount of money allocated to legal aid per case.

Ireland is third at €1,107 per case, compared to an average of €429, and is the sixth highest for the number of cases per 100,000 inhabitants (1,772), compared to the average of 658.

The report said six countries limit the amount that can be allocated, while four states limit both the number of eligible cases and the amount spent per case.

In Ireland, the scheme is operated by the judiciary. Last week, the report of the Comptroller and Auditor General found that €58.1m was spent on legal aid for criminal cases in 2017, €8.8m in excess of the Estimates provision for the year. The civil aid scheme was €200,000 over budget.

Among the 45 states, 17 had reduced their legal aid budget, while 19 had increased it.

Based on the available figures, the report said that Ireland had the second lowest number of professional judges (3.5) per 100,000 people, second only to England & Wales (3). The average was 21.

The report said factors such as the common law system used in Britain and Ireland and the substantial volume of litigation settled need to be considered.

The salaries of judges here are three times the national average salary when a judge starts their career, and five times at the height of their career.

The report said Ireland had one of the largest decreases in prosecutorial assistants (apart from judges and prosecutors) who would work in secretariats, research, case preparation or assisting a prosecution.

It said Ireland had 262 lawyers per 100,000 people, compared to the average of 162, placing it eleventh in the table.

Ireland had two courts per 100,000 people, the same as the average of the 45 states.

It also noted this country had a “particularly low” clearance rate for the disposal of cases.

By Cormac O'Keeffe

http://dcr.coe.int/Wires/WiresLectureF.asp?WiresID=378927

Italy

Migranti: Italia al top per tempi esame ricorsi su asilo

ANSA

04/10/2018

Consiglio d’Europa, nel 2016 più di 3 anni per decisione

L'Italia è, dopo la Germania, il Paese che nel 2016 ha ricevuto il più elevato numero di ricorsi contro il rigetto di una domanda d'asilo. Ma è anche quello che, tra i sette membri del Consiglio d'Europa presi in considerazione, risulta essere al top per la durata dei procedimenti: tre anni e mezzo (1.343 giorni) contro i 769 giorni della Finlandia (seconda classificata) e l'anno e mezzo della Germania.

I dati sono contenuti nel rapporto sull'efficienza della giustizia del Cepej, organo del Consiglio d'Europa, che per la prima volta ha domandato agli Stati di fornire informazioni che potessero chiarire "l'impatto che hanno sul sistema giudiziario i casi concernenti le richieste d'asilo e il diritto ad entrare e risiedere in uno Stato". Il Cepej osserva "che il numero di ricorsi contro il rifiuto di una domanda d'asilo ha avuto un impatto significativo solo su 7 (tra cui l'Italia, ndr) dei 21 paesi che hanno fornito informazioni", perché in ciascuno ha superato la soglia dei 5 mila.

In totale i tribunali italiani hanno ricevuto 53.462 ricorsi, contro i 181.996 della Germania, e i 39.986 della Francia, i cui tribunali tuttavia hanno anche ricevuto 28.511 ricorsi contro decisioni con cui venivano rifiutati l'ingresso o la residenza. Dal rapporto emergono tuttavia enormi differenze nella capacità di gestire i ricorsi e nei tempi per arrivare a una decisione. I dati mostrano che i tribunali italiani sono tra quelli che hanno faticato di più a smaltire queste pratiche.

Il tasso di 'smaltimento', cioè la capacità a chiudere entro l'anno tutti i casi ricevuti è pari al 27%. Per essere ottimale questo tasso deve essere almeno del 100%, ancora meglio se è superiore perché indica che non si sta creando dell'arretrato. Ma nessun paese, eccettuata la Francia, è riuscito a superare la soglia del 100%. La Finlandia è al 34%, la Germania al 59%, la Svezia al 62%, mentre il Belgio e la Svizzera sono a quota 90%. A rendere più difficile la situazione in Italia sono anche i tempi che il Cepej ritiene occorrano per arrivare a una decisione.

Kmetrou

Efficacia e qualità della giustizia: Il Consiglio d’Europa pubblica il rapporto 2018

K metro 0 – Parigi – a Commissione europea per l’efficienza della giustizia (CEPEJ) del Consiglio d’Europa stabilisce le principali tendenze osservate in questo campo in 45 Paesi europei (*) oggi, in una relazione e in una banca dati interattiva accessibile al pubblico . Le tendenze, identificate da questa settima relazione di valutazione dal CEPEJ, sono state istituite nel

K metro 0 – Parigi – a Commissione europea per l’efficienza della giustizia (CEPEJ) del Consiglio d’Europa stabilisce le principali tendenze osservate in questo campo in 45 Paesi europei (*) oggi, in una relazione e in una banca dati interattiva accessibile al pubblico .

Le tendenze, identificate da questa settima relazione di valutazione dal CEPEJ, sono state istituite nel 2002 e includono:

– nell’ambito dei bilanci del sistema giudiziario: Un lieve aumento generale: gli Stati europei spendono in media 64 € per abitante all’anno sul loro sistema giudiziario, con bilanci particolarmente importanti in Lussemburgo e Norvegia; l’investimento di ciascun Paese nel proprio sistema giudiziario deve essere valutato in proporzione al suo livello di ricchezza; Gli Stati che hanno dovuto tagliare i bilanci a causa della crisi economica e finanziaria del 2008 stanno gradualmente tornando ai livelli precrisi; Il bilancio dei tribunali rappresenta la parte più consistente del bilancio assegnato al sistema giudiziario (il 66% in media); la retribuzione del personale è la voce più consistente, specialmente negli Stati che hanno solo giudici professionisti; Nei paesi dell’Europa orientale, una parte maggiore del bilancio giudiziario è destinato ai pubblici ministeri (circa il 30%), mentre i paesi dell’Europa settentrionale tendono ad investire maggiormente nell’assistenza legale (oltre il 30% del bilancio del sistema giudiziario); Maggiori contributi da parte degli utenti al finanziamento del sistema giudiziario, attraverso tasse e spese processuali: solo Francia, Lussemburgo e Spagna prevedono l’accesso ai tribunali senza tasse; Le entrate generate in questo modo possono coprire oltre il 40% del budget del tribunale (Germania, Islanda, Irlanda, Malta, Turchia, Ucraina); in alcuni Paesi, le entrate derivanti dai registri coprono gran parte dei costi operativi dei tribunali e, nel caso dell’Austria, superano i costi operativi dell’intero sistema giudiziario; La tendenza a esternalizzare determinati servizi, al fine di ottimizzare le risorse di bilancio e fornire un livello più elevato di specializzazione e competenza; L’introduzione in tutti i Paesi di un sistemi di assistenza legale in casi criminali e di altro tipo, spesso andando oltre la semplice fornitura di un avvocato a titolo gratuito e includendo aspetti quali la mediazione o l’esecuzione di decisioni giudiziarie;

– nella sfera dei giudici e dei pubblici ministeri:

Lo sviluppo di ulteriori corsi di formazione e il passaggio a rendere obbligatorio l’accesso a posti o funzioni specializzate;

L’importanza attribuita all’esperienza dei candidati nella procedura di selezione dei posti dei giudici;

Stabilità del numero di giudici professionisti; c’è una crescente professionalizzazione dei giudici, in quanto meno Stati usano giudici non professionisti;

L’Europa è divisa sull’uso delle giurie, che esistono in poco meno della metà degli Stati membri del Consiglio d’Europa;

Misurata sulla base di una serie di indicatori (livello di personale, numero di casi, ruoli, procedure alternative), i servizi giudiziari più frequentati sono in Francia, Austria e Italia;

Livelli salariali sempre più simili di giudici e pubblici ministeri;

Un aumento del numero di avvocati, innescato dallo sviluppo dello stato di diritto nell’Europa centrale e orientale e dall’assistenza legale;

– nell’ambito della parità all’interno del sistema giudiziario:

La femminilizzazione nei ranghi dei giudici e dei pubblici ministeri è una tendenza continua, ma il “soffitto di vetro” è ancora una realtà quando si tratta di funzioni di responsabilità;

Esistono poche misure specifiche per promuovere la parità (solo la Germania sembra aver sviluppato una politica globale a favore della parità, per il reclutamento di giudici e avvocati, notai e agenti di polizia);

Mentre la percentuale di donne aumenta tra giudici e pubblici ministeri, figure professionali come avvocati, notai e agenti di polizia, sono prevalentemente di sesso maschile;

– nell’ambito dell’organizzazione dei tribunali:

Stanno diventando sempre meno numerosi, più grandi e più specializzati;

Le riforme della mappa giudiziaria sono in corso in tre quarti dei Paesi esaminati, accompagnate da nuovi metodi alternativi per la risoluzione delle controversie;

Il raggruppamento di tribunali va di pari passo con lo sviluppo di metodi di informazione e comunicazione basati su Internet;

Gli utenti giudiziari sono meglio informati grazie alle tecnologie dell’informazione, ma è il contatto umano che li aiuta a comprendere meglio le decisioni e la fiducia nella giustizia;

– nell’ambito delle prestazioni del sistema giudiziario:

Nel complesso, la produttività dei tribunali europei sta migliorando nei casi civili e penali;

Le domande di asilo hanno avuto un impatto significativo sul numero di casi in arrivo nel 2016 in 9 paesi: Germania, Austria, Belgio, Finlandia, Francia, Italia, Spagna, Svezia e Svizzera;

Le procedure giudiziarie richiedono più tempo in casi amministrativi che in cause civili, mentre i tribunali amministrativi, di secondo e terzo grado, incontrano maggiori difficoltà nel gestire l’afflusso di casi;

Nella giustizia penale, il tasso medio di casi risolti dal pubblico ministero nei confronti dei casi ricevuti è del 96%, con il 42% interrotto, il 28% portato davanti ai tribunali e il 27% con una sanzione o una misura imposta o negoziata dal pubblico ministero;

Nel complesso, la produttività dei tribunali penali sta migliorando, sebbene la durata delle procedure si stia allungando nei tribunali supremi.

(*) Dei 47 Stati membri del Consiglio d’Europa, solo il Liechtenstein e San Marino non sono stati in grado di fornire dati. Israele e Marocco hanno preso parte all’esercitazione in qualità di osservatori con la CEPEJ.

https://kmetro0.it/2018/10/04/efficacia-e-qualita-della-giustizia-il-consiglio-deuropa-pubblica-il-rapporto-2018/

EuropaToday

Migranti 'costretti' a restare in Italia. Colpa della burocrazia
„Migranti 'costretti' a restare in Italia. Colpa della burocrazia“

Potrebbe interessarti: https://europa.today.it/attualita/migranti-burocrazia-asilo.html
Seguici su Facebook: https://www.facebook.com/Europa-Today-562280500462322/

Migranti 'costretti' a restare in Italia. Colpa della burocrazia
„

Sono tantissimi i migranti che rimangono ‘incastrati’ in Italia nelle maglie della burocrazia, con i procedimenti per l’asilo che durano anni. Secondo i dati contenuti nel rapporto sull'efficienza della giustizia del Cepej, organo del Consiglio d'Europa, l'Italia è, dopo la Germania, il Paese che nel 2016 ha ricevuto il più elevato numero di ricorsi contro il rigetto di una domanda d'asilo. Ma è anche quello che, tra i sette membri del Consiglio d'Europa presi in considerazione, risulta essere al top per la durata dei procedimenti: tre anni e mezzo (1.343 giorni) contro i 769 giorni della Finlandia (seconda classificata) e l'anno e mezzo della Germania. L’organo per la prima volta ha domandato agli Stati di fornire informazioni che potessero chiarire "l'impatto che hanno sul sistema giudiziario i casi concernenti le richieste d'asilo e il diritto ad entrare e risiedere in uno Stato". Il Cepej osserva "che il numero di ricorsi contro il rifiuto di una domanda d'asilo ha avuto un impatto significativo solo su 7 (tra cui l'Italia, ndr) dei 21 paesi che hanno fornito informazioni", perché in ciascuno ha superato la soglia dei 5 mila.

In totale i tribunali italiani hanno ricevuto 53.462 ricorsi, contro i 181.996 della Germania, e i 39.986 della Francia, i cui tribunali tuttavia hanno anche ricevuto 28.511 ricorsi contro decisioni con cui venivano rifiutati l'ingresso o la residenza. Dal rapporto emergono tuttavia enormi differenze nella capacità di gestire questi ricorsi e nei tempi per arrivare a una decisione. I dati mostrano che i tribunali italiani sono tra quelli che hanno faticato di più a smaltire queste pratiche. Il tasso di 'smaltimento', cioè la capacità a chiudere entro l'anno tutti i casi ricevuti è pari al 27%. Per essere ottimale questo tasso deve essere almeno del 100%, ancora meglio se è superiore perché indica che non si sta creando dell'arretrato. Ma nessun paese, eccettuata la Francia, è riuscito a superare la soglia del 100%. La Finlandia è al 34%, la Germania al 59%, la Svezia al 62%, mentre il Belgio e la Svizzera sono a quota 90%. A rendere più difficile la situazione in Italia sono anche i tempi che il Cepej ritiene occorrano per arrivare a una decisione.

https://europa.today.it/attualita/migranti-burocrazia-asilo.html

Il sole 24 Ore

Giustizia, o cara. Il conto salato della lentezza e la reinvenzione necessaria

scritto da Econopoly il 19 Ottobre 2018

Vicolo corto

L’autrice del post è Mariangela Miceli, già consulente di Apex-Nomisma, responsabile compliance e analista giuridico presso IFC EUROP BANK (Sofia). Svolge attività di ricerca in materia di dinamiche processuali penali –

La lentezza della giustizia in economia si traduce immediatamente in inefficienza del sistema impresa. Sono quasi 9 milioni i procedimenti pendenti e circa 7 milioni i nuovi processi aperti ogni anno nel nostro Paese. Secondo Banca d’Italia, il malfunzionamento della giustizia causa una perdita dell’1% del PIL, rallentando di conseguenza la crescita. La durata stimata dei processi ordinari in primo grado, infatti, supera i cinquecento giorni e colloca l’Italia al 157esimo posto su 183 paesi presi in considerazione, secondo la graduatoria stilata dalla Banca Mondiale. A ogni 10% in meno di durata dei processi corrisponde un 2% in più di dimensione delle imprese; la qual cosa significa, in termini economici, bassi investimenti: se in un anno nel Regno Unito gli investimenti stranieri arrivano a 45 miliardi, in Francia 30 e in Spagna 20, in Italia ci si ferma a 5 miliardi.

Operando un confronto dei dati della Commissione europea per l’efficacia della giustizia (CEPEJ) del Consiglio d’Europa, il sistema giudiziario italiano, in rapporto ad altri 45 impianti europei tra i quali Francia, Germania, Spagna e Polonia, risulta uno degli apparati più dispendiosi e lenti; il costo totale della giustizia italiana è di quasi 8 miliardi di euro per il 2016, pari a circa lo 0,4% del PIL (2015), mentre Paesi come la Polonia e la Spagna si attestano a costi che variano dai 2 ai 5 miliardi. A fronte di tale spesa, l’Italia si posiziona comunque tra i Paesi meno efficienti anche in termini di giusto processo. Il Consiglio d’Europa e la Corte dei Diritti Umani hanno più volte invitato l’Italia ad “assicurare una ragionevole durata dei procedimenti”, laddove gli ultimi dati Cepej indicano come un giudice mediamente impieghi 590 giorni prima di emettere una sentenza in una causa civile di primo grado.

All’interno dell’analisi sviluppata dal Cepej sono stati presi in considerazione altri elementi, quali ad esempio i motivi per cui si ricorre spesso alla giustizia. Il maggior numero di cause civili viene aperto per insolvenza; seguono le cause di divorzio, mentre in campo penalistico vengono in rilievo i reati di furto e omicidio: 2.318 processi pendenti alla fine dell’anno, con una durata media del processo di 180 giorni nel caso del reato di furto e di 243 giorni nel caso di omicidio. Quanto costa tutto questo costa ad ogni singolo cittadino? Il Cepej ha calcolato la ricaduta pro-capite delle risorse destinate da ogni singolo paese alla giustizia: se la media europea è di 35 euro a persona, in Italia giudici e pm ci costano 50 euro a testa. In compenso siamo tra i paesi dove si indaga di più: sono 1.900 i pubblici ministeri che lavorano nelle nostre procure e ognuno di essi ha avuto in mano 1811 inchieste, di cui concluse circa 1600 all’anno. Complessivamente, nel 2012, su più di 3 milioni di denunce presentate ai pm dagli italiani solo il 19,7% dei casi è giunto in un’aula di tribunale,mentre ben 1 milione 450 mila inchieste sono rimaste senza un colpevole identificato.

I procedimenti avviati pendenti di fatto possono dividersi in due sottoinsiemi: le pendenze fisiologiche, ovvero i processi avviati da poco, e le pendenze patologiche, quelle cioè che non sono state risolte entro i termini previsti. A tal riguardo, al fine di arginare in modo deterrente il fenomeno, nel lontano marzo del 2001 è stata promulgata la legge n. 24, conosciuta come “Legge Pinto”. Il suo scopo è quello di prevedere un’equa riparazione per le lungaggini processuali a colui/coloro i quali abbiano subito un danno patrimoniale e non patrimoniale per effetto della violazione della Convenzione per la salvaguardia dei diritti dell’uomo e delle libertà fondamentali in relazione al mancato rispetto del termine “ragionevole” di cui all’art. 6, paragrafo 1, della stessa Convenzione. In base alla Legge Pinto, qualora il processo superi una durata di tempo ragionevole (3 anni per il procedimento di primo grado, 2 anni per il secondo e 1 anno per la Cassazione), indipendentemente dall’esito della controversia, si ha diritto ad un risarcimento in denaro per ogni anno di eccessiva durata del processo pari a circa 1.000-1.500 euro; somma che può aumentare fino a 2.000 euro in casi di particolare importanza, quali ad esempio in tema di diritto di famiglia o che incidano sulla vita o sulla salute.

La ‘giustizia lumaca’ si traduce anche in termini di prescrizione giudiziaria: la Corte di Cassazione a Sezioni Unite si è pronunciata sul cosiddetto abuso del processo, ovvero quell’abuso del diritto di azione che finisce per coincidere con l’abuso del potere. Dalla pronuncia del Supremo Collegio emerge che la prescrizione, oltre ad essere un’amnistia mascherata, comporta un ingente esborso da parte dello Stato, che si traduce in numeri in 500 prescrizioni al giorno,165mila prescrizioni annue che costano alle casse del Paese circa 84 milioni di euro l’anno. Emblematico fu il caso Bologna risalente al lontano 2008. Nel corso di una ispezione, peraltro ordinaria ordinata dal Ministero della Giustizia, furono ritrovati circa 3300 fascicoli di indagine chiusa e dimenticati. I reati contestati in quei procedimenti, tra cui furti, ricettazione, reati ambientali, sono oggi tutti caduti in prescrizione.

A poco è servita anche la riforma del diritto processuale civile in materia di contenzioso stragiudiziale con l’introduzione dell’Alternative Dispute Resolutions: nel marzo 2011, infatti, è entrata in vigore la riforma che introduce anche in Italia il sistema della Mediazione Civile; l’obiettivo principale della riforma è stato quello di ridurre il flusso delle cause impiantate in tribunale, offrendo di fatto uno strumento più celere per risolvere le controversie con tempi molto brevi (oggi, non oltre 3 mesi) e costi molto contenuti e certi. La mediazione è l’attività professionale svolta da un terzo imparziale e finalizzata ad assistere due o più soggetti sia nella ricerca di un accordo amichevole per la composizione di una controversia sia nella formulazione di una proposta per la risoluzione della stessa. In pratica, due o più parti, assistite dai rispettivi avvocati si incontrano presso un Organismo di Mediazione accreditato dal Ministero della Giustizia per cercare di trovare un accordo attraverso l’ausilio di un mediatore professionista.

La mediazione avrebbe dovuto costituire la miglior alternativa alle lunghe e costosissime cause in Tribunale, dove spesso, dopo anni di udienze, tutti si sentono sconfitti e nessuno vincitore. La lentezza dei tribunali non paga, gli effetti della cattiva gestione dei processi si traduce così in una flessione degli investimenti, una (ma non unica) causa della riduzione della crescita economica. Nel 2011 Confindustria ha stimato che tagliando del 10% la durata dei procedimenti giudiziari si avrebbe un aumento di circa lo 0,3% della dimensione media delle imprese.

Servirebbe ciò che in dottrina manageriale viene indicato come ‘business process reengineering’, ovvero una reinvenzione del modo di lavorare dei giudici ed una profonda riforma del sistema processuale per promuovere ed ottenere procedure interne che ne riducano i costi liberando i tempi di attesa e di emissione delle sentenze da parte dei magistrati. Un sistema, quindi, che possa limitare l’incidenza negativa dell’eccesso di domanda di giustizia da una parte, mentre dall’altra possa migliorare l’offerta della quantità di risorse a disposizione del sistema giudiziario italiano.

http://www.econopoly.ilsole24ore.com/2018/10/19/giustizia-lentezza-conto-salato/?refresh_ce=1

Latvia

Latvijas Tiesas

Mākslīgais intelekts tiesu iestāžu darbā

08.10.2018. 9:21

Šī gada 27.septembrī norisinājās konference "Mākslīgais intelekts tiesu iestāžu darbā ", ko organizēja Tiesu administrācija un Eiropas Padomes Tiesu sistēmas efektivitātes komiteja (CEPEJ) ESF projekta “Justīcija attīstībai” (Nr.3.4.1.0/16/I/001) ietvaros.

Konferences ietvaros diskutēja par tehnoloģiju jautājumiem, lai izpētītu, kā mākslīgais intelekts var tikt izmantots, lai atbalstītu juridisko profesiju pārstāvju un tiesu darbu, kā arī garantētu labāku tiesvedības kvalitāti. Vienlaikus uzmanību pievēršot principiem un vērtībām, kurām vajadzētu vadīt mākslīgā intelekta izmantošanu tiesu sistēmās.

Intresentiem ir iespēja noskatīties konferences “Mākslīgais intelekts tiesu iestāžu darbā” video ierakstu šeit:

MI_ Mākslīgā intelekta cizmantošanas piemēri atbalstot tiesu varu - https://youtu.be/8TeeY3klufg

MI_ Tā saucamais «prognožu taisnīgums»: kas riskē, kādas iespējas? - https://youtu.be/GTRtQzPmT_M

MI_ Mākslīgā intelekta integrācija nacionalajā politikā tiesu jomā - https://youtu.be/vkKYpErSwSk

MI_ Kādi būtu ētikas aspekti ieviešot mākslīgo intelektu tiesu sistēmā? - https://youtu.be/q176BFK7kDc

https://www.tiesas.lv/aktualitates/maksligais-intelekts-tiesu-iestazu-darba-8361

Luxembourg

L’essentiel

157,3 euros par an et par habitant pour la justice

LUXEMBOURG – Selon le Conseil de l’Europe, le Grand-Duché fait partie des pays européens qui consacrent le plus d’argent par habitant à son système judiciaire.

storybild

L'État luxembourgeois donne les moyens à sa justice. (photo: AFP/Loic Venance)

Dans son dernier rapport analysant les données 2016, la Commission européenne pour l’efficacité de la justice (CEPEJ) du Conseil de l’Europe a passé au crible les systèmes judiciaires européens. Et le Luxembourg est plutôt un bon élève.

En 2016, l’État a en effet consacré près de 93 millions d’euros au système judiciaire luxembourgeois, contre 78,5 millions d’euros deux ans plus tôt, soit une hausse de 18,3%. Cela représente 157,3 euros par habitant (contre 139,4 euros en 2014), ce qui place le Grand-Duché en tête des pays de l’UE qui consacrent le plus d’argent par habitant à son système judiciaire, devant l’Allemagne (122 euros par habitant), les Pays-Bas (119,2 euros), la Suède (118,3 euros) et l’Autriche (107,3 euros). La Belgique n’en consacre que 82,3 et la France n’en consacre que 65,9.

Un budget conséquent et des avantages non négligeables pour accéder au tribunal: au Luxembourg, cet accès est gratuit, comme en France et en Espagne, alors que dans toute l’Europe, les justiciables sont tenus de payer des frais ou une taxe pour entamer une procédure judiciaire. Ceux-ci peuvent aller jusqu'à 106 euros par habitant en Autriche et 53 euros en Allemagne.

187 juges

Le système judiciaire luxembourgeois est plutôt bien armé avec 187 juges - majoritairement des femmes (65%) – dont 76% en première instance, 21% en deuxième instance et 2% pour les cours suprêmes. Ainsi, le pays compte 31,7 juges professionnels pour 100 000 habitants quand la France n’en a que 10,4, la Belgique 14,1 et l’Allemagne 24,2. Des professionnels qui touchent 82 626 euros bruts annuels en début de carrière, soit 1,26 fois le salaire moyen. Ce ne sont toutefois pas les plus riches de l’UE puisque les juges écossais démarrent à 155 547 euros, devant leurs homologues anglais (124 800 euros) danois (121 830 euros), norvégiens (120 459 euros) et irlandais (114 711 euros).

À noter que les procureurs touchent exactement les mêmes salaires que les juges quand dans de nombreux pays ils gagnent beaucoup moins: les procureurs écossais affichent par exemple une première paie à 35 067 euros, soit 4,4 fois moins.

Les résidents peuvent également compter sur un beau contingent d'avocats: 403 avocats pour 100 000 habitants, un ratio parmi les plus élevés d’Europe (la France n’en compte que 98, la Belgique 164 et l’Allemagne 200).

http://www.lessentiel.lu/fr/luxembourg/story/157-3-euros-par-an-et-par-habitant-pour-la-justice-17499102

Justice

L'Etat luxembourgeois alloue à son système judiciaire 157,3 euros par habitant

Par Eric Ewald (Radio) - jeudi 25 octobre 2018

Seuls Monaco et la Suisse font mieux. Par ailleurs, le Luxembourg est l'un des seuls pays avec la France et l'Espagne, où l'accès à la justice est gratuit.

La Commission Européenne pour l’Efficacité de la Justice (CEPEJ) a publié en octobre son rapport 2018 sur l’évaluation des systèmes judiciaires des 47 Etats membres du Conseil de l’Europe. Il se base sur des chiffres de 2016.

Au Luxembourg, le budget alloué au système judiciaire serait "remarquable en volume", selon la Commission européenne pour l’Efficacité de la Justice. Il s'agit du budget approuvé d'environ 92,5 millions d'euros (chiffres de 2016).

ACCES GRATUIT A LA JUSTICE
Les 92,9 millions d'euros alloués à notre système judiciaire représentent 62% du budget global de la justice, qui se chiffrait à 149,65 millions d'euros en 2016. Le budget alloué au système judiciaire par habitant était de 157,3 euros; seuls Monaco e la Suisse faisaient mieux en 2016. Le budget du système judiciaire a augmenté de 18,3% entre 2014 et 2016, après une baisse de 1,8% entre 2012 et 2014. La part de l'aide judiciaire dans le budget se montait à 4%. Le budget de l'aide judiciaire est passé de 3 à 4 millions d'euros de 2010 à 2016. En outre, le Luxembourg est l'un des seuls pays avec la France et l'Espagne, où l'accès à la justice est gratuit

187 JUGES ET 47 PROCUREURS
En ce qui concerne le personnel judiciaire, en 2016, le Grand-Duché comptait 187 juges, ce qui correspondait à un ratio de 32 pour 100.000 habitants. 76% de ces juges siégeaient en première instance et 21% en deuxième instance. Environ deux tiers des juges étaient des femmes, mais aucune ne siégeait à la plus haute juridiction et 57% des présidents de tribunaux étaient des hommes. Le salaire annuel brut moyen d'un juge était de 83.600 euros en début de carrière et de près de 172.200 euros en fin de carrière. Les chiffres étaient analogues pour les 47 procureurs que comptait le Luxembourg, soit 8 pour 100.000 habitants. Ils traitaient 9,7 affaires pour 100 habitants. Parmi celles-ci, 1,9 finissait devant un tribunal. On comptait un peu plus de procureurs masculins que féminins, c'était le contraire au niveau de la plus haute juridiction.

Enfin, le Grand-Duché comptait 403 avocats pour 100.000 habitants (seul Chypre en comptait plus) et huit tribunaux.

L'intégralité du rapport de 341 pages est à lire sur le site justice.public.lu.

http://5minutes.rtl.lu/grande-region/france/1258003.html

Malta

Times of Malta / Malta

05/10/2018

Legal aid spending in Malta is second lowest - Council of Europe

Only €175 per case is allocated

Less than 1c of every euro from the judicial system’s budget is spent on legal aid in Malta, the Council of Europe has found.

The Council of Europe’s European Commission for the Efficiency of Justice reported that in 2016 just 0.6 per cent of the annual judicial system budget was allocated to legal aid, the second lowest in Europe. Only Hungary spent less than Malta (0.4 per cent), the UK and Ireland being the two countries that spent the most to provide legal assistance to people who could not afford to pay a lawyer.

Malta allocates €175 per case to provide legal aid, according to the data. The budget for 2016 amounted to €100,000, up from €70,000 two years earlier.

The European Commission for the Efficiency of Justice defines legal aid as the assistance provided by the State to people who do not have sufficient financial means to defend themselves before a court or to initiate court proceedings.

A total of 588 criminal cases in the Maltese court involved legal aid in the year under review. Another 338 cases were not of a criminal nature were also granted legal aid.

It was established that Malta, Hungary, Portugal and Sweden actually spent more in legal aid than the budgeted amount. “This can be explained by the fact that the number of incoming cases benefiting from legal aid was higher than expected,” the commission said.

Noting that comparing eligibility for such aid could be difficult because different countries tended to have various procedures in place, it pointed out that, generally, legal aid was granted according to the individual’s financial means. In Malta, those with an annual income of €736 or less were eligible for full legal aid, the commission found.

It also analysed the training given to the judiciary, noting that, of all member states, only Malta, Ireland and Spain did not offer mandatory continuous training to judges.

“In some states and entities, the fact of following continuous training courses which are optional constitutes a plus in the CV of the judge who wishes to take up other functions. This in-service training is either occasional – in seven states and entities such as Malta where judges organise among themselves occasional activities through the Judicial Studies Committee – or regular throughout the career,” the European Council’s commission noted.

Moldova

Bizlaw

Bărbații domină breasla avocaților, iar femeile – a notarilor

BizLaw 5 octombrie 2018 9:45 0 0 118 views justitie

Lumea avocaturii din Republica Moldova este dominată de bărbați. Cel puțin asta spune Raportul Comisiei Europene pentru Eficiența Justiției (CEPEJ) privind eficiența și calitatea sistemelor judiciare europene în anul 2018, publicat în data de 4 octombrie. Potrivit raportului, 70 la sută din avocații din țara noastră sunt bărbați. De cealalată parte, lumea notariatului este dominată de femei. Raportul spune că în Republica Moldova 70 la sută din notari sunt femei.

Diferența numerică din punct de vedere gender pentru aceste funcții ar fi legată de stabilitatea profesiei.

Potrivit Raportului, feminizarea profesiei de notar ar fi legată de faptul că femeile se simt mai sigur în această funcție comparativ cu cea de avocat. Această distribuție gender este o caracteristică a țărilor Europei de Est.

Datele arată că în unele țări distribuția acestor profesii este inversă. Astfel, femeile domină numeric funcția de avocat în țări ca Cipru, Franța, Malta, Portugalia și Scoția. Totodată, mai mulți bărbați notari se găsesc în Franța, Germania, Irlanda, Italia, Spania, Suedia, Elveția, Anglia și Țara Galilor, Israel și Maroco.

43117120_2173957352628657_5145956641262272512_n

Autorii analizei notează că, deși profesiile de apărător și notar sunt în mare parte liberale, organizațiile profesionale care reprezintă angajații din aceste domenii ar trebui să să pună în aplicare condiții mai favorabile de recrutare, promovare și muncă pentru femei.

Raportul CEPEJ conține analiza cantitativă și calitativă a datelor colectate din 45 de state membre ale Consiliului Europei (inclusiv Republica Moldova), și include: bugetele sistemelor judiciare, profesioniștii din domeniul justiției, organizarea sistemelor judiciare, eficiența și calitatea serviciului public de justiție oferit utilizatorilor.

https://www.bizlaw.md/2018/10/05/barbatii-domina-breasla-avocatilor-iar-femeile-a-notarilor/

Montenegro

Crna Gora i dalje obiluje sudijama i tužiocima

Crna Gora u prosjeku ima 51,3 sudiju na 100.000 stanovnika, dok je evropski prosjek 21, navodi se u izvještaju Komisije za efikasnost pravosuđa Savjeta Evrope

Sudije preopterećene: Predsjednica Vrhovnog suda Vesna Medenica i VDT Ivica Stanković

Crna Gora je i dalje među zemljama sa velikim brojem sudija. Komisija za efikasnost pravosuđa Savjeta Evrope (CEPEJ) objavila je da Crna Gora u prosjeku ima 51,3 sudiju na 100.000 stanovnika, dok je evropski prosjek 21.

CEPEJ je pre tri godine objavio da Crna Gora ima 42,4 sudije na 100.000 stanovnika, što je i tada bilo previše prema njihovoj ocjeni, ali u Sudskom savjetu smatraju da se ne može praviti takvo poređenje. Jer, sudije u Crnoj Gori su opterećenije predmetima u odnosu na evropske kolege.

58 odsto je žena među sudijama u Crnoj Gori, što je više od evropskog prosjeka gdje je ta cifra 53. U izvještaju piše da su advokati većinski muškog pola i da čine 70 odsto u nekoliko država. Na tom spisku su Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Austrija, Azerbejdžan, Švedska, Maroko, Švajcarska i Moldavija

Komisija za efikasnost pravosuđa je objavila izvještaj za prošlu godinu, za države članice Savjeta Evrope, navodeći da se on bazira na podacima iz 2016.

U njemu se navodi da samo Monako ima više profesionalnih sudija u odnosu na Crnu Goru, odnosno 98,5 odsto u odnosu na 100.000 stanovnika.

Isti je slučaj i sa tužiocima kojih je u Crnoj Gori 17, a u zemljama EU 12 u odnosu na parametar od 100.000 stanovnika. U izvještaju piše da je postojala velika varijacija u broju tužilaca između 2010. i 2016. godine u nekoliko država, među kojima je i Crna Gora. Iz Podgorice je objašnjeno da je to zbog formiranja Specijalnog tužilaštva.

Evropska komisija je ranije sugerisala Crnoj Gori da smanji broj tužilaca i sudija, navodeći da najveći dio budžeta pravosuđa ide na zarade.

U ovom izvještaju CEPEJ-a ne analizira se pravosudni budžet jer je on, kako piše, zajednički za sudije, tužioce i besplatnu pravnu pomoć.

U Crnoj Gori je 17 tužilaca na 100.000 stanovnika, a u evropskim državama 12. Kada su u pitanju sudije, njih je 51,3 na 100.000 stanovnika, dok je evropski prosjek 21. Advokata međutim ima u deficitu, smatraju u CEPEJ-u

Uprkos ustaljenom mišljenju i ocjenama da u Crnoj Gori ima previše advokata, CEPEJ navodi da ih je manje u odnosu na evropski prosek, odnosno 134 advokata u odnosu na 162 u zemljama Evrope.
Najmanje advokata, piše u dokumentu, ima Azerbejdžan (devet) a najviše Kipar -425 u odnosu na 100.000 stanovnika.

http://www.vijesti.me/vijesti/crna-gora-i-dalje-obiluje-sudijama-i-tuziocima-1007299

The Netherlands

ANP

Nederland scoort hoog met uitgaven justitie

04/10/2018

Nederland behoort tot de top vijf van landen in Europa die naar verhouding het meest uitgeven aan hun justitieel apparaat. Alleen in Duitsland, Luxemburg, Zwitserland en Monaco kosten openbaar ministerie en rechtspraak meer per hoofd van de bevolking dan in Nederland. Dat blijkt uit een rapport van de Raad van Europa over de rechtssystemen in de 47 lidstaten van de organisatie.

Nederland gaf in 2016 119,2 euro per inwoner uit aan justitie. Maar dat was wel een daling met 1,5 procent ten opzichte van 2015. Het Europees gemiddelde is 64 euro. Ons land staat ook aan de top als het gaat om uitgaven voor rechtsbijstand van overheidswege, met gemiddeld 1270 euro per zaak. Alleen Engeland geeft daar iets meer aan uit.

Poland

Blic

CEPEJ: Broj sudija u Srbiji veći od evropskog proseka

· 04.10.2018. 20:28

EU zastave FOTO: RAS ARHIVA / ARHIVA

U danas objavljenom izveštaju Evropske komisije za efikasnost pravosuđa (CEPEJ), navodi se da Srbija nije predstavila podatke ni primenjenog, ni odobrenog budžeta za sektor pravosuđa, ali se navodi da je broj profesionalnih sudija u Srbiji po glavi stanovnika veći od evropskog proseka, kao i da su žene zastupljenije među sudijama, javnim tužiocima i notarima.

U izveštaju, u kojem su analizirani podaci 45 od 47 članica Saveta Evrope, na osnovu podataka iz 2016. godine, precizira se da se budžet pravosudnih sistema sastoji od budžeta sudova, pravne pomoći i službe javnog tužilaštva, a potom ističe da Srbija nije obezbedila relevatne podatke za analizu budžeta pravosudnog sistema, te da je zato isključena iz poređenja.

U izveštaju se napominje i da nisu dostavljeni podaci za primenjeni budžet pravne pomoći po glavi staniovnika za Srbiju. Beleži se i da u Srbiji ima 38,5 profesionalnih sudija na 100.000 stanovnika što je, napominje se, više od prosečnog evropskog indikatora od 21 sudije na 100.000 stanovnika. Ocenjuje se i da je prosečna bruto plata sudija u Srbiji, u odnosu na prosečne plate u zemlji, prilično je visoka, kao i da se plata povećava tokom karijere.

U izveštaju se navodi i da Srbija ima 129 advokata na 100.000 stanovnika što se, ukazuje se, može uporediti sa evropskim prosekom od 162 advokata na 100.000 stanovnika. Navodi se i da je u 2016. godini zabeležno devet javnih tužilaca na 100.000 stanovnika, te se ukazuje da je to niže od evropskog proseka od 12 tužilaca na 100.000 stanovnika.

Kada je u pitanju zastupljenost žena u pravosudnom sistemu, na tabeli objavljenoj u izveštaju vidi se da žene čine 70 odsto profesionalnih sudija, što je više od evropskog proseka (53 odsto), zatim, čine 55 odsto javnih tužilaca (53 odsto u Evropi) i 57 odsto notara u Srbiji (evropski prosek 54 odsto).

S druge stane, više je muškaraca advokata, kojih ima 64 odsto, što je takođe nešto iznad evropskog proseka (59 odsto), kao i izvršitelja, gde muškarci čine 60 odsto (57 odsto u Evropi).

https://www.blic.rs/vesti/drustvo/cepej-broj-sudija-u-srbiji-veci-od-evropskog-proseka/39lw6zf

Portugal

Agência Lusa

Ojogo.pt

Expresso

24.sapo.pt

Observador

Diário de Notícias

Portugal apresenta número de juízes abaixo da média europeia por 100 mil habitantes

4/10/2018, 12:23

Portugal apresenta 19,3 juízes por 100.000 habitantes, abaixo da média de 21 juízes europeia, mas acima da mediana global de 18 juízes por 100.000 habitantes.

Partilhe

GIL COHEN MAGEN/POOL/EPA

Portugal apresenta 19,3 juízes por 100.000 habitantes, abaixo da média de 21 juízes europeia, mas acima da mediana global de 18 juízes por 100.000 habitantes, refere um relatório da Comissão Europeia para a Eficiência da Justiça.

Este 7.º relatório sobre os Sistemas Judiciários Europeus, da Comissão Europeia para a Eficiência da Justiça (CEPEJ), estrutura inserida no Conselho da Europa, e que contém dados relativos a 2016, é apresentado hoje em Paris, numa conferência de imprensa nas instalações do Conselho da Europa.

O Ministério da Justiça, que colaborou para a elaboração deste estudo, sublinha que se trata de um “trabalho de reconhecido mérito científico e de grande utilidade para a análise do panorama jurídico europeu — pois é efetuado nos 47 Estados-membros do Conselho da Europa — e das transformações que este tem sofrido ou de que eventualmente carecerá”.

Portugal é mencionado como um dos países em que a remuneração dos juízes mais cresce ao longo da carreira, mais do que duplicando face ao valor auferido em início de carreira. Portugal é mencionado como pertencendo a um conjunto de países de que fazem parte a França ou a Alemanha, em que a remuneração dos magistrados do Ministério Público é idêntica à dos juízes, quer em início de carreira, quer na instância mais elevada.

No ano de 2016, Portugal tinha ao serviço 15 magistrados do Ministério Público por cada 100.000 habitantes, valor acima da média e mediana globais de 12 magistrados por cada 100.000 habitantes e 11 magistrados por cada 100.000 habitantes, respetivamente.

Por outro lado, o número de localizações geográficas de tribunais por 100.000 habitantes era, em 2016, para Portugal, de 2,5, acima da média e mediana globais de 1,9 e 1,6.

Portugal é mencionado, entre estados como a França ou a Espanha, como um país em que foi realizado um esforço de agrupamento dos tribunais de modo a facilitar o acesso à Justiça e racionalizar custos.

Em Portugal, o número de processos litigiosos cíveis e comerciais entrados nos tribunais judiciais de 1.ª instância foi de três (acima das média e medianas globais de 2,5 e 2,2, respetivamente). Já ao nível do número de processos litigiosos cíveis e comerciais pendentes nos tribunais judiciais de 1.ª instância foi de 3,4 (acima das média e medianas globais de 2,5 e 2,2, respetivamente).

A taxa de resolução processual para processos litigiosos cíveis e comerciais nos tribunais judiciais de 1.ª instância foi de 112% em 2016 (bastante acima da média e mediana globais de 101% e 100%, respetivamente), tendo o ‘disposition time’ sido de 289 dias (acima da média e mediana globais de 233 e 192 dias, respetivamente).

Por seu turno, a taxa de resolução processual para processos de divórcio litigioso foi de 109% em 2016 (bastante acima da média e mediana globais de 102% e 99%, respetivamente), tendo o ‘disposition time’ sido de 163 dias (abaixo da média global de 180 dias, mas acima da mediana global de 160 dias).

https://observador.pt/2018/10/04/portugal-apresenta-numero-de-juizes-abaixo-da-media-europeia-por-100-mil-habitantes/

Publico

Portugal tem menos juízes do que a média europeia

Relatório do Conselho da Europa aponta Portugal como um dos países em que a remuneração dos juízes mais cresce ao longo da carreira, mais do que duplicando face ao valor auferido no início.

LUSA

4 de Outubro de 2018, 15:26

Relatório diz que Portugal apresenta "evolução bastante positiva" entre 2010-2016 nos processos cíveis e comerciais na primeira instância.

Foto

Relatório diz que Portugal apresenta "evolução bastante positiva" entre 2010-2016 nos processos cíveis e comerciais na primeira instância. FERNANDO VELUDO/ NFACTOS

PUB

Este 7.º relatório sobre os Sistemas Judiciários Europeus, da Comissão Europeia para a Eficiência da Justiça (CEPEJ), estrutura inserida no Conselho da Europa, e que contém dados relativos a 2016, é apresentado esta quinta-feira em Paris, numa conferência de imprensa nas instalações do Conselho da Europa.

O Ministério da Justiça, que colaborou para a elaboração deste estudo, sublinha que se trata de um "trabalho de reconhecido mérito científico e de grande utilidade para a análise do panorama jurídico europeu — pois é efectuado nos 47 Estados-membros do Conselho da Europa — e das transformações que este tem sofrido ou de que eventualmente carecerá".

https://www.publico.pt/2018/10/04/sociedade/noticia/portugal-tem-menos-juizes-que-a-media-europeia-1846243

SAPO

Conselho da Europa sobre Justiça destaca esforço de Portugal para permitir acesso à Justiça

4out201811:29

Atualidade·28set201816:14

Estudo diz que linguagem dos tribunais é “hermética e totalmente enigmática”

O mais recente relatório da Comissão Europeia para a Eficiência da Justiça destaca o “esforço significativo” de Portugal para permitir o acesso à Justiça dos litigantes com fracos recursos financeiros e agrupamento dos tribunais para facilitar o acesso e racionalizar custos.

Conselho da Europa sobre Justiça destaca esforço de Portugal para permitir acesso à Justiça

Este 7.º relatório sobre os Sistemas Judiciários Europeus, da CEPEJ, estrutura inserida no Conselho da Europa, e que contém dados relativos a 2016, é apresentado hoje em Paris, numa conferência de imprensa nas instalações do Conselho da Europa.

O Ministério da Justiça, que colaborou para a elaboração deste estudo, sublinha que se trata de um “trabalho de reconhecido mérito científico e de grande utilidade para a análise do panorama jurídico europeu – pois é efetuado nos 47 Estados-membros do Conselho da Europa – e das transformações que este tem sofrido ou de que eventualmente carecerá”.

No documento, Portugal é mencionado, a par da França ou de Espanha, como um país em que foi realizado um esforço de agrupamento dos tribunais de modo a facilitar o acesso à Justiça e racionalizar custos.

“Espera-se que os seus resultados possam constituir uma ferramenta útil em favor das políticas públicas de justiça, na atividade dos decisores políticos e dos atores judiciais, com vista a melhorar a qualidade e eficiência da Justiça”, refere o ministério.

https://24.sapo.pt/atualidade/artigos/conselho-da-europa-sobre-justica-destaca-esforco-de-portugal-para-permitir-acesso-a-justica

dnoticias.pt

Portugal apresenta número de juízes abaixo da média europeia por 100 mil habitantes

AGÊNCIA LUSA /

05 OUT 2018 / 02:33 H.

Portugal apresenta número de juízes abaixo da média europeia por 100 mil habitantes

Este 7.º relatório sobre os Sistemas Judiciários Europeus, da Comissão Europeia para a Eficiência da Justiça (CEPEJ), estrutura inserida no Conselho da Europa, e que contém dados relativos a 2016, foi ontem apresentado em Paris, numa conferência de imprensa nas instalações do Conselho da Europa.

O Ministério da Justiça, que colaborou para a elaboração deste estudo, sublinha que se trata de um “trabalho de reconhecido mérito científico e de grande utilidade para a análise do panorama jurídico europeu -- pois é efetuado nos 47 Estados-membros do Conselho da Europa -- e das transformações que este tem sofrido ou de que eventualmente carecerá”.

Por outro lado, o número de localizações geográficas de tribunais por 100.000 habitantes era, em 2016, para Portugal, de 2,5, acima da média e mediana globais de 1,9 e 1,6.

Segundo o relatório, Portugal apresenta uma “evolução bastante positiva”, no período 2010-2016, nos processos litigiosos cíveis e comerciais nos tribunais judiciais de 1.ª instância, quer ao nível da taxa de resolução processual (que passou de 102% em 2010 para 112% em 2016, constituindo um aumento de 10 pontos percentuais), quer ao nível do ‘disposition time’ (que passou de 417 dias em 2010 para 289 dias em 2016), correspondendo a uma diminuição de cerca de 30,7%, ou o equivalente a quatro meses e oito dias, sendo mesmo Portugal destacado entre países como a Suíça, por ter melhorado constantemente o ‘disposition time’ em todos os ciclos de avaliação da CEPEJ).

É também mencionado que, em Portugal, 30% dos processos litigiosos cíveis e comerciais nos tribunais judiciais de 1.ª instância se encontram pendentes há mais de 2 anos.

A taxa de resolução processual para processos administrativos foi de 112% em 2016 (bastante acima da média e mediana globais de 103% e 100%, respetivamente), tendo o ‘disposition time’ sido de 911 dias (bastante acima da média e mediana globais de 357 e 192 dias, respetivamente), adianta.

A taxa de resolução processual para processos penais foi de 109% em 2016 (acima da média e mediana globais de 102% e 99%, respetivamente), tendo um ‘disposition time’ de 163 dias (abaixo da média global de 180 dias, mas acima da mediana global de 160 dias). Portugal é destacado, no relatório, a par de países como Espanha, por apresentar melhorias regulares na taxa de resolução processual dos processos penais ao longo das várias avaliações da CEPEJ.

A taxa de resolução processual para processos litigiosos cíveis e comerciais nos tribunais judiciais de 2.ª instância foi de 97% em 2016 (abaixo da média e mediana globais de 101% e 100%, respetivamente), tendo o ‘disposition time’ sido de 114 dias (abaixo da média e mediana globais de 244 e 121 dias, respetivamente).

A taxa de resolução processual para processos litigiosos cíveis e comerciais na instância mais alta foi de 99% em 2016 (abaixo da média e mediana globais de 104% e 101%, respetivamente), tendo um ‘disposition time’ de 58 dias (bastante abaixo da média e mediana globais de 238 e 176 dias, respetivamente), conclui o relatório.

http://www.dnoticias.pt/pais/portugal-apresenta-numero-de-juizes-abaixo-da-media-europeia-por-100-mil-habitantes-YB3773098

Slovenia

STA

CoE report: Funds for judiciary in Slovenia above EU average

Strasbourg, 4 October - Slovenia allocates more funds for the judiciary than the average European country, follows from a report on the European judicial systems of the Council of Europe (CoE). The country has twice as many judges per 100,000 people as the European average, while the number of lawyers is half the European average.

https://english.sta.si/2559600/coe-report-funds-for-judiciary-in-slovenia-above-eu-average

Sio1NET

Slovenija ima dvakrat več sodnikov od evropskega povprečja

Avtorji: STA, Aleksander Kolednik

Vrhovno sodišče V Sloveniji je bilo leta 2016 med sodniki 79 odstotkov žensk (evropsko povprečje 53 odstotkov), med tožilci 68 odstotkov (evropsko povprečje 53 odstotkov), med odvetniki 45 odstotkov (evropsko povprečje 40 odstotkov), med notarji 59 odstotkov (evropsko povprečje

Svet Evrope je danes objavil poročilo o pravosodnih sistemih v evropskih državah, tudi v Sloveniji. Poročilo ugotavlja, da Slovenija za pravosodni sistem namenja več sredstev od evropskega povprečja. Glede na podatke v poročilu ima Slovenija dvakrat več sodnikov na sto tisoč prebivalcev od evropskega povprečja, hkrati pa ima dvakrat manj odvetnikov.

Poročilo, ki ga je pripravila Evropska komisija za učinkovito pravosodje (Cepej) pri Svetu Evrope, zajema 45 od 47 držav članic te panevropske organizacije (vse razen Lihtenštajna in San Marina) in temelji na podatkih do leta 2016.

Kot ugotavlja poročilo, je Slovenija pred dvema letoma za pravosodni sistem namenila 89,7 evra na prebivalca, medtem ko evropsko povprečje znaša 64,5 evra. Najmanj sredstev za pravosodni sistem na prebivalca namenja Azerbajdžan (7,8 evra), največ pa Švica (214,8 evra).

Glede na delež BDP, ki ga namenja za pravosodni sistem, se Slovenija uvršča v vrh med evropskimi državami. Največji delež BDP za pravosodje so leta 2016 namenile BiH (0,77 odstotka), Bolgarija (0,56 odstotka), Hrvaška (0,49 odstotka), Moldavija (0,48 odstotka) in Slovenija (0,47 odstotka).

Kot izhaja iz poročila, so Francija, Luksemburg in Španija edine evropske države, v katerih ne zaračunavajo sodnih taks. V Sloveniji sodne takse predstavljajo 18 odstotkov proračuna pravosodnega sistema, kar je primerljivo z evropskim povprečjem (19 odstotkov).

Poročilo tudi ugotavlja, da je slovenski proračun za pravno pomoč na prebivalca (1,5 evra) med najnižjimi med državami Sveta Evrope. Najnižji proračun ima Azerbajdžan (0,06 evra na prebivalca), najvišjega pa Švedska (36,21 evra). Evropsko povprečje je 6,96 evra na prebivalca.

Slovenija ima 42,6 sodnika na sto tisoč prebivalcev, kar je dvakrat več od evropskega povprečja (21 sodnikov), navaja poročilo.

Slovenija je med državami, v katerih imajo sodniki na začetku kariere najnižje bruto plače glede na povprečno plačo v državi (manj kot dvakratnik povprečne plače). Evropsko povprečje za sodnike začetnike je 2,5-kratnik povprečne plače, ob koncu kariere pa 4,5-kratnik povprečne plače v državi.

V poročilu piše, da ima Slovenija 83 odvetnikov na sto tisoč prebivalcev. To je skoraj dvakrat manj od evropskega povprečja, ki je 162 odvetnikov. Najmanj odvetnikov na sto tisoč prebivalcev je v Azerbajdžanu (9), največ pa na Cipru (425), v kar so sicer vključeni tudi odvetniki, ki lahko svetujejo, ne morejo pa zastopati strank na sodišču.

V Sloveniji je bilo leta 2016 11 tožilcev na sto tisoč prebivalcev, kar je primerljivo z evropskim povprečjem (12), piše v poročilu.

https://siol.net/novice/slovenija/slovenija-ima-dvakrat-vec-sodnikov-od-evropskega-povprecja-479497

Slovenija za pravosodni sistem namenja več sredstev od evropskega povprečja

Poročilo Sveta Evrope o pravosodnih sistemih v evropskih državah ugotavlja, da Slovenija zanj namenja več sredstev od evropskega povprečja.

Slovenija ima 42,6 sodnika na 100.000 prebivalcev, kar je dvakrat več od evropskega povprečja.

Slovenija ima 42,6 sodnika na 100.000 prebivalcev, kar je dvakrat več od evropskega povprečja. (Foto: Bojan Velikonja)

PRAVOSODJE

STA

5. oktober 2018 5. oktober 2018 0:00

Poročilo, ki ga je pripravila evropska komisija za učinkovito pravosodje (Cepej) pri Svetu Evrope, zajema 45 od 47 držav članic te panevropske organizacije (vse razen Lichtensteina in San Marina) in temelji na podatkih do leta 2016. Slovenija je pred dvema letoma za pravosodni sistem namenila 89,7 evra na prebivalca, medtem ko znaša evropsko povprečje 64,5 evra. Najmanj sredstev za pravosodni sistem na prebivalca namenja Azerbajdžan (7,8 evra), največ pa Švica (214,8 evra).

Glede na delež BDP, ki ga namenja za pravosodni sistem, se Slovenija uvršča v vrh med evropskimi državami. Kot izhaja iz poročila, so Francija, Luksemburg in Španija edine evropske države, v katerih ne zaračunavajo sodnih taks. V Sloveniji sodne takse prispevajo 18 odstotkov proračuna pravosodnega sistema, kar je primerljivo z evropskim povprečjem (19 odstotkov).

Malo za pravno pomoč

Slovenija ima 42,6 sodnika na 100.000 prebivalcev, kar je dvakrat več od evropskega povprečja (21 sodnikov), navaja poročilo. V poročilu piše, da ima Slovenija 83 odvetnikov na 100.000 prebivalcev. To je skoraj dvakrat manj od evropskega povprečja, ki je 162 odvetnikov. sta

https://www.dnevnik.si/1042842154

The Slovenia times

CoE report: Funds for judiciary in Slovenia above EU average

Politics, 05 Oct 2018 / By STA

Strasbourg - Slovenia allocates more funds for the judiciary than the average European country, follows from a report on the European judicial systems of the Council of Europe (CoE). The country has twice as many judges per 100,000 people as the European average, while the number of lawyers is half the European average.

Slovenia allocated EUR 89.7 per inhabitant for the justice system in 2016, which compares to the European average of EUR 64.5. Azerbaijan spends the least on the judiciary (EUR 7.8), while Switzerland is the biggest spender (EUR 214.8).

Slovenia ranks fifth in terms of the share of GDP used up by the justice system. At 0.47% of GDP, it ranks only behind Bosnia-Herzegovina, Bulgaria, Croatia and Moldova.

On the other hand, it is close to the European average in terms of the share that court fees represent in the judiciary's budget. In Slovenia they represent 18%, one point below the average.

The report says that the Slovenian per-capita budget for legal aid, at EUR 1.5, is among the lowest in CoE countries and compares to the average of EUR 6.96. Spending ranges from just six cents per inhabitant in Azerbaijan to EUR 36.21 in Sweden.

The picture is mixed when it comes to court staff.

Slovenia has 42.6 justices per 100,000 inhabitants, slightly more than twice the European average, and 83 lawyers per 100,000 inhabitants, which compares to the European average of 162.

Azerbaijan has 9 lawyers per 100,000 inhabitants, while Cyprus leads the list with 425 lawyers.

As for prosecutors, Slovenia is close to the European average of 12 prosecutors per 100,000 inhabitants.

In terms of gender equality, women are better represented in most branches of the judicial system than in Europe on average.

In 2016, 79% of judges in Slovenia were women, which compares to the European average of 53%. The figure stood at 68% for prosecutors (European average stands at 53%), 45% for lawyers (40%) and at 59% for notaries public (54%).

However, the picture is the opposite in law enforcement, which is dominated by men: the share of women stood at just 11%, far below the European average of 43%.

The report, compiled by CoE's European Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ), comprises data from 2016 from 45 of the 47 members of the organisation (excluding Lichtenstein and San Marino).

http://www.sloveniatimes.com/coe-report-funds-for-judiciary-in-slovenia-above-eu-average

05.10.2018

Vrhovno sodišče: V Sloveniji dosežena neka spodnja meja še sprejemljivega števila sodnikov

Ljubljana, 05. oktobra (STA) - Poročilo Sveta Evrope o pravosodnih sistemih je Slovenijo izpostavilo v pozitivnem pomenu kot eno redkih držav, kjer se število sodnikov že dlje časa znižuje. Na vrhovnem sodišču so v odzivu opozorili, da je zaradi vedno novih pristojnosti že dosežena neka spodnja meja še sprejemljivega števila sodnikov.

"Res je sicer, da je število sodnikov na prebivalca višje od evropskega povprečja, vendar je ob tem treba upoštevati tudi različne ureditve evropskih držav, kar pomeni, da denimo slovenski sodniki obravnavajo številna druga pravna področja, ki jih njihovi kolegi v mnogih drugih državah ne," so poudarili na vrhovnem sodišču.

Po njihovem mnenju je tako že dosežena neka spodnja meja še sprejemljivega števila sodnikov, med drugim tudi zato, ker se sodiščem z novimi zakoni dodajajo vedno nove pristojnosti. Tak primer je novi družinski zakonik, so v odzivu na v četrtek objavljeno poročilo o pravosodnih sistemih v evropskih državah zapisali na vrhovnem sodišču.

Poročilo po oceni vrhovnega sodišča ponovno potrjuje, da je slovensko sodstvo na pravi poti, saj je Slovenija posebej izpostavljena kot ena od šestih držav, kjer se je učinkovitost opazno izboljšala. Po drugi strani poročilo opozarja na pomanjkanje investicij v reševanje prostorske problematike sodišč. Ugotavlja še, da je Slovenija edina država, kjer sodnike še vedno imenuje zakonodajna veja oblasti, posebej izpostavljena pa je tudi kot država, kjer so začetne plače sodnikov nizke.

Na neustreznost imenovanja sodnikov v DZ opozarja tudi vrhovno sodišče, saj tak sistem imenovanja ne ustreza evropskim standardom razmerij med vejami oblasti, na kar je nedavno ob srečanju z novo pravosodno ministrico Andrejo Katič ponovno opozoril tudi predsednik vrhovnega sodišča Damijan Florjančič. Na isti problem opozarjajo tudi dokumenti in priporočila drugih mednarodnih organizacij, so navedli na vrhovnem sodišču.

Predsednik vrhovnega sodišča prav tako že dlje časa opozarja na nujnost ureditve prostorske problematike sodišč, kar izpostavlja tudi tokratno mednarodno poročilo. Slovenija sodi v skupino devetih držav, kjer v zadnjih letih ni bilo pravih investicij na tem področju. Kot je že večkrat javno izpostavil Florjančič, je posebej akutna prostorska stiska ljubljanskih sodišč, ki poslujejo kar na osemnajstih različnih lokacijah. Ureditev prostorske problematike bi sodnikom omogočila normalno in učinkovito opravljanje funkcije v dobro vseh državljanov.

Poročilo med drugim ugotavlja še, da se Slovenija uvršča med države, ki za delovanje pravosodnega sistema namenjajo največji delež BDP, po drugi strani pa je mogoče ugotoviti, da država za pravosodni sistem namenja precej manj denarja na prebivalca (89,7 evra) kot države, s katerimi se radi primerjamo - Avstrija 107,3 evra, Nemčija 122 evrov.

V poročilu je sicer Slovenija posebej izpostavljena tudi na področju plač sodnikov, saj so začetne plače sodnikov nižje od dvakratnika povprečne plače. Poročilo pa poleg tega opozarja še na veliko število sodišč glede na število prebivalcev, vendar na omenjeno težavo že dalj časa opozarja tudi sodstvo, ki si prizadeva za čimprejšnjo reformo mreže sodišč, so še izpostavili v odzivu.

Svet Evrope je v četrtek objavil poročilo o pravosodnih sistemih v evropskih državah, tudi v Sloveniji. Poročilo ugotavlja, da Slovenija za pravosodni sistem namenja več sredstev od evropskega povprečja. Glede na podatke v poročilu ima Slovenija dvakrat več sodnikov na 100.000 prebivalcev od evropskega povprečja, hkrati pa ima dvakrat manj odvetnikov.

http://www.iusinfo.si/DnevneVsebine/Novice.aspx?id=229091

TV Slovenija 1

Država: Slovenija Torek

Doseg: 418.920

Trajanje: 20:00

1 / 3

Slovenski pravosodni sistem

TV SLOVENIJA 1, 9.10.2018, DOBRO JUTRO, 8:40

ANA TAVČAR: Svet Evrope je objavil poročilo o pravosodnih sistemih v evropskih državah, tudi v Sloveniji in poročilo

ugotavlja, da Slovenija za pravosodni sistem namenja več sredstev od evropskega povprečja. Glede na podatke v

poročilu ima Slovenija menda dvakrat več sodnikov na 100.000 prebivalcev od evropskega povprečja, hkrati pa menda

dvakrat manj odvetnikov. Kako vi ocenjujete naš pravosodni sistem? Odstiramo podrobnosti tega evropskega poročila. Z

nami bosta državni sekretar pravosodnega ministrstva gospod Gregor Strojin in predsednik Odvetniške zbornice Slovenije

, mag. Roman Završek. Dobrodošlica obema.

ROMAN ZAVRŠEK: Dobro jutro!

TAVČAR: Torej, poročilo, ki ga je pripravila Evropska komisija za učinkovito pravosodje zajema 45 od 47 držav članic. To

so sicer podatki iz leta 2016 menda. No, ampak če se ustavimo kar na začetku, se pravi namenjamo več, kot je povprečje

za pravosodni sistem, pa ta dva podatka sta v bistvu zanimiva, toliko sodnikov, dvakrat več kot povprečje evropsko, hkrati

pa menda dvakrat manj odvetnikov. Kaj pravite recimo v Odvetniški zbornici na to? Vas je torej tako zelo malo? V

primerjavi z Evropo premalo?

ZAVRŠEK: Ne, ne. Definitivno ne. Mi smo na to že večkrat opozorili. Evropska statistika, oziroma statistika Sveta Evrope

dela izračune zgolj na področju odvetnikov. Se pravim za Slovenijo bi lahko rekli, vzeli so številko 1.700 odvetnikov, pri

tem pa niso upoštevali, da je poleg tega še približno 450 odvetniških kandidatov in pravnikov, kar to številko dvigne na

2.300. Niso upoštevali tudi način poseljenosti in razporeditve umetniške mreže. Ljubljana ima na primer približno 1.200

odvetnikov z odvetniškimi kandidati na 280.000 prebivalstva, kar to statistiko bistveno spreminja.

TAVČAR: Ja, to sem celo danes v Delu brala komentar in točno v tem smislu, da ste zdaj ugotovili, da so tukaj podatki, ki

so jih vzeli, kar malo, kaj bova rekla? Pavšalni?

ZAVRŠEK: No, seveda, podatki so točni, če govorimo zgolj o registriranih odvetnikih. Ko tej številki prištejemo tudi vse

ostale udeležence na področju odvetništva ki jih oni niso upoštevali, se podatki bistveno spremenijo in menimo, da smo

glede na ekonomsko moč trga, odvetniško mrežo in razporeditev ter poseljenost republike Slovenije nekje v evropskem

povprečju.

TAVČAR: Kaj pa sodniki recimo, gospod Strojin? Teh pa naj bi imeli mi dvakrat več, kot je to običajno, oziroma povprečje

v Evropi.

GREGOR STROJIN: Že samo poročilo na začetku navaja, da ga je treba jemati z rezervo. Poročilo samo ima 340 strani

in vsako leto ga objavijo in poskušajo po čim bolj enotni metodologiji narediti nek presek stanja na celotnih pravosodnih

področjih vseh držav Sveta Evrope. Število sodnikov v Sloveniji je res višje od povprečja, je med najvišjimi, ampak

določene države imajo še več, recimo Hrvaška. Razlogi so v različnih pravosodnih sistemih. V nekaterih državah področje

sodstva ne pokriva toliko pristojnosti kot v Sloveniji. Recimo, zapuščine so pri notarjih, izvršilni postopki so pri izvršiteljih.

V številnih državah tudi civilne in kazenske postopke v določeni meri vodijo izven sodnega sistema. Britanci recimo,

oziroma zlasti Anglija in Walles imajo po statistiki zelo nizko število sodnikov ker v to ne štejejo tako imenovanih (manjka

beseda). Iz tega vidika, kot tudi poročilo samo navaja, je treba podatke skrbno interpretirati jemati z zrnom soli, in

upoštevati širši kontekst ni izrecno pravijo, za vsak podatek se posvetovati s strokovnjakom.

TAVČAR: Ja no, dobro, da sem vaju poklicala torej, ali kako, ker te številke bi lahko kar malo začeli spreminjati. Gledalci

lahko tudi glasujete, saj veste, prek svojih telefonov, lahko vtipkate in poveste vi recimo, kaj se vam zdi. To je ena taka

naša anketa za zjutraj, ali vi ocenjujete naš pravosodni sistem kot dober, Da ali Ne? Napišete Da, ali napišete Ne in bi

bomo to statistiko. Glasovanje je brezplačno, gre za ceno, ki vam jo pač zaračuna operater in pošljete ta SMS na

telefonsko številko, ki je spodaj izpisana 041 300 007. Samo vtipkate Da ali Ne. Se pogovarjamo torej o našem

pravosodju, kaj pravite, kako ga ocenjujete vi in bom vesela, ko bom videla, kakšna je statistika, da sodelujete, sporočate

na ta način svoja mnenja. Kaj pa to, da je Slovenija namenila več sredstev tudi za pravosodje nasploh na prebivalca?

Recimo, tukaj so podatki 89.7 evra na prebivalca, povprečje evropsko je nekoliko nižje, dobrih 64 evrov. Kot zanimivost

recimo za gledalce, najmanj sredstev za pravosodni sistem na prebivalca namenja Azerbajdžan po tem poročilu, največ

pa Švica. Bistvena razlika. Azerbajdžan 7,8 evra, Švica 214,8 evra na prebivalca. Tudi tukaj velike razlike. Mogoče se

ustavim znova pri vas, ker je to le, sredstva, ki so namenjena pravosodnemu sistemu.

STROJIN: Ja, podobni razlogi kot prej. Potrebno je pogledati kaj pokriva sam budžet , oziroma proračun, ki je temu

namenjen, koliko pristojnosti ima posamezen sistem in pa kaj je pokrito s temi sredstvi. V Sloveniji ugotavljam, da je tam

med 75 in 80 odstotkov tega proračuna namenjenega plačam. In te plače, kot tudi izhaja iz poročila, so pa daleč pod

povprečjem same Evropske unije, oziroma tudi držav Sveta Evrope. Za približno 20 odstotkov stroškov predstavljajo

stroški sodnih storitev. To so stroški, ki grejo odvetnikom, izvršiteljem upraviteljem za logistiko. Na koncu ugotovimo, da budget niti ni tako velik, ker je pa treba tudi upoštevati, manjša kot je država, relativno več sredstev mora porabiti ker režijski stroški morajo biti pokriti. Tu je treba tudi upoštevati, da pač moraš vse institucije, ki jih naj bi imela država v okviru

pravosodja pokrite, da delujejo, res pa je pri Sloveniji, da so določene rezerve ravno zaradi velike mreže sodišč, tožilstev

in drugih organov. Je ogromno posameznih lokacij, kjer so režijski stroški višji. Tam bi se dalo mogoče kaj privarčevati.

TAVČAR: No, in ko ste me ravno spomnili na plače, lahko še to pogledamo, ker tudi o tem je govora v tem poročilu.

Slovenija je med državami, v katerih imajo sodniki na začetku kariere najnižje bruto plače glede na povprečno plačo v

državi – manj kot dvakratnik evropske plače. Evropsko povprečje za sodnike začetnike je 2,5 kratnik povprečne plače, ob

koncu kariere 4,5 kratnik povprečne plače v državi. Mogoče komentar na plače pri vaših kolegih?

ZAVRŠEK: Glejte

TAVČAR: Kako je to, o tem se veliko pogovarjamo in slišimo kadar imamo razprave, kakšne so plače pri naših sodnikih.

Dobro, z odvetniki je drugače, ampak vseeno.

ZAVRŠEK: Vendarle bi naredil neko primerjavo med odvetniki in sodniki. Naredili smo ekonomsko študijo o položaju

odvetništva na Odvetniški zbornici za zadnjih 15 let in ugotovljeno je bilo, da 60 procentov odvetnikov je pod povprečjem

primerljivega sodnika. Se pravi z njihovimi letnimi prihodki, v kar je treba vključiti tudi stroške, kar pomeni pod plačo, ki ste

jo omenili najnižjega okrajnega sodnika, kar pomeni, če so plače sodnikov slabe, če se namenja malo za delovanje

pravosodja, v kar se vključuje tudi odvetniško tarifo, potem ni mogoče pričakovati, da bi bili tudi prihodki odvetnikov visoki.

Vsekakor se pa strinjamo, da je treba ta, tako plačna nesorazmerja, kot tudi nagrajevanje, se pravi plačilo za delo

odvetnikov prilagoditi in uskladiti razmeram v katerih živimo.

TAVČAR: Ja, zanimive podatke mi odstirate, tudi s pomočjo teh vseh raziskav in navedb. Naša statistika kaže, da ste

večinoma zelo kritični do našega pravosodnega sistema. 96 odstotkov vas je bilo takih, ki ste do zdaj zapisali svoje

mnenje. To lahko še vedno storite tako, da napišete sporočilo da ali ne. Lahko nas boste tudi poklicali in povedali svoje

mnenje, 01 475 20 20, 20 21. Zbiramo vaše komentarje, vaša mnenja. Najprej pri kolegih v režiji. Tukaj naredimo en

kratek premor in potem nadaljujemo to debato. Se takoj vrnemo.

(oglasi)

TAVČAR: Še vedno se pogovarjamo o slovenskem pravosodnem sistemu in sicer tako, da malo analiziramo to poročilo

Sveta Evrope, ki je postreglo z nekaj podatki kar se tiče našega pravosodnega sistema. Zdaj smo ostalih pri plačah.

Ampak recimo poglejte, meni je bila zanimiva tudi ta iztočnica. Poročilo vključuje podatke o zastopanosti različnih, o

zastopanosti spolov različnih pravosodnih poklicih. No, a pogledamo. V Sloveniji je bilo med sodniki 79 odstotkov žensk,

evropsko povprečje 53. Med tožilci 68 odstotkov, med odvetniki 45 odstotkov, med notarji 59 odstotkov in med uslužbenci

organov pregona samo 11 odstotkov. Čakajte, odvetniki ste pol pol. To je pa zelo emancipirano.

ZAVRŠEK: Trend, glejte, trend se trenutno, to je leta 2016

TAVČAR: to je 2016, ja, seveda

ZAVRŠEK: podatki za 2018, se trend obrača. Trenutno že 47procentov žensk. Ko pa primerjaš mlajše kolege, se pravi

odvetniške kandidate in pripravnike, pa je dejansko skoraj 70 procentov deklet oziroma žensk.

TAVČAR: A več torej

ZAVRŠEK: se pravi, trend se bistveno obrača, kar pa je moč tudi pogledati proti izobraževalnemu sistemu, ker vedno več

deklet konča Pravno fakulteto oziroma pravne fakultete v Sloveniji, tako da, bom rekel, mene trend ne skrbi, da bi bilo to

moški poklic, kvečjemu zadnje čase se dogaja, da vedno več žensk obvladuje, vstopa in obvladuje ta poklic

TAVČAR: vstopa

ZAVRŠEK: Na vseh funkcijah.

TAVČAR: Kaj pravite, gospod Strojin.

STRUIN: Drži, drži.

TAVČAR: Koliko žensk imate na pravosodnem ministrstvu? Tudi približno za tako statistiko?

STROJIN: Na pravosodnem ministrstvu je tudi približno podobna statistika. Je pa res, kot je že gospod Završek povedal,

začne se že na Pravni fakulteti in na Pravni fakulteti je približno tri četrtine, že pri vpisu deklet in le četrtina fantov in ta

trend se potem nadaljuje in to ne velja le za Slovenijo. Samo poročilo (manjka beseda) ugotavlja, da je to trend v celotni

zahodni Evropi in Svet Evrope je celo pripravil študijo, ki se je neposredno ukvarjala z vprašanjem, ki ga včasih pri nas

smatramo kot tabu, ampak so preprosto rekli feminizacija poklica in poskušali ugotavljati kaj so razlogi, predvsem za

razliko med sodnim in odvetniškim delom. V sodstvu gledajo na razloge, kot so večja stabilnost, karierne možnosti, urejen

delavnik. Pri odvetniškem poklicu večja dinamika, ki onemogoča tudi družinsko življenje in to ne velja le za Slovenijo,

ampak kot je očitno trend, za celotno Evropo, verjetno tudi širši svet. Zlasti v tistih državah, kjer emancipacija je neka

vrednota in kjer je dana tudi ženskam možnost avtoritete in na to moramo biti ponosni.

TAVČAR: Lahko mogoče, če si jaz v tej oddaji lahko to privoščim, glede na to, da je ta naša statistika tako kritična do

pravosodja, zdaj vas čisto po domače vprašam, pa zakaj se torej v Sloveniji, smo dejansko tako kritični do našega

sistema? Gledalci se tudi nam, ko kličejo v oddaje, večkrat pritožijo, ja, sodnikov je preveč, pa ne delajo dobro, to sploh ni

več v službi resnice pri nas, postopki predolgi, neenakost pred zakoni. Skratka, veliko kritik. Kakšno je vajino mnenje in

kaj narediti, da bomo imeli torej pravosodni sistem, ki bo dober in tudi izzval dobra mnenja pri vseh nas?

ZAVRŠEK: Torej veste, mnenje nas Slovencev o kakršnikoli stvar je običajno vedno slabo. Zdaj ne cenimo tistega, kar je

dobro, pa še tisto, kar je dobro, bomo običajno kritizirali, tako da res je, morda ima pravosodni sistem v celoti kakšno

težavo, ki jo je treba popraviti. Morda so pričakovanja ljudi o hitrih postopkih, ki mene običajno najbolj skrbijo, hitri

postopek je za odvetnika vedno najbolj zaskrbljujoč, prevelika. Želimo imeti postopke, ki so pravični, ki tečejo v razumno

dolgem roku, kjer so procesna pravila jasna in seveda tudi stranke, državljani, ki pridejo pred organ ali k odvetniku, da

vedo zakaj so prišli in da včasih svoje neke osebne zamere, osebna pričakovanja podredijo strokovnim nasvetom in pa

strokovnim pravilom vodenja teh postopkov. Razumljivo pa je, da stranka, ki v postopku propade, običajno išče krivca na

eni izmed strani, se pravi, sodišče, tožilstvo, odvetnik. Na koncu čez nekaj časa, ko zadevo uspe ponotranjiti, ugotovi, da

je morda tudi zadeva drugačna. Se pa strinjam, da se dogajajo tudi napake, tako v odvetništvu kot pri ostalih deležnikih, ki

nedvomno mečejo slabo luč, si pa v okviru Odvetniške zbornice prizadevamo, da bi se tovrstnih napak čim manj in se

trudimo in najbrž z leti bomo uspeli tudi ta trend izboljšati.

TAVČAR: Vmes je poklicala gledalka Kristina, ki pravi, če sem prav razumela, da bi bilo potrebno kakšne spremembe

narediti in podobno, kot vi zdaj na koncu. Pravi pa, da ni dobro kar pljuvati vse povprek, sploh po sodnikih. Mogoče zdaj,

ker imamo še eno minutko, tudi komentar na isto vprašanje še za vas.

STROJIN: Večletne raziskave kažejo, da imajo stranke v samih postopkih bistveno višje mnenje, višjo stopnjo zaupanja v

pravosodni sistem kot pa splošna javnost, torej tisti, ki sodstvo spremljajo skozi oči medijev ali pa zlasti politike in različnih

drugih interesov, ki poskušajo vplivati na javno mnenje, ker so sami stranke v postopkih. V Sloveniji se na ta način

ustvarjajo določena pričakovanja, ki jih pa pravni sistem ne more izpolniti, ker gre lahko za kršitve človekovih pravic ali pa

že kršitev našega sočloveka. Tisto k čemur moramo stremeti je, da so takšna vprašanja, ki se nanašajo na spore med

ljudmi, tehtno in s čim manj čustvi pretehtana, brez nekih floskul, stereotipov in podobnega. Torej čim več strokovne

razprave, kulturnega dialoga.

TAVČAR: Najlepša hvala tudi za ta kulturni dialog danes in strokovne podatke.

Delo

Russian Federation

Судебные бюджеты стран Европы растут: на одного жителя приходится до €64 в год

Теги:Судебная власть,Совет Европы

МОСКВА, 4 окт — РАПСИ.Европейская комиссия по эффективности правосудия (CEPEJ) фиксирует рост ассигнований на обеспечение работы органов судебной власти в странах-членах Совета Европы: в среднем на одного жителя в год тратится до 64 евро.

Соответствующая статистика по 45 из 47 стран-членов Совета Европы, включая Россию, представлена в обнародованном в четверг очередном — седьмом по счету — отчете Комиссии, в котором отражено положение дел по состоянию на 2016 год.

Согласно отчету, страны-члены Совета Европы по объему расходов на национальные судебные органы в расчете на одного жителя можно разбить на четыре группы. В первую входят 10 стран, включая Азербайджан, Молдавию и Армению, в которых на одного жителя приходится менее 25 евро. Вторую формируют 15 государств, в числе которых Румыния, Босния и Герцеговина, а также Мальта, где этот показатель находится на уровне 25-60 евро. В третьей группе из 13 стран, среди которых Кипр, Франция, Италия, расходы выше: 60-100 евро.

Наконец, расходы на судебные органы в 8 государствах: Австрии, Исландии, Швеции, Нидерландах, Германии, Люксембурге, Монако и Швейцарии превышают 100 евро на жителя в год.

Что касается России, то она оказалась в первой группе стран (24 евро на жителя) наряду с Украиной (8,1 евро) и Грузией (9,7 евро). При этом в отчете обращается отдельное внимание на волатильность курса рубля, который к 2016 году по отношению к валюте Евросоюза потерял около 50% своей стоимости. Кроме изменений в экономике, авторы доклада призывают не забывать и о демографических особенностях: так, если население Монако - около 37 тысяч человек, то в России насчитывается уже более 146 миллионов человек, тогда как общий отчет охватывает приблизительно 820 миллионов человек.

В целом, в докладе отмечается, что основная статья расходов стран-членов Совета Европы — это по-прежнему суды (в среднем 66% от общей суммы). Главным образом, деньги идут на выплату жалований сотрудникам аппаратов.

Среди тенденций, о которых идет речь в докладе CEPEJ, — аутсорсинг отдельных услуг в целях оптимизации бюджетных ресурсов и обеспечения более высокого уровня специализации и экспертизы.

Данные для включения в отчет не представили Лихтенштейн и Сан-Марино.

http://rapsinews.ru/international_news/20181004/288495390.html

Deutsche Welle

04/10/2018

Council of Europe: There are many prosecutors and few lawyers in Russia

Совет Европы: В России много прокуроров и мало адвокатов

В России работают 18 судей, 25 прокуроров и 49 адвокатов на 100 тысяч жителей. Средний показатель среди 45 стран Совета Европы - 21 судья, 12 прокуроров и 162 адвоката.

В российской системе правосудия - сравнительно много прокуроров и мало адвокатов. К такому выводу пришла входящая вСовет Европы (СЕ) Европейская комиссия по эффективности правосудия (CEPEJ) в докладе, представленном в четверг, 4 октября, в Страсбурге. Доклад охватывает системы правосудия 45 из 47 стран - членов организации за исключением Лихтенштейна и Сан-Марино.

В среднем в 45 странах СЕ на 100 тысяч жителей приходится 21 судья. В России этот показатель составляет 18 судей на 100 тысяч жителей, показатель Украины - 14,1. При этом в России выявлено наибольшее число прокуроров среди стран, указанных в докладе - 25 на 100 тысяч жителей. Чуть меньше - 24 прокурора на 100 тысяч жителей - в Украине и Литве, 23 - в Латвии. Число прокуроров на 100 тысяч жителей в среднем в странах Совета Европы составляет 12.

Между тем Россия находится на одном из последних мест среди стран Совета Европы по числу адвокатов - 49,4 на 100 тысяч населения. Соответствующий показатель Украины - 82,5, Германии - 200,1. В среднем в 45 странах Совета Европы приходится 162 адвоката на 100 тысяч жителей. Наименьшее число адвокатов - 9 на 100 тысяч жителей - в Азербайджане, наибольшее - на Кипре (425 на 100 тысяч).

Особенности российской правовой системы

Как сообщила в интервью РБК глава исследовательских программ фонда "Общественный вердикт" Асмик Новикова, большое число прокуроров в РФ в сравнении со средним показателем европейских стран связан с различием функций данных ведомств. По ее словам, главная функция прокуратуры в России - надзорная, а в уголовных процессах прокуроры лишь утверждают обвинительные заключения и представляют сторону обвинения на судебных процессах. Во многих иностранных правовых системах прокуроры занимаются расследованием уголовных дел, отметила далее Новикова.

При этом надзорной деятельностью занимаются около половины всех служащих органов прокуратуры, указал РБК директор по исследованиям Института проблем правоприменения при Европейском университете Кирилл Титаев.

При этом малое количество адвокатов в РФ Новикова связывает с недостаточным развитием данного института и отсутствием состязательности правосудия. "У нас основную работу по расследованию уголовных дел ведет следствие. Адвокат де-факто более или менее может работать только на судебной стадии", - пояснила она.

24 евро в год на одного россиянина

Как отмечается далее в докладе, в целом в области бюджетов систем юстиции наблюдается легкий рост. В среднем в 45 странах ЕС тратится 64,5 евро в год на одного жителя на работу органов правосудия, медианное значение - 52,7 евро. В России данный показатель составил 24,2 евро на одного жителя, в Украине - 8,1 евро, в Германии - 121,9 евро. В восточноевропейских странах большую долю средств (около 30 процентов) получают органы прокуратуры, в Северной Европе более 30 процентов бюджета системы юстиции уходит на субсидируемую государством правовую помощь, указывается в докладе, базирующемся на данных 2016 года.

RAPSI

Judicial budgets of European countries are growing: up to € 64 per year per resident

04/10/2018

Судебные бюджеты стран Европы растут: на одного жителя приходится до €64 в год

Европейская комиссия по эффективности правосудия (CEPEJ) фиксирует рост ассигнований на обеспечение работы органов судебной власти в странах-членах Совета Европы: в среднем на одного жителя в год тратится до 64 евро.

Данные для включения в отчет не представили Лихтенштейн и Сан-Марино.

Serbia

ЦЕПЕЈ: Број судија у Србији већи од европског просека

04.10.2018 • 19:2019:26

Извор: Tanjug

Бележи се и да у Србији има 38,5 професионалних судија на 100.000 становника што је, напомиње се, више од просечног европског индикатора од 21 судије на 100.000 становника.

Sudnica/R. Hadzic

Фото: Дневник/Р. Хаџић

БРИСЕЛ: У данас објављеном извештају Европске комисије за ефикасност правосуђа (ЦЕПЕЈ), наводи се да Србија није представила податке ни примењеног, ни одобреног буџета за сектор правосуђа, али се наводи да је број професионалних судија у Србији по глави становника већи од европског просека, као и да су жене заступљеније међу судијама, јавним тужиоцима и нотарима.

У извештају, у којем су анализирани подаци 45 од 47 чланица Савета Европе, на основу података из 2016. године, прецизира се да се буџет правосудних система састоји од буџета судова, правне помоћи и службе јавног тужилаштва, а потом истиче да Србија није обезбедила релеватне податке за анализу буџета правосудног система, те да је зато искључена из поређења.

У извештају се напомиње и да нису достављени подаци за примењени буџет правне помоћи по глави станиовника за Србију.Бележи се и да у Србији има 38,5 професионалних судија на 100.000 становника што је, напомиње се, више од просечног европског индикатора од 21 судије на 100.000 становника.

Оцењује се и да је просечна бруто плата судија у Србији, у односу на просечне плате у земљи, прилично је висока, као и да се плата повећава током каријере.У извештају се наводи и да Србија има 129 адвоката на 100.000 становника што се, указује се, може упоредити са европским просеком од 162 адвоката на 100.000 становника.

Наводи се и да је у 2016. години забележно девет јавних тужилаца на 100.000 становника, те се указује да је то ниже од европског просека од 12 тужилаца на 100.000 становника.Када је у питању заступљеност жена у правосудном систему, на табели објављеној у извештају види се да жене чине 70 одсто професионалних судија, што је више од европског просека (53 одсто), затим, чине 55 одсто јавних тужилаца (53 одсто у Европи) и 57 одсто нотара у Србији (европски просек 54 одсто).

С друге стане, више је мушкараца адвоката, којих има 64 одсто, што је такође нешто изнад европског просека (59 одсто), као и извршитеља, где мушкарци чине 60 одсто (57 одсто у Европи).

https://www.dnevnik.rs/index.php/hronika/cepej-broj-sudija-u-srbiji-veci-od-evropskog-proseka-04-10-2018

IZVEŠTAJ EK: Broj sudija u Srbiji veći od evropskog proseka

Tanjug | 04. oktobar 2018. 19:53 | Komentara: 1

U danas objavljenom izveštaju Evropske komisije za efikasnost pravosuđa (CEPEJ), navodi se da Srbija nije predstavila podatke ni primenjenog, ni odobrenog budžeta za sektor pravosuđa

Foto P. Mitić

SRODNE VESTI

VUČIĆ I MEKALISTER: Pale ucene Hrvata, nije prošao zahtev za isplatu ratne odštete

Dačić: Članstvo u EU glavno strateško opredeljenje Srbije

· Fabrici: Liderska uloga Srbije u regionu za EU integracije; Turska važan partner, ali bez izgleda za članstvo

· Brnabić: Interesi Srbije članstvo u EU i stabilan region

· Trivan: Stvaraju se uslovi za konkursanje kod IPARD fondova

PROČITAJTE JOŠ: RAZREŠEN TUŽILAC U NOVOM PAZARU: Zastarelo mu 112 predmeta

U izveštaju se napominje i da nisu dostavljeni podaci za primenjeni budžet pravne pomoći po glavi staniovnika za Srbiju.

PROČITAJTE JOŠ: Predsednik: Pravosuđe je sporo, spremni smo da prihvatimo preporuke

Beleži se i da u Srbiji ima 38,5 profesionalnih sudija na 100.000 stanovnika što je, napominje se, više od prosečnog evropskog indikatora od 21 sudije na 100.000 stanovnika.

Ocenjuje se i da je prosečna bruto plata sudija u Srbiji, u odnosu na prosečne plate u zemlji, prilično je visoka, kao i da se plata povećava tokom karijere.

U izveštaju se navodi i da Srbija ima 129 advokata na 100.000 stanovnika što se, ukazuje se, može uporediti sa evropskim prosekom od 162 advokata na 100.000 stanovnika.

Navodi se i da je u 2016. godini zabeležno devet javnih tužilaca na 100.000 stanovnika, te se ukazuje da je to niže od evropskog proseka od 12 tužilaca na 100.000 stanovnika.

S druge stane, više je muškaraca advokata, kojih ima 64 odsto, što je takođe nešto iznad evropskog proseka (59 odsto), kao i izvršitelja, gde muškarci čine 60 odsto (57 odsto u Evropi).

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:753100-IZVESTAJ-EK-Broj-sudija-u-Srbiji-veci-od-evropskog-proseka

Spain

C.Europa destaca el esfuerzo presupuestario de España con el sistema judicial

EFE

04/10/2018 (11:28)

Estrasburgo (Francia), 4 oct (EFE).- El Consejo de Europa destaca el esfuerzo presupuestario que realiza España con su sistema judicial y considera que constituye una "referencia", si se observa lo que se hace en otros países más ricos del Viejo Continente.

En un informe bienal publicado hoy por uno de sus organismos, la Comisión Europea para la Eficacia de la Justicia (CEPEJ) compara los datos de 2016 de España, que dedicó a la justicia un presupuesto de 79,05 euros por habitante, con Noruega (80,63), a pesar de que el país nórdico es casi tres veces más rico.

Un análisis que se confirma al poner frente a frente el Producto Interior Bruto (PIB) por habitante en España (23.985 euros) y en Malta (22.664) ya que el gasto por cada español en el sistema judicial es el doble que por cada maltés.

En términos globales, España dedicó en 2016 a la justicia un presupuesto superior a los 5.300 millones de euros, frente a los 16.100 millones de Alemania, 8.800 de Francia y 8.000 de Italia. Sólo España, Francia y Luxemburgo contemplan la posibilidad de acudir a un tribunal sin gastos.

España obtiene buenos resultados en la utilización de las tecnologías de la información para mejorar el acceso a la justicia, facilitar los procesos y reforzar la cooperación entre diferentes países.

Así, en una escala de 1 a 3 para evaluar el equipamiento, el marco jurídico y la gobernanza, España obtiene la máxima calificación, como Turquía y Hungría, en los tres criterios.

Los autores del estudio indican que España cuenta con 11,5 jueces por cada 100.000 habitantes, frente a los 24,2 de Alemania, 10,6 de Italia y 10,4 de Francia.

El salario bruto anual de los jueces al inicio de su carrera profesional (48.154 euros) es 2,1 veces superior al salario bruto medio nacional y 5,4 veces en las más altas instancias (122.818). Las medias europeas son de 2,3 y 4,3 veces, respectivamente.

En cuanto a los fiscales, en España hay 5 por cada 100.000 habitantes, frente a los 7 de Alemania, 4 de Italia y 3 de Francia. La media europea es de 11. En España, Alemania, Francia, Italia, Grecia o Portugal, el salario de los fiscales es similar al de los jueces.

España lidera la lista por el número de personal no judicial por cada juez, con 9,2, frente a una media europea de 3,4. Son 9 en Inglaterra, 3,3 en Italia, 3,2 en Francia y 2,7 en Alemania.

En esta edición, el informe presenta un apartado especial dedicado a la paridad. Según el secretario ejecutivo de la CEPEJ, Stéphane Leyenberger, "tradicionalmente hay más mujeres en las altas instancias judiciales del este de Europa que en el oeste".

Las juezas son un 57 % del total en primera instancia, un porcentaje que baja al 50 % en los tribunales de segunda instancia y al 37 % en las instancias más elevadas. Las presidentas de tribunales alcanzan el 39 %, el 29 % y el 25 %, respectivamente.

El 64 % de los fiscales en España son mujeres y el 53 % de los jueces, aunque el porcentaje se limita al 31 % en el cuerpo de notarios.

España tiene 305,3 abogados por cada 100.000 habitantes, muy por encima de la media europea de 119 y de países como Francia (97,7) o Alemania (200). No obstante, le supera italia (378,4).

Leyerberger hace notar que la tendencia actual "es que haya menos tribunales, pero más especializados". También que los procesos de derecho de asilo "han supuesto un impacto de sobrecarga de trabajo en nueve países", entre ellos España, Alemania, Francia e Italia.

En el informe se recogen datos de 45 de los 47 Estados miembros del Consejo de Europa, todos excepto Liechtenstein y San Marino. Israel y Marruecos participan como observadores. EFE

https://www.elconfidencial.com/ultima-hora-en-vivo/2018-10-04/c-europa-destaca-el-esfuerzo-presupuestario-de-espana-con-el-sistema-judicial_1635421/

elEconomistas.Es

España invierte 79,1 euros por habitante y año en tribunales, por encima de la media europea

Foto: Archivo

Xavier Gil Pecharromán

Madrid

4/10/2018 - 13:36

España invierte 79,1 euros por habitante y año en su sistema judicial, por encima de la media de los Estados europeos, que gastan un promedio de 64, con presupuestos especialmente importantes en proporción a su nivel de riqueza destacan Luxemburgo (157,3) y Noruega (80,6). Alemania invierte 121 euros por habitante y año; Islandia 111,9; Francia 65,9; Italia 75,0 y Portugal 56,6 euros.

España tiene 11,5 jueces por cada 100.000 habitantes, casi la mitad que Austria o Alemania, pero por encima de Francia o Italia

España tiene 11,5 jueces por cada 100.000 habitantes, casi la mitad de los que existen en Austria (27,4), Alemania (24,2) o Grecia (25,8), pero por encima de Francia (10,4) o Italia (10,6). Los salarios brutos medios de los jueces en relación con los salarios brutos medios nacionales en 2016 suponen 2,1 veces el salario medio del país, lo que los sitúa por debajo de la media europea, que se sitúa en 2,5. Estas cifras son superiores en Reino Unido (3,1) o Irlanda (3,1), pero inferiores en Francia (1,3), Italia (1,9) o Alemania (0,9).

Así, se desprende de los datos del informe 'Sistemas judiciales europeos. Eficiencia y calidad de la justicia en 2016, publicado por la Comisión Europea para la Eficiencia de la Justicia (CEPEJ) del Consejo de Europa, sobre los sistemas de 45 países europeos.

Las tendencias apuntadas en el informe muestran el desarrollo de una mayor capacitación y un avance hacia la obligatoriedad del acceso a puestos o funciones especializadas; la importancia que se atribuye a la experiencia de los candidatos en el proceso de selección de los cargos de los jueces; la estabilidad en el número de jueces profesionales y una creciente profesionalización de los jueces, ya que menos Estados utilizan jueces no profesionales. Europa está dividida en cuanto al uso de jurados, que existen en casi la mitad de los Estados miembros del Consejo de Europa. Los niveles salariales cada vez más similares de jueces y fiscales en todos los países.

Si bien la mayoría de estos jueces no profesionales juzgan en asuntos penales, algunos estados como Austria, Bélgica, Francia, Hungría, Mónaco, Eslovenia y España les asignan conflictos laborales, litigios sociales, litigios comerciales o una parte de los conflictos familiares. Sin embargo, alrededor de 15 estados y entidades confían todas sus disputas a jueces profesionales y no utilizan jueces no profesionales. El contraste ya observado entre los países de Europa del Este que tienen una unidad jurisdiccional profesionalizada en gran medida o en su totalidad y los países de Europa Occidental, sigue siendo de actualidad.

También, se detecta un aumento en el número de abogados, provocado por el desarrollo del estado de derecho en Europa central y oriental y la asistencia legal.

Paridad en el sistema

En el ámbito de la paridad dentro del sistema judicial, destaca la feminización en las filas de jueces y fiscales es una tendencia continua, pero el "techo de cristal" sigue siendo una realidad cuando se trata de funciones de responsabilidad. Si bien la proporción de mujeres está aumentando entre los jueces y los fiscales, las profesiones como las abogadas, notarias y los agentes de ejecución son predominantemente hombres.

Además, existen pocas medidas específicas para promover la paridad-solo Alemania parece haber desarrollado una política global a favor de la paridad, para el reclutamiento de jueces y abogados, notarios y agentes de cumplimiento-.

El presupuesto de los tribunales representa la mayor parte del presupuesto asignado al sistema judicial (66% en promedio); la remuneración del personal es el elemento más importante, especialmente en los Estados que solo cuentan con jueces profesionales.

Tasas judiciales

El pago de las tasas judiciales es una característica clave del sistema judicial en Europa: el contribuyente no es el único que financia el sistema, ya que también se solicita al usuario del tribunal que contribuya. Solamente Francia, Luxemburgo y ahora España prevén el acceso a los tribunales sin cargos. Los ingresos generados por los honorarios de los tribunales varían de menos del 1% a más del 50% del presupuesto de la corte, e incluso, en algunos estados, corresponden a más de la mitad del presupuesto del sistema judicial. Para la mayoría de los Estados, en particular aquellos en los que los tribunales obtienen los ingresos de los registros -de las empresas y asuntos comerciales o las transferencias de bienes raíces, por ejemplo-, representa un recurso significativo que cubre una parte importante de sus costos operativos judiciales. y en el caso de Austria, generando montos que superan con creces los costos operativos de todo el sistema judicial.

Asistencia legal

La asistencia jurídica prestada por el Estado a las personas que no tienen medios financieros suficientes para defenderse ante un tribunal o para iniciar un litigio. El concepto de asistencia jurídica ha recibido una interpretación extensa, que abarca tanto la ayuda jurisdiccional -permitiendo a los litigantes financiar completa o parcialmente sus honorarios judiciales cuando actúan ante los tribunales- y el acceso a la información y Consejo legal.

La asistencia legal es muy variable. en todos los estados y entidades, dependiendo del nivel de riqueza y su política de acceso a la justicia, variando, desde un mínimo de 0,06 euros en Azerbaiyán a un máximo de 36,21 euros por habitante en Suecia o los 27,42 de Holanda.

El promedio es de 6,5 euros por habitante. En España no se alcanza el promedio, situándose en 5,64 euros por habitante. En la misma línea están Portugal (5,85) Francia (5,06) e Italia (3,5). Reino Unido-Inglaterra y Gales, Países Bajos e Irlanda son los Estados más generosos en términos de la importe de dinero asignado a la asistencia jurídica por caso.

Solicitudes de asilo

Las solicitudes de asilo tuvieron un impacto significativo en el número de casos entrantes en 2016 en 9 países: Alemania, Austria, Bélgica, Finlandia, Francia, Italia, España, Suecia y Suiza.

Los procedimientos judiciales llevan más tiempo en los casos administrativos que en los civiles, y los tribunales administrativos de segunda y tercera instancia enfrentan mayores dificultades para manejar la afluencia de casos.

En la justicia penal, la tasa promedio de casos resueltos por el fiscal contra los casos recibidos es del 96%, con el 42% descontinuado, el 28% ante los tribunales y el 27% que resulta en una sanción o medida impuesta o negociada por el público fiscal; En España la tasa de resolución está por debajo del 100%, pero el tiempo puede considerarse satisfactorio (inferior a la media de 244 días).

https://www.eleconomista.es/legislacion/noticias/9430125/10/18/Espana-invierte-791-euros-por-habitante-y-ano-en-tribunales-por-encima-de-la-media-europea.html

Agencia EFE

El Consejo de Europa destaca el esfuerzo presupuestario de España con el sistema judicial

EFEEstrasburgo (Francia)4 oct. 2018

Vista de una sala de juicios en los Juzgados de la Plaza de Castilla de Madrid. EFE/Archivo

El Consejo de Europa destaca el esfuerzo presupuestario que realiza España con su sistema judicial y considera que constituye una "referencia", si se observa lo que se hace en otros países más ricos del Viejo Continente.

https://www.efe.com/efe/espana/portada/el-consejo-de-europa-destaca-esfuerzo-presupuestario-espana-con-sistema-judicial/10010-3770605?utm_source=wwwefecom&utm_medium=rss&utm_campaign=rss

Eldario.es

El Consejo de Europa destaca el esfuerzo presupuestario de España con el sistema judicial

EFE - Estrasburgo (Francia)

04/10/2018 - 12:30h

El Consejo de Europa destaca el esfuerzo presupuestario de España con el sistema judicial

Así, en una escala de 1 a 3 para evaluar el equipamiento, el marco jurídico y la gobernanza, España obtiene la máxima calificación, como Turquía y Hungría, en los tres criterios.

Los autores del estudio indican que España cuenta con 11,5 jueces por cada 100.000 habitantes, frente a los 24,2 de Alemania, 10,6 de Italia y 10,4 de Francia.

España lidera la lista por el número de personal no judicial por cada juez, con 9,2, frente a una media europea de 3,4. Son 9 en Inglaterra, 3,3 en Italia, 3,2 en Francia y 2,7 en Alemania.

El 64 % de los fiscales en España son mujeres y el 53 % de los jueces, aunque el porcentaje se limita al 31 % en el cuerpo de notarios.

España tiene 305,3 abogados por cada 100.000 habitantes, muy por encima de la media europea de 119 y de países como Francia (97,7) o Alemania (200). No obstante, le supera italia (378,4).

En el informe se recogen datos de 45 de los 47 Estados miembros del Consejo de Europa, todos excepto Liechtenstein y San Marino. Israel y Marruecos participan como observadores.

https://www.eldiario.es/politica/Consejo-Europa-esfuerzo-presupuestario-Espana_0_821368129.html

La Vanguardia

El Diario Vasco

C.Europa destaca el esfuerzo presupuestario de España con el sistema judicial

04/10/2018

Así, en una escala de 1 a 3 para evaluar el equipamiento, el marco jurídico y la gobernanza, España obtiene la máxima calificación, como Turquía y Hungría, en los tres criterios.

Los autores del estudio indican que España cuenta con 11,5 jueces por cada 100.000 habitantes, frente a los 24,2 de Alemania, 10,6 de Italia y 10,4 de Francia.

España lidera la lista por el número de personal no judicial por cada juez, con 9,2, frente a una media europea de 3,4. Son 9 en Inglaterra, 3,3 en Italia, 3,2 en Francia y 2,7 en Alemania.

El 64 % de los fiscales en España son mujeres y el 53 % de los jueces, aunque el porcentaje se limita al 31 % en el cuerpo de notarios.

España tiene 305,3 abogados por cada 100.000 habitantes, muy por encima de la media europea de 119 y de países como Francia (97,7) o Alemania (200). No obstante, le supera italia (378,4).

En el informe se recogen datos de 45 de los 47 Estados miembros del Consejo de Europa, todos excepto Liechtenstein y San Marino. Israel y Marruecos participan como observadores.

Sweden

Stockholm Center for freedom

CEPEJ report shows Turkey spends little money on its judicial system

SCF October 5, 2018

A report released on Thursday by the Council of Europe’s European Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ) has revealed that Turkey is investing as little as 18,2 euros per capita in its judicial system.

The 2018 edition of the CEPEJ report, titled “European judicial systems — Efficiency and quality of justice,” is based on statistics from the year 2016.

The amount Turkey spends on its judicial system per capita is behind the average amount of 58.1 euros per capita in Europe.

In the CEPEJ’s previous report, which was based on data from 2014, Turkey spent 20,9 euros per capita on its judicial system.

According to the report, among all European countries Switzerland allocates the largest amount of money to its judicial system, 214,8 euros per capita. It is followed by Luxembourg with 118,6 euros, Germany with 121,9 euros, Holland with 119,2 euros and Sweden with 118,6 euros.

The European Council member countries that allocate the least amount of public funding to their judicial systems per capita are Azerbaijan with 7,8 euros, Ukraine with 8,1 euros, Moldova with 8,3 euros, Armenia with 8,4 euros and Georgia with 9,7 euros.

With regard to the amount of revenue states generate through court taxes and fees, Turkey is among the states that make the largest amount of revenue.

Germany is the number one country in Europe in terms of high revenue from court taxes and fees, with 4,3 billion euros. It is followed by Austria with around 1,1 billion euros and then by Turkey with around 903 million euros. The average amount of revenue from court taxes and fees in Europe is approximately 242 million euros.

Among European countries, only in France, Luxembourg and Spain are citizens not required to pay court taxes or fees.

With regard to the number of judges, prosecutors and lawyers, Turkey is cited in the lower ranks in the CEPEJ report, which shows that there are only 14 judges and six prosecutors for every 100,000 people in the country. The European average per 100,000 people is 22 judges and 12 prosecutors.

In Europe, 47 percent of judges are male while 53 percent are female. In Turkey, 58 percent of judges are male while 42 percent of them are female.

A judge who is at the beginning of their career in Europe makes a yearly gross salary of around 50,000 euros and a higher judge earns as much as 96,000 euros, while a new judge earns around a 24,000 euro gross salary in Turkey and a senior one earns 44,000 euros.

Turkey’s government and President Recep Tayyip Erdoğan are heavily criticized for having taken the country’s judiciary under their absolute control. Judges and prosecutors who make decisions or initiate investigations that Erdoğan does not like are fired from their jobs and in most cases jailed.

Several thousand judges and prosecutors have been dismissed from their posts in the aftermath of a failed coup attempt in Turkey on July 15, 2016, while many of them were jailed under the pretext of an anti-coup fight. (turkishminute.com)

https://stockholmcf.org/cepej-report-shows-turkey-spends-little-money-on-its-judicial-system/

Turkey

Türk yargı sistemine Avrupa’dan kötü not

Türkiye, yargı sistemine kişi başına ayrılan pay bakımından Avrupa’da son sıralarda yer alıyor. Açıklanan rapora göre, Türkiye’de yargı sistemine kişi başına 18,2 Euro harcanıyor. İlk sırada 214,8 Euro ile İsviçre var.

Avrupa Konseyi’ne bağlı Avrupa Adaletin Etkinliği Komisyonu (CEPEJ) tarafından bugün yayımlanan Avrupa Yargı Sistemleri raporuna göre, Türkiye’de yargı sistemine kişi başına sadece 18,2 Euro harcanıyor. 2016 istatistiklerine dayalı rapora göre Türkiye bu meblağ ile 58,1 Euro olan Avrupa ortalaması ve 52,7 Euro olan Avrupa ortanca değerinin çok altında kalıyor. CEPEJ’in 2014 verilerine dayalı bir önceki raporunda Türkiye’nin kişi başına yargı sistemine ayırdığı bütçe 20,9 Euro olarak açıklanmıştı.

Avrupa genelinde yargı sistemine kişi başına en fazla payı 214,8 Euro ile İsviçre ayırıyor. Lüksemburg (157,3 Euro), Almanya (121,9 Euro), Hollanda (119,2 Euro), İsveç (118,6 Euro) kamu bütçesinden yargı sistemine kişi başına en fazla pay tahsis eden diğer ülkeler.

Yargı sistemine kişi başına en az bütçe ayıran Avrupa Konseyi ülkeleri ise sırasıyla Azerbaycan (7,8 Euro), Ukrayna (8,1 Euro), Moldova (8,3 Euro), Ermenistan (8,4 Euro) ve Gürcistan (9,7 Euro).

Vergi ve harçlar

Türkiye, Avrupa yargı sisteminde mahkeme vergileri ve harçlarından elde edilen gelirlerde ön sıralarda yer alıyor. Almanya 4 milyar 336 milyon 886 bin 963 Euro ile bu alanda lider konumunda. Almanya’yı Avusturya (1 milyar 99 milyon 812 bin Euro) ve Türkiye (903 milyon 13 bin 742 Euro) izliyor. Bu alanda Avrupa ortalaması 242 milyon 162 bin 273 Euro, Avrupa ortanca değeri ise sadece 38 milyon 298 bin 124 Euro düzeyinde.

Türkiye, yargılama giderlerinin ve harçlarının yargı sistemi bütçesi içerisindeki payı bakımından Avrupa genelinde Avusturya’nın (yüzde 117) ardından yüzde 62’lik oranla ikinci sırada bulunuyor. Bu oran bir önceki raporda Türkiye için yüzde 51 olarak belirtilmişti. Avrupa’da sadece Fransa, Lüksemburg ve İspanya’da yargılama gideri ve harç alınmıyor.

Profesyonel hâkimler

Türkiye hâkim, savcı ve avukat sayısı bakımından Avrupa ortalamasının alt sıralarında konumlanıyor. CEPEJ raporuna göre Türkiye’de 100 bin kişiye sadece 14 (profesyonel) hâkim düşüyor. Bu alanda Avrupa ortalaması 22, Avrupa ortanca değeri ise 18. Monaco 100 bin kişiye 99 hâkimle en üst sırada yer alırken, İrlanda ve Birleşik Krallık sadece 3 hâkimle listenin en altında yer alıyor. Fakat bu iki ülkede çok sayıda profesyonel olmayan hâkim görev yapıyor.

Ortalama olarak Avrupa'daki profesyonel hâkimlerin yüzde 47’si erkek, yüzde 53’ü kadın. Türkiye’de ise yüzde 58’si erkek, yüzde 42’si kadın olarak gösteriliyor.

Hâkim maaşları

Avrupa'da bir hâkim kariyer başında yılda ortalama brüt 50 bin 529 Euro (ortanca değer 34 bin 538 Euro) kazanıyor. Bu meblağ yüksek mahkemede 96 bin 102 Euro civarında. Türkiye’de ise kariyer başında 24 bin 103 Euro, yüksek mahkeme düzeyinde 44 bin 241 Euro olarak gösteriliyor. Avrupa’da kariyer başlangıcında hâkimler en çok İskoçya’da (155 bin 547 Euro) kazanıyor. En az kazanan hâkimler ise Ukrayna (7 bin 318 Euro) ve Moldova'da (7 bin 648 Euro).

Türkiye, savcı sayısında da Avrupa ortalamasının gerisinde. Avrupa Konseyi ülkelerinde 100 bin kişiye ortalama 12 savcı düşerken, Türkiye’de bu sayı 6’yı geçmiyor. Savcı oranları Rusya, Ukrayna, Bulgaristan, Moldova veya Baltık ülkeleri gibi eski Doğu Bloku devletlerinde ortalamanın üstünde. Batı Avrupa ülkelerinde ise ortalamanın çok altında.

Avrupa genelinde savcıların kariyer başında ortalama yıllık brüt maaşı 35 bin 483 Euro. Bu meblağ en yüksek mahkeme düzeyinde 71 bin 717 Euro seviyesine çıkıyor. Türkiye’de ise kariyer başlangıcında 24 bin 103, en yüksek mahkeme düzeyinde 44 bin 241 Euro.

Kayhan Karaca / Strasbourg

https://www.dw.com/tr/t%C3%BCrk-yarg%C4%B1-sistemine-avrupadan-k%C3%B6t%C3%BC-not/a-45759452

T24

Türk yargı sistemine Avrupa'dan kötü not

Türkiye, yargı sistemine kişi başına ayrılan pay bakımından Avrupa'da son sıralarda yer alıyor

04 Ekim 2018 19:22

Vergi ve harçlar

Profesyonel hâkimler

Ortalama olarak Avrupa'daki profesyonel hâkimlerin yüzde 47’si erkek, yüzde 53’ü kadın. Türkiye’de ise yüzde 58’si erkek, yüzde 42’si kadın olarak gösteriliyor.

Hâkim maaşları

https://t24.com.tr/haber/turk-yargi-sistemine-avrupadan-kotu-not,715971

Diken

Türkiye bütçede yargıya ayrılan payda dipte, mahkeme harçlarında zirvede

04/10/2018 21:54

Türkiye Avrupa genelinde yargı sistemine kişi başına ayrılan payda son, yargı sisteminde mahkeme vergileri ve harçlarından elde edilen gelirlerdeyse ilk sıralarda yer alıyor.

Fotoğraf: DHA (Temsili)

DW Türkçe’den Kayhan Karaca’nın haberine göre Avrupa Konseyi’ne bağlı Avrupa Adaletin Etkinliği Komisyonu (CEPEJ) tarafından hazırlanan Avrupa Yargı Sistemleri raporu bugün yayıhlandı.

Buna göre, Türkiye’de yargı sistemine kişi başına sadece 18,2 avro harcanıyor.

2016 verilerine dayalı rapora göre Türkiye bu meblağ ile 58,1 avro olan Avrupa ortalamasının çok altında kaldı.

En fazla pay İsviçre’de

Avrupa genelinde yargı sistemine kişi başına en fazla payı 214,8 avro ile İsviçre ayırıyor. Lüksemburg (157,3 avro), Almanya (121,9 avro), Hollanda (119,2 avro), İsveç (118,6 avro) kamu bütçesinden yargı sistemine kişi başına en fazla pay tahsis eden diğer ülkeler.

Yargı sistemine kişi başına en az bütçe ayıran Avrupa Konseyi ülkeleri ise sırasıyla Azerbaycan (7,8 avro), Ukrayna (8,1 avro), Moldova (8,3 avro), Ermenistan (8,4 avro) ve Gürcistan (9,7 avro).

Vergi ve harçlar

Türkiye, Avrupa yargı sisteminde mahkeme vergileri ve harçlarından elde edilen gelirlerde ön sıralarda yer aldı.

Almanya 4 milyar 336 milyon 886 bin 963 avro ile bu alanda lider konumunda.

Almanya’yı Avusturya (1 milyar 99 milyon 812 bin avro) ve Türkiye (903 milyon 13 bin 742 avro) izliyor.

Bu alanda Avrupa ortalaması 242 milyon 162 bin 273 avro.

http://www.diken.com.tr/turkiye-butcede-yargiya-ayrilan-payda-dipte-mahkeme-harclarinda-zirvede/

TurkishMinute.

CEPEJ report shows Turkey spends little money on its judicial system

By TM

October 5, 2018

A report released on Thursday by the Council of Europe’s European Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ) has revealed that Turkey is investing as little as 18.2 euros per capita in its judicial system.

The 2018 edition of the CEPEJ report, titled “European judicial systems — Efficiency and quality of justice,” is based on statistics from the year 2016.

The amount Turkey spends on its judicial system per capita is behind the average amount of 58.1 euros per capita in Europe.

In the CEPEJ’s previous report, which was based on data from 2014, Turkey spent 20.9 euros per capita on its judicial system.

According to the report, among all European countries Switzerland allocates the largest amount of money to its judicial system, 214.8 euros per capita. It is followed by Luxembourg with 118.6 euros, Germany with 121.9 euros, Holland with 119.2 euros and Sweden with 118.6 euros.

The European Council member countries that allocate the least amount of public funding to their judicial systems per capita are Azerbaijan with 7.8 euros, Ukraine with 8.1 euros, Moldova with 8.3 euros, Armenia with 8.4 euros and Georgia with 9.7 euros.

With regard to the amount of revenue states generate through court taxes and fees, Turkey is among the states that make the largest amount of revenue.

Germany is the number one country in Europe in terms of high revenue from court taxes and fees, with 4.3 billion euros. It is followed by Austria with around 1.1 billion euros and then by Turkey with around 903 million euros. The average amount of revenue from court taxes and fees in Europe is approximately 242 million euros.

Among European countries, only in France, Luxembourg and Spain are citizens not required to pay court taxes or fees.

In Europe, 47 percent of judges are male while 53 percent are female. In Turkey, 58 percent of judges are male while 42 percent of them are female.

https://www.turkishminute.com/2018/10/05/cepej-report-shows-turkey-spends-little-money-on-its-judicial-system/

Hürriyet.com

06.10.2018 - 00:49, Son Güncelleme: 06.10.2018 - 00:50

İsviçre'den 214.8 Euro Türkiye'den 18.2 Euro

İsviçre'den 214.8 Euro Türkiye'den 18.2 Euro

Türkiye, yargı sistemine kişi başına ayrılan pay bakımından Avrupa’da son sıralarda. CEPEJ raporuna göre, Türkiye yargı sistemine kişi başına 18.2 Euro harcıyor. İlk sırada 214.8 Euro ile İsviçre var.

Avrupa Konseyi’ne bağlı Avrupa Adaletin Etkinliği Komisyonu (CEPEJ) tarafından yayımlanan 2016 istatistiklerine dayalı Avrupa Yargı Sistemleri Raporu’na göre, Türkiye’de yargı sistemine kişi başına sadece 18.2 Euro harcanıyor. CEPEJ’in 2014 verilerine dayalı bir önceki raporunda bu rakam 20.9 Euro olarak açıklanmıştı.

Deutsche Welle’nin haberine göre, Avrupa genelinde yargı sistemine kişi başına en fazla payı 214.8 Euro ile İsviçre ayırıyor. Lüksemburg (157.3 Euro), Almanya (121.9 Euro), Hollanda (119.2 Euro), İsveç (118.6 Euro) kamu bütçesinden yargı sistemine kişi başına en fazla pay tahsis eden diğer ülkeler.

Yargı sistemine kişi başına en az bütçe ayıran ise sırasıyla Azerbaycan (7.8 Euro), Ukrayna (8.1 Euro), Moldova (8.3 Euro), Ermenistan (8.4 Euro) ve Gürcistan (9.7 Euro).

Türkiye, yargı sisteminde mahkeme vergileri ve harçlarından elde edilen gelirlerde ön sıralarda. Almanya 4 milyar 336 milyon 886 bin 963 Euro ile bu alanda lider konumunda. Almanya’yı Avusturya (1 milyar 99 milyon 812 bin Euro) ve Türkiye (903 milyon 13 bin 742 Euro) izliyor. Fransa, Lüksemburg ve İspanya’da yargılama gideri ve harç alınmıyor.

100 BİN KİŞİYE 14 HÂKİM
CEPEJ raporuna göre Türkiye’de 100 bin kişiye sadece 14 hâkim düşüyor. Bu alanda Avrupa ortalaması 22. Monaco 100 bin kişiye 99 hâkimle en üst sırada. İrlanda ve Birleşik Krallık sadece 3 hâkimle listenin en altında yer alıyor. Fakat bu iki ülkede çok sayıda profesyonel olmayan hâkim görev yapıyor.

Avrupa’da bir hâkim kariyer başında yılda ortalama brüt 50 bin 529 Euro kazanıyor. Bu meblağ yüksek mahkemede 96 bin 102 Euro civarında. Türkiye’de ise kariyer başında yılda 24 bin 103 Euro, yüksek mahkeme düzeyinde 44 bin 241 Euro.

http://www.hurriyet.com.tr/gundem/universitede-gozyaslari-sel-oldu-evinde-olu-bulunmustu-40981181

BirGün

Yargı yine sınıfta kaldı

06.10.2018 09:13 GÜNCEL

Türkiye, yargı sistemine kişi başına ayrılan pay bakımından Avrupa’da son sıralarda. Türkiye’de yargı sistemine kişi başına 18,2 avro harcanıyor

Yargı yine sınıfta kaldı

Avrupa Konseyi’ne bağlı Avrupa Adaletin Etkinliği Komisyonu (CEPEJ) tarafından dün yayımlanan Avrupa Yargı Sistemleri raporuna göre, Türkiye’de yargı sistemine kişi başına sadece 18,2 avro harcanıyor. 2016 istatistiklerine dayalı rapora göre Türkiye bu meblağ ile 58,1 avro olan Avrupa ortalaması ve 52,7 avro olan Avrupa ortanca değerinin çok altında kalıyor. DW’nin haberine göre; bir önceki raporda Türkiye’nin kişi başına yargı sistemine ayırdığı bütçe 20,9 avro olarak açıklanmıştı.

Türkiye, Avrupa yargı sisteminde mahkeme vergileri ve harçlarından elde edilen gelirlerde ön sıralarda yer alıyor. Türkiye, yargılama giderlerinin ve harçlarının yargı sistemi bütçesi içerisindeki payı bakımından Avrupa genelinde Avusturya’nın ardından yüzde 62’lik oranla ikinci sırada bulunuyor. Bu oran bir önceki raporda Türkiye için yüzde 51 olarak belirtilmişti.

100 bin kişiye 6 savcı

Avrupa’da bir hâkim kariyer başında yılda ortalama brüt 50 bin 529 avro kazanıyor. Türkiye’de ise kariyer başında 24 bin 103 avro, yüksek mahkeme düzeyinde 44 bin 241 avro olarak gösteriliyor.

Türkiye, savcı sayısında da Avrupa ortalamasının gerisinde. Avrupa Konseyi ülkelerinde 100 bin kişiye ortalama 12 savcı düşerken, Türkiye’de bu sayı 6’yı geçmiyor.

https://www.birgun.net/haber-detay/yargi-yine-sinifta-kaldi-232609.html

Ukraine

В Украине мало адвокатов и много прокуроров: отчет Еврокомиссии

15:41, 4 ОКТЯБРЯ 2018

В то же время процент адвокатов почти в два раза ниже среднего европейского показателя.

В Украине мало адвокатов и много прокуроров: отчет Еврокомиссии

В Украине один из самых высоких показателей процентного соотношения количества прокуроров в Европе,при этом один из самых низких— количества адвокатов. Об этом говорится в отчете Еврокомиссии по эффективности юстиции (CEPEJ), входящей в состав Совета Европы. Отчет был опубликован в четверг, 4 октября, и базируется на данных, собранных в 2016 году.

По данным отчета, на 100 тыс. жителей Украины приходится 24 прокурора. Выше нашей страны по этому показателю находится только Россия, где на 100 тыс. населения приходится 25 прокуроров. Тот же показатель, что и в Украине, зафиксирован в Литве — 24 прокурора. Следом за Украиной и Литвой в рейтинге идет Латвия с показателем в 23 прокурора.

Одновременно с этим, как следует из документа, количество адвокатов в Украине наоборот, существенно ниже, чем в большинстве других стран Европы. ВУкраине этот показатель составляет 82,5 адвокатов на 100 тыс. населения. Средний показатель по Европе при этом почти в два раза выше— 162 юриста. Самым большим количеством адвокатов может похвастаться Кипр— 425 юристов на 100 тыс. жителей. Самый низкий показатель в Азербайджане —всего лишь 9 адвокатов.

Количество профессиональных судей в Украине также ниже среднеевропейского уровняисоставляет 14 судей на 100 тыс. населения. В среднем в Европеэтот показатель достигает значения 21. Также отмечено, что в Украине наблюдается тенденция к уменьшению числа судей, что, в частности, связано с судебной реформой, которая стартовала в 2016 году.

Интерес в отчете также представляют показатели гендерного баланса. Как подсчитала Еврокомиссия, в Украине женщин среди прокуроров — лишь 35% при среднем европейском показателе в 53%.Что касается юристов-адвокатов, то здесь украинский показатель количества женщин не настолько отстает от среднеевропейского. У нас 36% адвокатов— женщины, в Европе— 40%.

Также по состоянию на 2016 год 53% профессиональных судей в Украине были женщинами. При этом доля женщин-судей составляла 57% в судах первой инстанции и 50% в судах второй инстанции.

Ранее«Судебно-юридическая газета»сообщала, чтоСовет Европы поприветствовал создание в Украине Государственного бюро расследований.Комитет министровевропейское организации такжепризвал власти Украины активизировать свои усилия, чтобы обеспечить отбор кандидатов и установить эффективное функционирование Бюро без дальнейшей задержки.

Еще раньше мы передавализаявление комитета Совета Европы, касающееся условий содержания в украинских СИЗО.Европейские чиновники назвали условия в украинских тюрьмах бесчеловечными и унизительными.

https://sud.ua/ru/news/obshchestvo/126450-v-ukraine-malo-advokatov-i-mnogo-prokurorov-otchet-evrokomissii

04.10.18 14:02

Бюджет Украины на правовую помощь стал одним из самых низких в Европе

На судебные издержки в Украине приходится 37% бюджета всей судебной системы, что почти в два раза выше, чем в среднем по Европе, где на такие расходы тратят 19% судебного бюджета.

Об этом говорится в отчете Европейской комиссии по эффективности юстиции (CEPEJ) Совета Европы, основанном на данных 2016 года, и опубликованном 4 октября, который находится в распоряженииZN.UA, передаетБизнесЦензор.

В то же время бюджет Украины на правовую помощь на душу населения является одним из самых низких в странах Совета Европы и составляет 0,16 евро. В среднем в 2016 году по Европе этот показатель оставлял 6,96 евро на человека.

Самый низкий бюджет на юридическую помощь на душу населения наблюдается в Азербайджане (0,06 евро на душу населения), за ним следуют Албания (0,07 евро), Армения (0,52), Молдова (0,31 евро) и Грузия (0,47 евро).

В то же время в 2016 году восемь стран потратили более 100 евро на душу населения на юридическую помощь. В их перечень входят Австрия (107,3 евро), Германия (121,9 евро), Исландия (111 евро), Люксембург (157,3 евро), Монако (163,8 евро), Нидерланды ( € 119,2), Швеции (118,6 евро) и Швейцария (214,8 евро).

Совет Европы 4 октября опубликовал новый доклад о судебных системах европейских государств, включая Украину. Доклад подготовлен Европейской комиссией по вопросам эффективности правосудия (CEPEJ). Он охватывает 45 из 47 государств-членов Совета Европы (кроме Лихтенштейна и Сан-Марино), и основывается на данных до 2016 года.

Отметим, что согласно исследованию CEPEJ, Украина входит в пятерку стран с самым низким государственным бюджетом, выделенным для судебной системы на душу населения в 2016 году.

https://biz.censor.net.ua/news/3089607/byudjet_ukrainy_na_pravovuyu_pomosch_stal_odnim_iz_samyh_nizkih_v_evrope

Витрати України на судову систему в 26 разів нижче середньоєвропейських – Рада Європи

4 жовтня, 13:10Роздрукувати

ПОДІЛИТИСЬ З ДРУЗЯМИ

Коментувати

На одного жителя України на судові витрати в бюджеті передбачено 8 євро.

Україна входить у п'ятірку країн із найнижчим державним бюджетом, виділеним для судової системи на душу населення в 2016 році. Згідно зі звітом Європейської комісії з ефективності юстиції (CEPEJ) Ради Європи, опублікованому 4 жовтня, на одного жителя в рік на свої судові системи Україна витрачає 8,1 євро.

Така сума є майже у вісім разів нижчою середньоевропейського рівня витраті - 64,5 євро - і в 26 разів нижче максимального показника серед країн ЄС, який витрачає Швейцарія - 214,8 євро на душу населення.

У цілому в Європі найнижчий державний бюджет, виділений для судової системи на душу населення, зафіксований в Азербайджані (7,8 євро), Молдові (8,3 євро) і Вірменії (8,4 євро). Автори звіту зазначають, що впродовж періоду оцінки 2014-2016 рр. в цих країнах відбулося значне (50%) знецінення місцевої валюти.

"Ефект, спричинений девальвацією валюти ще більше посилюється в Туреччині і в Україні, де знецінення обмінного курсу в 2014-2016 роках дає ілюзію зменшення бюджету, виділеного судовій системі (-15,7% в євро), у той час як він значно збільшився в місцевій валюті (+26,9%)", - зазначають у той же час автори звіту.

Читайте також:Посли G7 вітають завершення законодавчого процесу з формування ВАКС

Рада Європи 4 жовтня опублікував нову доповідь про судові системи європейських держав, включаючи Україну. Доповідь підготовлений Європейською комісією з питань ефективності правосуддя (CEPEJ). Він охоплює 45 з 47 держав-членів Ради Європи (окрім Ліхтенштейну і Сан-Марино), і ґрунтується на даних до 2016 року.

Як повідомлялося раніше,на утримання "ліквідованих" судів в 2018 році витрачено майже 109 мільйонів гривень. Відзначається, що з початку року до 17 серпня Верховний суд використав майже 41 мільйон гривень, Вищий адмінсуд - понад 27 мільйонів гривень, Вищий господарський - близько 24 мільйонів гривень, Вищий спеціалізований суд із розгляду цивільних і кримінальних справ - 16 мільйонів гривень.

ЗА МАТЕРІАЛАМИ:DT.UA

https://dt.ua/UKRAINE/vitrati-ukrayini-na-sudovu-sistemu-v-26-raziv-nizhche-serednoyevropeyskih-rada-yevropi-290122_.html

Zerkalo Nedeli - Finance.ua

The percentage of prosecutors in Ukraine is one of the highest in Europe

Процентное соотношение прокуроров в Украине одно из самых высоких в Европе

Автор: Андрей Паливода

В Украине на 100 000 жителей страны приходится 24 прокурора, что является одним из самых больших показателей в Европе. Похожее показатели зафиксированы в Литве, где на 100 тыс. населения также 24 прокурора, Латвии – 23 и России – 25, говорится в отчете Европейской комиссии по эффективности юстиции (CEPEJ) Совета Европы, основаном на данных 2016 года, и опубликованном 4 октября.

В то же время количество адвокатов на 100 000 жителей в Украине почти в два раза ниже, чем в среднем по Европе (162 юриста), и составляет 82,5 адвокатов. Этот показатель является самым низким в Азербайджане - 9 юристов на 100 000 жителей, а самый высокий на Кипре - 425 юристов.

Также количество профессиональных судей в Украине почти на треть меньше, чем в среднем по Европе. Если в западных странах на 100 000 жителей приходится 21 профессиональный судья, то в Украине таких 14. Аналитики отмечают, что ситуация в Украине характеризуется значительным уменьшением числа судей, в частности в связи с осуществлением крупной судебной реформы в 2016 году.

Что касается гендерного баланса, то в Украине 35% женщин среди прокуроров, в то время как в среднем по Европе 53%, и 36% женщин-юристов (средний показатель по Европе составляет 40%).

В то же время в 2016 году в общей сложности 53% профессиональных судей были женщинами; доля профессиональных судей-женщин составляла 57% в судах первой инстанции, 50% в судах второй инстанции и 37% в судах апеляционной инстанции.

Напомним, женские правозащитные организации требуют гендерного равенства в Верховной Раде Украины, настаивая на введении квоты в виде 50% мест для женщин вукраинском парламенте. Соответствующие квоты должны обеспечить женские конституционные права быть представленными наравне с мужчинами в парламенте и создать им возможности влиять на принятие решений.

Мало судей и много прокуроров: в Совете Европы оценили правосудия в Украине

Мало судей и много прокуроров: в Совете Европы оценили правосудия в Украине

КИЕВ. 4октября. УНН.Сегодня Европейская комиссия поэффективности правосудия (CEPEJ), которая функционирует врамках Совета Европы, опубликовала доклад обосновных тенденций, которые наблюдаются всфере судопроизводства в45европейских странах. Показатели системы судопроизводства вУкраинеСЕ, вчастности, оценила ненасамом высоком уровне, передаетУННсоссылкой наотчет.

Так, Украина была среди пяти стран с самым низким государственным бюджетом, выделенным на судебную систему на душу населения в 2016 году (8,1 евро). Это почти в восемь раз ниже среднего (64,5 евро) и в 26 раз меньше, чем максимальный показатель (в Швейцарии 214,8 евро на душу населения).

Во время цикла оценки 2014-2016 годов произошло значительное (50%) обесценение местной валюты. Деформирующий эффект, вызванный девальвацией валюты, еще больше усиливается в Турции и Украине, где амортизация курса валют в 2014-2016 годах создает иллюзию уменьшения бюджета, выделяемого на судебную систему (-15,7% в евро), в то время как он значительно увеличился в национальной валюте (+ 26,9%).

Отмечается, что в Украине судебные сборы и налоги составляли 37% бюджета всей судебной системы, что почти вдвое превышает среднеевропейский уровень (19%).

Бюджет Украины по оказанию правовой помощи на душу населения (0,16 евро) является одним из самых низких в государствах Совета Европы. Среднеевропейский показатель здесь - 6,96 евро на душу населения.

В ЕК подчеркнули, что страна имеет относительно небольшое количество профессиональных судей на 100 тысяч жителей (14 судей), по сравнению со средней европейской количеством (21 судья). Ситуация в Украине характеризуется значительным уменьшением количества судей, что связано, в частности, с осуществлением существенной судебной реформы в 2016 году.

Кроме того, Украина является одной из стран с наибольшим количеством прокуроров на 100 тысяч жителей (24), по сравнению с Россией (25), Литвой (24) и Латвией (23).

Украина имеет 82,5 юриста 100 тысяч жителей, что почти вдвое меньше, чем в среднем в Европе 162 юриста. В государстве среди прокуроров есть 35% женщин, по сравнению со средним показателем в Европе - 53% и 36% женщин-юристов (среднее значение в Европе составляет 40%).

Источник:УНН

https://www.unn.com.ua/ru/news/1755819-zamalo-suddiv-ta-zabagato-prokuroriv-u-radi-yevropi-otsinili-pravosuddya-v-ukrayini

НОВОСТИ: CEPEJ

Еврокомиссия дала оценку системе правосудия Украины

Мало судей и много прокуроров: в Совете Европы оценили правосудие в Украине

https://telegraf.com.ua/tag/cepej/

Facenews

Совет Европы: В России много прокуроров и мало адвокатов

«Deutsche Welle»

04.10.201818:40

В России работают 18 судей, 25 прокуроров и 49 адвокатов на 100 тысяч жителей. Средний показатель среди 45 стран Совета Европы - 21 судья, 12 прокуроров и 162 адвоката.В российской системе правосудия - сравнительно много прокуроров и мало адвокатов. К такому выводу пришла входящая в Совет Европы (СЕ) Европейская комиссия по эффективности правосудия (CEPEJ) в докладе, представленном в четверг, 4 октября, в Страсбурге. Доклад охватывает системы правосудия 45 из 47 стран - членов организации за исключением Лихтенштейна и Сан-Марино.

Особенности российской правовой системы

24 евро в год на одного россиянина

https://www.facenews.ua/news/2018/424381/

Україна: брак юристів і надмір прокурорів

У четвер, 4 жовтня, Європейська комісія з ефективності правосуддя (CEPEJ), яка входить до Ради Європи (РЄ) представила у Страсбурзі доповідь з аналізом системи правосуддя у країнах, що входять до організації. Звіт базується на підсумкових даних 2016 року.

Як не прикро, але Україна має у документі доволі непривабливий вигляд. У нас один знайнижчих на континенті бюджет судової системи– 8.1 євро (трохи більше $9) на душу населення. А це у 8 разів менше за середній показник у Європі.

Бюджет на безоплатну правову допомогу – також поміж найнижчих. Після України у рейтингу лише Азербайджан та Албанія. При цьому показник України в перерахунку на одну особу – аж у 40 разів нижчий за середній по континенту.

Ще відзначено, що при низькому фінансуванні системи правосуддя в Українідуже роздута прокуратура – 24 прокурори на 100 тисяч мешканців. Більше (25) має тільки Росія. Кількість суддів у нас відчутно менша за середньоєвропейську (14 проти 21 на 100 тисяч мешканців). У доповіді вказали також на нестачу юристів. В Україні їх удвічі менше за середній європейський показник.

http://meest-online.com/news/ukrajina-brak-yurystiv-i-nadmir-prokuroriv/

Опубликован отчет CEPEJ о работе судов в 45 государствах-членах

08.10.2018 13:13

494

ЗиБ».

ссылке.

08.10.2018 13:13

494

На сайте ВККС обнародован отчет Европейской комиссии по вопросам эффективности правосудия Совета Европы (CEPEJ) «Системы правосудия в Европе: эффективность и качество правосудия — 2018 год» относительно оценки функционирования судебных систем в 45 государствах-членах.

Документ помогает понять общие черты функционирования судов, освещает основные тенденции развития судебных систем и указывает на проблемные вопросы с целью повышения качества и эффективности правосудия, передает «ЗиБ».

В Отчете предоставляется сравнительный анализ бюджета судебных систем; судейского корпуса, способов отбора судей, сроков занятия ими должности, повышение квалификации, судейского вознаграждения и статуса; организации работы судов как общей юрисдикции, так и специализированных; осуществления судопроизводства и других вопросов.

Также в отчете содержатся ключевые факты и аналитические данные, с помощью которых можно оценить состояние судебных систем и их развитие, и освещаются наиболее актуальные вопросы функционирования современных европейских судебных систем.

Стоит отметить, что Отчет предоставляет

возможность высокопоставленным представителям правительственных структур, судьям различных инстанций, органам судебной власти и судейского самоуправления, органам прокуратуры, адвокатуры и юридическим вузам ознакомиться с положительным опытом других государств по указанному вопросу и использовать его в своей деятельности.

Напомним, Европейская комиссия по вопросам эффективности правосудия была создана Комитетом министров Совета Европы в сентябре 2002 года. С 2004 года CEPEJ оценивает судебные системы государств-членов Совета Европы каждые два года. CEPEJсостоит из экспертов 47 государств-членов Совета Европы.

Представителями Украины в Европейской комиссии по вопросам эффективности правосудия является член CEPEJ, Председатель Высшей квалификационной комиссии судей Украины Сергей Козьяков и национальный корреспондент CEPEJ, и.о. начальника отдела международного сотрудничества секретариата Комиссии Юлия Ткаченко.

С текстом Отчета можно ознакомиться по этой ссылке.

http://zib.com.ua/ru/134780-opublikovan_otchet_cepej_o_rabote_sudov_v_45_gosudarstvah-ch.html

Опубліковано звіт CEPEJ щодо оцінки функціонування судових систем

Прес-служба ВККС

4 жовтня 2018 р. Європейською комісією з питань ефективності правосуддя (CEPEJ) опубліковано звіт "Системи правосуддя у Європі: ефективність та якість правосуддя – 2018 рік" (на основі даних за 2016 р.).

Про це повідомляє прес-служба ВККС.

Читайте також: "ВККС внесла зміни до проведення конкурсу на зайняття вакантної посади судді".

Документ допомагає зрозуміти загальні риси функціонування судів, висвітлює основні тенденції розвитку судових систем та вказує на проблемні питання з метою підвищення якості та ефективності правосуддя. У Звіті надається порівняльний аналіз бюджету судових систем; суддівського корпусу, способів добору суддів, строків обіймання ними посади, підвищення кваліфікації, суддівської винагороди та статусу; організації роботи судів як загальної юрисдикції, так і спеціалізованих; здійснення судочинства та інших питань.

Також у Звіті містяться ключові факти та аналітичні дані, за допомогою яких можна оцінити стан судових систем та їх розвиток, та висвітлюються найбільш актуальні питання функціонування сучасних європейських судових систем.

Як зазначають у ВККС, Звіт надає можливість високопоставленим представникам урядових структур, суддям різних інстанцій, органам судової влади та суддівського самоврядування, органам прокуратури, адвокатурі та юридичним вищим навчальним закладам ознайомитися із позитивним досвідом інших держав з означеного питання та використовувати його у своїй діяльності.

Із текстом Звіту можна ознайомитись у рубриці "Документи, розроблені Європейською комісією з питань ефективності правосуддя (CEPEJ)" підрозділу "Представництво в Європейській комісії з питань ефективності правосуддя Ради Європи (CEPEJ)" розділу "Міжнародне співробітництво" офіційного веб-сайта ВККС, а також тут.

Нагадаємо, оголошено конкурс до Апеляційної палати Вищого IP-суду.

http://yur-gazeta.com/golovna/opublikovano-zvit-cepej-shchodo-ocinki-funkcionuvannya-sudovih-sistem.html

International

COUNCIL OF EUROPE: CEPEJ annual report says that productivity of European courts is rising - Strasbourg, 05/10/2018 (Agence Europe)

On Thursday 4 October, the European Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ) published its 2018 report based on 2016 figures collected from 45 of the 47 Council of Europe member countries. Lichtenstein and San Marino had not been able to provide the required figures.

The seventh report since the CEPEJ was set up in 2002 and as tightly-packed as usual, the report notes the problem of comparing qualitative and quantitative data from countries with differing historical, geographical, economic and judiciary backgrounds. It does, however, note some highly significant general trends.

In terms of budgets earmarked for the juridical system (courts, legal aid, non-penitentiary justice’s budget), there has been a slight increase with an average of €64.50 per inhabitant a year for 2016 from €58.10 in 2014, the highest among being spent in Switzerland (€215) and Luxembourg (€157) and the lowest in Ukraine and Azerbaijan (both €8).

The countries which, like Portugal and the Baltic States, experienced a fall in this budget following the 2008 economic and financial crisis are continuing to rise to their former levels.

Another trend: a greater contribution by users to the financing of the judicial system through taxes and charges for justice, which have risen in 25 Council of European countries.

Reforms of the judicial map are being carried to in three-quarters of the member countries, along with a reduction in the number of courts, an increase in their size of courts and greater use of the development of IT tools.

More female judges and public prosecutors is continuing to take place, notes the commission, noting an average of 53% of women and 47% of men in these professions, but a glass ceiling for lawyers and notaries. Only Germany seems to have constructed a broad policy in favour of equal numbers of men and women.

Requests for asylum have had a significant impact on the number of new cases in 2016 in nine countries: Germany, Austria, Belgium, Finland, France, Italy, Spain, Sweden and Switzerland.

The CEPEJ concludes that overall, court productivity is improving in Europe for both civil and criminal proceedings, although the duration of trials seems to be increasing at supreme court level.

The report can be found at: https://bit.ly/2zUc6Ee (Original version in French by Véronique Leblanc)

Eurolatio

Droit et Justice dans l’Europe des 47 : rapport de la CEPEJ

par Elisabeth Vetter

338 pages. C’est la taille du dernier rapport de la Commission Européenne pour l’efficacité de la Justice – CEPEJ – rendu public ce jeudi 4 octobre. Une analyse qui met en lumière nombre de tendances dans les systèmes judiciaires des États membres du Conseil de l’Europe. Ici quelques chiffres clés.

C’est un travail d’analyse poussé qu’ont réalisé les experts en livrant la semaine passée le rapport de la Commission Européenne pour l’efficacité de la Justice. Ce septième rapport d’évaluation, portant sur les chiffres de l’année 2016, présente les grandes tendances observées en matière de justice au sein de 45 pays européens, exception faite de Saint-Marin et du Liechtenstein. « Si l’objectif n’est pas de classer, il est bien de comparer », situait Stéphane Leyenberger – secrétaire de la CEPEJ – en présentant ce compte rendu de 338 pages. Car oui, les disparités sont certaines. Le budget alloué, la formation professionnelle des juges et procureurs ou encore la parité au sein du système judiciaire ont été finement étudié. Reste la question de la performance des systèmes judiciaires qui, selon les données, semble sensiblement s’améliorer aux points de vue civil comme pénal.

Capture d_écran 2018-10-10 à 00.12.43

64,5 € par habitants

Ainsi, pas de hiérarchie dans ce classement. Mais de grandes tendances qui se dégagent. Dans l’ensemble, les budgets alloués aux différents systèmes judiciaires connaissent une évolution positive au niveau des pays européens, qui, au sens de la CEPEJ, concerne le système judiciaire, les tribunaux, l’aide judiciaire et le ministère public. Moyenne ainsi faite, elle est estimée à 64,5 euros par habitant en 2016, soit 6 € de plus qu’en 2014. En France, ce montant s’élève à 65,9 €, tandis qu’en Ukraine il est de 8,1 € et de 121,9 euros chez nos voisins allemands. Des éléments à mettre toutefois en abime, et « qui n’ont pas la même valeur selon la richesse d’un pays », faisait remarquer Stéphane Leyenberger.

Concernant la formation des juges européens, la tendance générale est à la professionnalisation. On note un développement de la formation continue et une tendance à la baisse du nombre d’États employant des juges non-professionnels. La moyenne pour 100 000 habitants, est de 21 juges professionnels – 10,4 pour la France / 12,6 pour l’Albanie / 25,8 pour la Grèce -. Dans l’ensemble, une augmentation de la rémunération des juges par rapport au salaire brut moyen national est observée. Un constat essentiel : le niveau de rémunération des juges est nécessaire à leur indépendance.

Le rapport éclaire également le statut des professions de procureurs et d’avocats. Si on observe une féminisation du parquet, l’ensemble des fonctions à responsabilités n’est cependant que peu accessible pour les profils féminins.

L’intégralité de ces données est consultable par le grand public via la base de données interactive de la Commission Européenne pour l’efficacité de la Justice. Nous procéderons à une analyse plus détaillée très prochainement.

Elisabeth Vetter

https://eurolatio.org/2018/10/09/droit-et-justice-dans-leurope-des-47-rapport-de-la-cepej/

Infomigrants

Young migrants take a copy of the Italian Constitution translated in English, French and Arabic during the first "Riconoscercsi" course for migrants and asylum seekers in Genoa. Credit: ANSA/ Luca Zennaro

Asylum appeals process takes longer in Italy

Latest update : 2018/10/09

By ANSA Latest update : 2018/10/09

In 2016, Italy was second only to Germany in the number of appeals to asylum application denials, but it is also the highest out of seven member countries of the Council of Europe in terms of appeals process wait times. The appeals process in Italy takes 3.5 years (1,343 days) compared to over two years in second-highest Finland (769 days), and 1.5 years in Germany.

The figures were part of a report by the Council of Europe's European Commission for the Efficiency of Justice (CEPEJ).

Appeals have significant impact on 7 countries

For the first time, CEPEJ asked member states to provide information that could clarify "the impact that asylum request cases have on the judicial system and the right to enter and reside in a member state." The organisation said "the number of appeals after a denied asylum application had a significant impact on only seven (including Italy) of the 21 countries that provided information," because in each of those countries, the number of appeals surpassed 5,000.

In all, Italian courts received 53,462 appeals, compared to 181,996 in Germany and 39,986 in France. In France, courts have also received 28,511 appeals against decisions in which entrance or residency was denied.

Enormous differences in ability to manage appeals

The CEPEJ report revealed enormous differences in the ability of member countries to manage the appeals and the time needed to make a decision. The figures show that Italian courts have had the most difficulty in processing the appeals. The rate of "disposal", which is the ability to close cases within a year, is 27% in Italy. In order to be optimal the rate should be at least 100%, or higher, which would indicate that there is no backlog.

However, none of the countries except France surpassed 100%. Finland came in at 34%, Germany at 59%, Sweden at 62%, and Belgium and Switzerland both at 90%. CEPEJ said the situation in Italy is made more difficult by the time needed to make a decision.

http://www.infomigrants.net/en/post/12526/asylum-appeals-process-takes-longer-in-italy